INTERVJU Mića Berić: Izlazim na ulicu i protestujem zato što sam čovek, a ne broj

Uzeli ste učešće u potestima “Srbija protiv nasilja”. Šta je vas navelo da izađete na ulicu?Kod mene nije ni malo drugačija situacija u odnosu na druge ljude koji su izašli na ulice. Reagovao sam na sve ovo što nas dešava i što prolazimo posle svih ovih tragedija koje su, na kraju krajeva, izazvale ove proteste. Kad govorimo o agresiji u društvu, ona traje već duže vreme, a problem je što se mi u uglavnom bavimo posledicama, a ne uzrocima. Ja sam odavno govorio o tome da je ovde sistem vrednosti ozbiljno poremećen i sve ovo što nam se dešava je posledica višegodišnjeg urušavanja tog sistema vrednosti. Došlo je do eksplozije.. Niko od nas nije očekivao da se nama, u našoj zemlji, mogu u 48 sati dogoditi dve užasne tragedije. Nadam se da se više nikada više neće ovake stvari dogoditi. Ipak, moram da naglasim da mi taj problem sa agresijom nemamo samo u poslednjih dva, tri dana ili mesec dana. To je višegodišnji problem, mi to gledamo poslednjih deset godina. Ja se samo saosećam sa ljudima i osećam se kao svaki čovek koji je u ovoj zemlji hoće jasno i glasno da kaže da je protiv nasilja. Želim da poručim ljudima koji danas izlaze na ulice - ne treba da reagujete na ono što se u petak dešavalo u Beogradu. Vi danas treba da izađete zbog svoje porodice i svojih prijatelja. Vi ste tu zbog sebe i svoje budućnosti. Uveren sam da će ovaj protest nadmašiti u pogledu brojnosti sve prethodne. Moramo da kažem da bi meni bilo drago i da ljude koji su juče prisilno dovedeni autobusima na kontramiting vidim danas sa nama na ulicama, jer mi šetamo i da bi oni sutra bili slobodni.

Znate da javne ličnosti, pa tako i uspešni sportisti, kad su ovakve situacije postave sebi i svom okruženju pitanje: “Što ovo meni treba?” Pa se na to još nadoveže i ona konstatacija: “Bolje da ćutim, bolje po sve, a i po mene”. Pa, Mićo, ovo vama treba i zašto ne ćutite?Ne mogu da ćutim, jer mi to ne dozvoljava moje vaspitanje. Otac i majka su me vaspitali da razmišljam svojom glavom. Uvek sam bio na strani pravde i istine. Izašao na ulice zato šta sam čovek, a ne broj. Podsetiću vas da sam, neposredno pred prethodne izbore, da podršku opoziciji na izborima i tada se takođe postavljalo isto pitanje, a pitali su se ljudi i šta sam ja dobio zauzvrat. Nisam ništa dobio i nikada nisam to radio to zbog koristi. Mene to interesuje. Ali me i te kako interesuje da se stane na put bezakonju, korupciji, uništavanju sistema. Sebe bih smatrao lošim čovekom da makar samo ja znam da samo to radio iz neke koristi i ne bih mogao da se pomirim sa tim. Pričaju sada kako je hrabrost pružiti podršku i potpisati člansku kartu vladajuće stranke, koja kontroliše sve u zemlji. Ne, hrabrost je kad ti daješ podršku onima za koje znaš da trče trku koja je unapred nameštena ili da budem precizniji - koji izlaze na izbore za koje znaš da su unapred pokradeni i namešteni. Da li sam ja uspeo? Opozicija nije pobedila na izborima, ali sam ja ostao čist pred samim sobom i mogu sebe mirne savesti da se pogledam u ogledalo.Kako vi razumete poruke premijerke i predsednika Srbije i njihove reakcije na ovaj skup? Najpre smo slušali kako taj broj ljudi koji je izašao na ulice nije “ništa posebno”, a sad je narativ da ljudi koji učestvuju u protestima “zloupotrebljavaju tragediju”.Notrna laž je da je malo ljudi izašlo na proteste. To, takođe, nije nikakav politički skup, već protest protiv nasilja. U pitanju su mirne šetnje, miran protest na kom učestvuju ljudi koji više ne mogu da izdrže da gledaju šta se dešava u njihovoj zemlji. Pogotovo posle tragedija koje se nisu dogodile tek tako. One su posledice dugogodišnjeg urušavanja sistema i svih ljudskih vrednosti. Vi svakodnevno svedočite medijskom ličnu neistomišljenika vlasti. I vi sad pričate da je reč o malom broju ljudi? Pa, evo, ja sam video na stotine porodica sa decom, očeva i majki, starih ljudi i penzionera. Dakle, to je takav skup da ti je bukvalno bila čast da budeš među tim ljudima i da šetaš sa njima. S druge strane, meni nije jasno čemu kontramiting? Kontramiting koji se naziva “Skup nade” je kontra “Protestu protiv nasilja”? Ko nam ovde vređa inteligenciju?A jeste videli vaše kolege iz sporta na tom skupu?Jesam, ali to je mali broj ljudi. Mogu da se nabroje na prste jedne ruke.Mnogi su godinama ukazivali na pojačanu agresiju u društvu koja se emituje, u prvom redu, sa televizija sa nacionalnih frekvencija, ali vlast ništa nije preduzimala da tome stane na put. Danas deluje da vlast želi da tu odgovornost prebaci na durgu stranu ili makar da je podeli sa njom. Da li je to moguće?To je sramotno i nehumano. Bukvalno ne možeš da veruješ da tako nešto može da se desi. Podsetiću vas da su na tom skupu bili i ljudi čija deca idu u školu “Vladislav Ribnikar”. U pitanju je običan svet koji je samo i isključivo želi da se zaustavi nasilje koje je postalo potpuno normalno i prihvaljivo u našem društvu. Zato i kažem da mi je neverovatno da neko može uopšte da se usudi da prebacuje odgovornost na te ljude.Kad govorimo o vlastima, ne možemo, a da se ne osvrnemo na to da su pojedini uspešni sportisti prethodnih dana, Janko Tipsarević, pa i vaš bivši saigrač Dejan Tomašević, postali članovi SNS. Je li vas to iznenadilo?Ne bih da se bavim pojedinačnim analizama. Bilo bi mi jako teško to da učinim. Samo mogu da kažem da svako nosi breme sopstvenih odluka.Vi ste odlučili da budete na suprotnoj strani, deo ste opozicije. Zar nije bilo lakše da krenete putem pomenutih sportista?Naravno da bi mi bilo lakše. Međutim, moj karakter je takava da nikada nisam voleo da idem utabanim putem. Još ako se to kosi sa mojim ubeđenima, moralnim načelima.. Onda stvarno ne postoji ništa što bi moglo da me pokoleba, nikakve “kule i gradovi” koji bi me naterali da odem na stranu kojoj ne pripadam. Između ostalog, to je bio i razlog zašto sam svojevremeno otišao iz Partizana. Ja sam iz jedne zone komfora, odlukom da podržim opoziciju, došao do toga da sam persona non grata. Ali ja sam to svesno uradio.

Ne možemo, a da se ne osvrnemo na sezonu KK Partizan. Jeste li stava da je ona tuča u Madridu okrenula seriju u suprotnom pravcu?To sam rekao i nakon 5. utakmice. Sve stoji, čestitam Real Madridu, okrenuli su tu 5. utakmicu u meču gde je Partizan u jednom trenutku imao 18 poena prednosti. Ipak, ne mogu da se vratim na 2. utakmicu, tuču i suspenziju dva najbitnija igrača Partizana. I dalje tvrdim i u to ulažem svo svoje sportsko znanje da bi Partizan u 3. utakmici, da je bio kompletan, pobedio u Areni i to ubedljivo. Jer u tom trenutku je Partizan bio za tri koplja ispred Reala kad je reč o timskoj igri i svemu. Ta tuča je preokrenula sve. Rekao sam da je Serhio Ljulj, posle onog koša u finalu zapravo dva puta bio MVP. Prvi put je bio MVP kad je izazvao tuču sa igračima Partizana, koja je dala veštačko disanje Realu.Kako vidite šanse Partizana u nastavku sezone. Željko Obradović je u više navrata istakao da je primarni cilj od početka sezone trofej u ABA ligi.Znalo se to na početku. Primarni cilj je osvajanje ABA lige koja garantuje igranje Evrolige, a svi znamo šta znači kontinuitet igranja. Nije lako i nije dobro kad igraš jednu sezonu, pa te posle nema dve sezone, pa se onda vratiš. Zato to jete glavni prioritet. Niko na početku sezoni nije očekivao da će Partizan stići toliko daleko u Evroligi i ovo je zaista bio fenomenalan rezultat. Toga ćemo tek biti svesni kad se ohlade rane i zarastu rane. Neće se mnogo puta dešavati da ti budeš na korak od fajnal fora u ovakvoj Evroligi. Potrebno je to zaboraviti i posvetiti se takmičenju čije osvajanje je glavni cilj. Što se tiče šansi, Partizan je u dosadašnjem delu ABA lige bio zasluženo na prvom mestu i stekao je pravo da ima prednost domaćeg terena. Zbog toga je blagi favorit, međuti, ne bi trebalo zobraviti da je Partizan tek čeka polufinalna serija i de su ga centimentri delili od toga da ispadne od Studentskog centra i da se jedna sjajna sezona pretvori u košmarnu. Cedevita Olimpija je ekipa koja svojim stilom igre ne odgovara Partizanu, tri puta je pobeđivala i samo jednom izgubila. Kad dođe finale, ako se plasira Partizan… Svi znamo šta je derbi. Ono što bi voleo to je da se pre finala oglasi Evroliga i saopšti da će oba tima i naredne sezone igrati to takmičenje. Mislim da bi svima to bilo i interesu, ali koliko vidim, iz izjava i svega što sam čuo, to će biti tek nakon finala. Moram da naglasim da je jedina šansa da gledamo jedno pravo, košarkaško finale to da se Evroliga izjasni. Srpska košarka zaslužuje da oba tima igraju i sledeće sezone najjače evropsko takmičenje, jer su oba kluba u prethodnoj sezoni pokazala da im je tu mesto.Kakvi vam deluju izgledi Partizana da zadrži ekipu na okupu za narednu sezonu i da, uz eventualna pojačanja, ponovo napadne Fajnal for?To je teško pitanje. Sve ovo što čitamo kroz vesti su deo onoga što menadžeri puštaju kroz medije. Sve evroligaške ekipe cene igrače Partizana koji su svojim igrama podigli sebi cenu, neki i po dva puta. To će biti veoma teško i to je više pitanje za čelnike Partizana. To ćemo da vidimo uskoro, jer kreće pijaca. Sve zavisi od budžeta kojim klub bude raspolagao.Da morate da birate, koga biste zadržali?Teško je izdvojiti jednog igrača. Ako pričamo o igraču koji je pružao ubedljivo najbolje partije u dresu Partizana i za kog sam siguran da nema šanse da u drugim klubovima ima takav učinak i tu ljubav navijača. Govorim o Matijasu Lesoru. On se toliko uklopio u sve i kao da je domaći igrač. Neću da kažem da je najbolji, ali dugo je bio vodeći uz Pantera, Ledeja i Egzuma. Naravno, voleo bih da svi da ostanu.BONUS VIDEO: Zašto opozicija predlaže prsten oko RTS - a?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ovakoeizgledatimapaprotestausubotuprstenokortsa-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6124614"]