Uvođenje sankcija Rusiji je odavno na dnevnom redu. Pitanje je samo kada će Vučić smoći snage da javnosti Srbije kaže ono što je saopštio partnerima u Briselu i Vašingtonu, kaže u intervjuu za list “Nova” Zoran Lutovac predsednik Demokratske stranke i potpredsednik Skupštine Srbije.
Kaže i da DS nastavlja da radi na okupljanju opozicije, te da su spremni i za programsko udruživanje i širu koaliciju, kako bi pred građane izašli sa jasnom ponudom drugačije politike i boljeg života.
Zvanično smo oborili rekord za formiranje Vlade, koji je držala Vlada Mirka Marjanovića. Koji je razlog za to što Vučić i pored svih uslova punih šest meseci od izbora ovaj posao ne može da završi?
Može on taj posao da završi, ali ne želi. Najpre, time želi da pokaže kako Srbija može da funkcioniše i bez vlade, dok je on predsednik. Poruka koju on šalje je da Srbiji nisu potrebni ni parlament, ni vlada ni pravosuđe. On je taj koji je dovoljan da zameni sve institucije. Školski primerak autokrate koji institucije tretira kao fasadu za svoju apsolutističku vladavinu. Drugi razlog zašto nije želeo da završi taj posao je taj što je zapadnim partnerima dao obećanje da će uskladiti svoju spoljnu politiku kada se formira vlada koja ima formalnu nadležnost da to učini. Drugim rečima, odugovlačio je nadajući se završetku rata u Ukrajini pre nego što se bude morao izjasniti o sankcijama Moskvi.
Verujete li da se može desiti da probijemo i zakonske rokove i dobijemo nove izbore?
To se može desiti ako Vučić proceni da bi time mogao kupiti dodatno vreme za odlaganje nepopularnih spoljnopolitičkih odluka. Međutim, to bi bila pogrešna procena. Neće biti razumevanja za takvu njegovu odluku. To mu se otvoreno daje na znanje.
Potpredsednik ste Skupštine. Kolike su posledice toga, što parlament oko osam meseci (od trenutka kad su raspisani izbori) praktično ne radi?
Mnogo, mnogo duže parlament ne radi onako kako bi trebalo. Suštinski od kako su naprednjaci stub vladajuće većine. Ovim se samo dodatno urušava ugled najznačajnije demokratske institucije, ne donose se zakoni koji su nam potrebni, ne vrši se kontrola upravljanja državom, ne raspravlja se o nagomilanim društvenim problemima. Dakle, posledice su pogubne.
Kakva je saradnja DS i pokreta Ne davimo Beograd i jeste li danas bliže ovom bloku stranaka, nego što ste onima s kojima ste bili u koaliciji na aprilskim izborima?
Imamo dobru saradnju u parlamentu i van njega sa kolegama iz Ne davimo Beograd, ali i sa drugim opozicionim strankama. Imamo normalnu komunikaciju sa svima u opoziciji.
Da li je moguća koalicija s njima na sledećim izborima?
Nastavljamo da delujemo integrativno i okupimo sve one koji su za suštinske promene. Većina građana hoće takve promene, ali nisu svi građani stranački opredeljeni. Naša je dužnost i odgovornost da damo sve od sebe da tu većinu okupimo i da zajednički menjamo Srbiju iz korena. Moramo izaći pred građane sa jasnom ponudom drugačije politike i boljeg života. Bićemo spremni i za programsko udruživanje, ali i za širu koaliciju kako bismo to učinili. Moramo uveriti tu većinu da smo potpuno drugačiji od sadašnje vlasti i da će svima pojedinačno biti bolje ako glasaju za istinsku alternativu ovoj vlasti.
Račun DS je u blokadi od 2013. godine. Koliko vam pomaže to što ćete sad dobijati novac iz budžeta i koliko još duga imate?
DS će vratiti sve dugove poveriocima i time učvrstiti svoj politički kredibilitet koji gradi godinama. Kojim tempom će se to ostvarivati zavisi od iznosa budžetskih sredstava koja će biti uplaćivana.
Predsednik Srbije je iz Njujorka najavio donošenje teških odluka, zatim je najavljeno njegovo hitno obraćanje javnosti, pa je ono pomereno za 8. oktobar. Šta mislite da stoji iza toga?
Verovatno su u pitanju dospeli rokovi za obećanja koja je davao mimo našeg znanja. Ne znam šta ima novo da nam kaže, ali ako to bude isto što i ranije opet nećemo znati na čemu smo, jer on izgovara potpuno suprotstavljene stavove: od proevropskih do antievropskih, od toga da je Kosovo mit i da treba priznati realnost, do toga da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova.
Sklon je gafovima i u Srbiji i u inostranstvu tako da strahujemo od svakog njegovog javnog nastupa. Na konferenciji u Budimpešti je zatrazio od EU da ojača kurs evra prema dolaru! Istakao je da sve skuplje energente plaćamo sve skupljim dolarom, kao i da nam je deo državnog duga nominovan u dolarima, pa da zbog sve skupljeg dolara imamo veće izdatke za energente i da nam se zaduženost povećava. Zar zaista neko može očekivati da se jačanje dolara u odnosu na evro, pa i većinu svetskih valuta kao što je sada slučaj, može sprečiti voljom neke birokratije? Vučić očigledno računa da kako on veštački održava nerealan kurs dinara prema evru, što ćemo izvesno pre ili kasnije skupo platiti, da tako može vlast u Briselu da određuje vrednost evra kako je volja. Vrednost valute zavisi od realnih ekonomskih tokova, a ne od želje bilo koje vlasti. Ovakvo istupanje predsednika, mada je kompromitujuće, nije i iznenađujuće. Ono ukazuje na nekompetentnost, ali i na priviknutost na odsustvo vladavine prava.
U Njujorku su Nikola Selaković i Sergej Lavrov potpisali i plan konsultacija srpskog i ruskog ministarstva spoljnih poslova, što je izazvalo brojne oštre kritike evropskih i svetskih zvaničnika, između ostalog i upozorenje da treba zamrznuti pregovore sa Srbijom u procesu pridruživanja EU. Da li je vlast bila svesna kakve bi posledice Srbija mogla da snosi zbog toga?
I Aleksandar Vučić i Nikola Selaković su se iz Njujorka obraćali pre svega građanima Srbije i verovatno nisu očekivali da će potpisivanje jednog tehničkog sporazuma izazvati takve reakcije. Verovatno su očekivali da će proći ispod radara, da će poslužiti za unutrašnje potrebe u Srbiji, a da neće izazvati neku posebnu reakciju na Zapadu. Međutim, taj tehnički sporazum dobio je na izuzetnoj političkoj težini zbog trenutka u kojem je potpisan i zbog medijske pažnje koja mu je data u Moskvi. Tako da smo svedoci plaćanja izuzetno visoke spoljnopolitičke cene za kampanju koja se vodi za očuvanje rejtinga u Srbiji.
Da li je Srbija sad izgubila svako poverenje zapadnih partnera?
Ne verujem da je Vučićev režim bilo kada imao neki visok stepen poverenja kod zapadnih partnera. Mislim da se ovde ne radi o gubitku poverenja, nego o gubitku strpljenja. Aleksandar Vučić i SNS nemaju spoljnu politiku, nemaju ni unutrašnju – sve je goli politički marketing usmeren na jačanje sopstvenog rejtinga.
Da li mislite da će uvođenje sankcija Rusiji ikada doći na dvevni red?
To je odavno na dnevnom redu. Pitanje je samo kada će Vučić smoći snage da javnosti Srbije kaže ono što je saopštio partnerima u Briselu i Vašingtonu. Jedina racionalna logička pretpostavka za potpisivanje sporazuma o konsultacija sa Rusijom u Njujorku jeste da posle toga sledi nepopularno uvođenje nekog obima sankcija Rusiji uz poruku javnom mnjenju Srbije da je sve to dogovoreno sa Rusijom, da nije urađeno protiv njene volje.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova se, braneći referendum o pripajanju ukrajinskih oblasti Rusiji, pozvalo na “presudu” Međunarodnog suda pravde o Kosovu iz 2010. Dokle će se vlast zavaravati da Rusija može da nam sačuva Kosovo?
Rusija ne štiti naše interese, nego koristi našu poziciju za svoje potrebe pozivajući se na kosovski presedan. Režim to zna, ne zavarava se, nego zavarava građane Srbije.
BONUS VIDEO: Zoran Lutovac – Mediji su u uređenom društvu 4.stub vlasti, mi to nemamo jer jedan čovek drži sve
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare