Zoran Lutovac Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

"Išao sam na RTS kad sam dobijao pozive, jer je to naš javni servis. To je bilo veoma retko, ali desilo se nekoliko puta. Ali nikada nisam gostovao u formatu u kojem bih imao dovoljno vremena da kažem nešto o važnim političkim i društvenim temama. Odazvao bih se njihovom pozivu i da idem sa reporterima na pijacu i da odradim pijačni barometar ili u 'Poteru' i 'Slagalicu', samo ako bih imao šanse da, bar u predstavljanju, kažem nešto od javnog značaja. Na žalost, dotle je došlo da se više kritičkih opaski može čuti u šali od takmičara u kvizovima, nego u emisijama informativnog programa", rekao je u intervjuu za Nova.rs predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

Pročitajte još...

U susret pregovorima sa vlašću, naš portal je pripremio serijal intervjua sa učesnicima dijaloga u kojem će posredovati predstavnici Evropskog parlamenta.

U intervjuu za Nova.rs, Lutovac je objasnio šta očekuje od predojećih pregovora vlasti i opozicije, koje partije su prihvatljive za saradnju sa njegovom strankom, ali i zbog čega se stalo sa dugo najavljivanim ujedinjenjem sa strankom Nebojše Zelenovića.

Šta će biti signal da je vlast zaista spremna na dijalog? 

Signal? Davaće verovatno medijske dimne signale da su spremni na dijalog, ali više puta se pokazalo da nisu spremni na delotvoran dijalog. Drugim rečima, oni bi da ostave privid u našem javnom mnjenju i u Briselu da su za dijalog, a sve bi radili, kao i ranije – opstruirali suštinu tog dijaloga. Opozicija za dijalog treba da se izbori tako što će stati iza zajedničkih zahteva i tražiti podršku građana za to. Ako u opoziciji bude razuma, istrajnosti i solidarnosti – spremnost za dijalog više neće biti tema, tema će biti format i dnevni red tog dijaloga.

Ko treba da sedi preko puta opozicije?

Vučić upravlja i kadrira Srbijom, on nabavlja i deli respiratore i vakcine, bavi se mnogim trivijalnim stvarima, gotovo svakodnevno krši Ustav, logično je očekivati da će on da odredi i ko će biti sagovornik u tom dijalogu. Nadam se, na drugoj strani, da će ishod dijaloga biti takav da se takvo “prirodno stanje” promeni jednom za sva vremena.

Zoran Lutovac Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Ko treba da ide ispred opozicije na pregovore? Lideri ili da se izaberu zajednički predstavnici? 

Mislim da to pitanje nije suštinsko i da se prerano postavilo. Tom pitanju mora da prethodi utvrđivanje formata i dnevnog reda pregovora, a svakako da mu prethodi dogovor o platformi  koja bi se zastupala u pregovorima. Dakle, otvaranje rasprave o tome ko će predstavljati opoziciju na pregovorima pre nego što se usaglasimo o tome šta će opozicija tražiti i predlagati u tim pregovorima, nije baš logično, a ni korisno.

Šta očekujete od pregovora, koji su to minimalni uslovi koje treba vlast da ispuni da biste izašli na izbore? 

Jedno je sigurno: ne može tema razgovora biti da li će se i u kojoj meri poštovati Ustav i zakoni. Pregovorima bi trebalo utvrditi mehanizme, procedure, institucije kojima će se obezbediti osnovni uslovi za slobodne i poštene izbore. Pod jedan: Da građani budu potpuno, istinito i blagovremeno informisani o svim važnim temama i da politički akteri budu srazmerno predstavljeni Pod dva: Da se svim građanima omogući da mogu slobodno i tajno, bez pritisaka, da se izjašnjavaju. Pod tri: Da se spreči zloupotreba javnih resursa. Pod četiri: Da se uspostavi profesionalna administracija koja će da deluje preventivno ili da hitno reaguje na već učinjene nepravilnosti. Mi smo u političkoj Platformi predložili da se uz pomoć Lex Specialisa uspostave instrumenti i mehanizmi kojima bi se to postiglo i postavili temelji za buduće sistemsko uređenje ove oblasti. Šta je uopšte garancija da će dogovoreno biti ispunjeno? Svedoci smo da su brojni zakoni usvojeni i postoje na papiru, ali da u praksi stvari stoje sasvim drugačije. Primer je recimo zabrana funkcionerske kampanje. E, to je važno pitanje. Ne možemo se osloniti na reč ili pozivanje postojećih zakona i propisa, jer se pokazalo da to ne funkcioniše. Zato bi garancije trebalo da budu integralni deo sporazuma koji će biti rezultat dijaloga.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

„Oslobađanje“ RTS je jedan od zahteva opozicije. Vi ste dobijali pozive za gostovanje na javnom servisu ali ste ih odbili. Zašto?

Išao sam na RTS kad sam dobijao pozive, jer je to naš javni servis. RTS je servis građana Srbije. To je bilo veoma retko, ali desilo se nekoliko puta. Ali nikada nisam u formatu u kojem bih imao dovoljno vremena da kažem nešto o važnim političkim i društvenim temama. Jednom sam napustio emisiju u znak protesta zbog načina na koji je emisija vođena i zbog toga što je predstavnik vladajućeg SNS-a sve vreme sprečavao da se o govori o temi emisije. To je bio način da iskažem nezadovoljstvo ne samo tom emisijom, nego uopšte informativnm programom RTS-a.

Da li biste išli da prelistavate štampu u Jutarnjem programu RTS kako je recimo to predložio Đorđe Vukadinović? 

Da, naravno. Išao bih i sa reporterima na pijacu da odradim pijačni barometar ili u “Poteru” i “Slagalicu” ako bih imao šanse da, bar u predstavljanju, kažem nešto od javnog značaja. Na žalost, dotle je došlo da se više kritičkih opaski može čuti u šali od takmičara u kvizovima, nego u emisijama informativnog programa.

DS je zajedno sa SSP i PSG radila na izradi platforme za pregovore. Kako su se druge stranke izjasnile o vašim predlozima? 

Pokret za Preokret, Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd su bili konstruktivni, dali sugestije i konkretne predloge i značajno unapredili zajednički tekst. Platformu su podržali još neki pokreti i udruženja poput Otadžbine Slaviše Ristića ili Novog 06.oktobra Vojina Rakića.

Pročitajte još...

U slučaju propasti pregovora, šta će opozicija da radi?  

Ako ne bude razuma da se stvari rešavaju u interesu građana Srbije, onda ti isti građani imaju prava na građansku neposlušnost, pa i pobunu kako bi vratili prava i slobode koje im pripadaju.

Dugo se govorilo o vašem ujedinjenju sa strankom Nebojše Zelenovića, međutim do toga nije na kraju došlo. Zbog čega? 

Mi smo potpisali zajedničku Deklaraciju o ujedinjenju u kojoj su navedeni ciljevi i principi oko kojih se ujedinjujemo. Mi i dalje stojimo iza te deklaracije, i dalje imamo iste poglede na ključna društvena pitanja. Što se nas tiče, mi svoje pozicije i zalaganje za  objedinjavanje demokratskih i proevropskih političkih snaga ne menjamo, kao što zadržavamo i jasan opozicioni i antirežimski kurs u svom političkom delovanju.

Postojala je priča i o ujedinjenju sa strankom Dragana Đilasa?

Molim? Ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde nikada nije razmatrano. Koliko znam ta priča se plasirala u Vučićevim fabrikama laži i tabloidima u znak podrške pučistima koji su hteli da preotmu stranku.

Vaša stranka je u prethodnom periodu doživela velike unutrašnje potrese, a istraživanja govore da je podrška DS veoma niska.  Postoji li opasnost da nestane ova stranka? 

Hvala na pitanju, Demokratska stranka je dobro. I sve je bolje. Relevantna istraživanja i stanje na terenu govore da nema opasnosti po Demokratsku stranku. Naprotiv, to je stranka sa najvećim potencijalom u opoziciji. Otuda stalni pokušaji da se uništi spolja ili iznutra. O niskoj podršci uglavnom govore istraživači koji su govorili kako je na prošlim beogradskim izborima DS dovoljno jak da samostalno uzme 7 odosto ili oni koji su ukazivali na to da bi DS i PSG zajedno imali oko 15 odsto glasova da su izašli na izbore prošle godine. Dakle, u pitanju su istraživački spinovi koji Demokratskoj stranci podižu rejting kada je podstiču da radi u korist Vučića ili joj spuštaju rejting kada se DS tome odlučno protivi. DS je na putu reformi i revitalizacije i za to imamo ne samo podršku unutar stranke, nego i od građana koji žele da Demokratska stranka postane stranka za koju će se glasati iz ubeđenja, a ne zbog toga što je manje zlo.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare