INTERVJU Klemen Grošelj: Poređenje Rezolucije EP sa ultimatumom iz 1914. je odraz panike vlasti

Kako je tekla izrada Rezolucije, da li su postojale grupacije u okviru Evropskog parlamenta koje su opstruisale?

Ne bih mogao da ističem neku od političkih grupacija. Bitno je da je postignut kompromis između svih najjačih političkih grupacija i da ova rezolucija ima jaku političku poruku za građane Srbije ali i srpske vlasti, to je najvažnije. Rezolucija je rezultat pregovora svih političkih grupacija, to je dobar rezultat i primer jednog demokratskog procesa unutar Evropskog parlamenta.

Da li su postojali pritisci na evroparlamentarce da se ublaže kritike u Rezoluciji?

To je deo ovog demokratskog procesa, ljudi uvek lobiraju za neka stanovišta. Ali, ponavljam, najvažnije je da imamo Rezoluciju, koja je izglasana velikom većinom u Evropskom parlamentu. Iza poruke koja proizilazi iz tog dokumenta stoji velika većina Evropskog parlamenta.

Šta su dalji koraci?

Predsednica Evropskog parlamenta će poslati Rezoluciju Savetu i Evropskoj komisiji. Sada će druge institucije EU da definišu svoju politiku prema onome što je poruka Evropskog parlamenta. Kada će to biti, koliko brzo, to je sada pitanje demokratske političke diskusije. Ali ono što je put jeste da Evropski parlament ima svoj stav koji je dosta jasan.

Da li predstojeći izbori u EU mogu da uspore taj proces, reakciju Komisije i Saveta ili očekujete da će biti reakcije pre izbora?

Do izbora ima nekoliko meseci i može doći do nekih odugovlačenja, ali Rezolucija je prihvaćena velikom većinom i institucije u EU je ne mogu ignorisati, moraju reagovati. Iako je ova Rezolucija neobavezujuća, što se sada potencira u srpskoj javnosti, ona nije toliko nevažna.

Pojedine informacije koje imamo kažu da postoje signali da će visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj reagovati i imenovati izvestioca za istragu u Srbiji, imate li informacije o tome?

Sada nemam informacije o tome, ne znam kakvi su planovi gospodina Borelja. Međutim, to je ono što parlament traži od Komisije, ne bi me iznenadilo ukoliko Evropska komisija ili predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj, krenu tim putem. Ukoliko do toga dođe, to će biti prilika i za srpske vlasti - da vidimo kakav je odnos prema EU i prema njenom putu ka EU.

Hipotetički, ukoliko se to desi, ko bi po Vašem mišljenju bio dobar kandidat za izvestioca?

Pre svega se nadam da to neće biti političar i da neće biti samo jedna osoba, već tim stručnjaka, eksperata i pravnika, koji znaju i imaju međunarodne reference za izborno pravo. Znači neko ko se time bavi. Recimo neki sudija ili međunarodni stručnjak za pitanje demokratije, to bi bio najbolji izbor, po mom mišljenju.

Rajnhard Pribe je čovek koji ima iskustva, i Vi u rezoluciji pominjete Pribeov izveštaj, može li on ponovo biti jedan od aktera?

To su sada malo spekulacije. Moramo njega pitati da li bi hteo ponovo da učestvuje u tako nečemu. Za mene je najznačajnije pitanje da li postoji volja srpskih vlasti, ukoliko dođe do te odluke na nivou Evropske komisije, da li će sarađivati sa takvim izaslanikom.

Pomenuli ste vlasti, da li ste ispratili njihove reakcije? Oni su uporedili Rezoluciju sa ultimatumom Austrougarske iz 1914. godine?

Takva reakcija ima višestruko značenje. Pre svega, to je odraz panike koja je usledila nakon donošenja ove Rezolucije, jer se nije očekivalo da će doći do nje. Meni je u najmanju ruku čudno, da neko upoređuje vojni ultimatum sa Rezolucijom koju je usvojio EP, koji čini 705 poslanika iz 28 zemalja, koji su izabrani na demokratskim izborima. Upoređivanje rezolucije sa vojnim ultimatumom jedne imperije, od pre 100 godina, govori više o tome kako vlasti u Srbiji vide politiku EU i kakav je njihov odnos prema onome što su njene bazične vrednosti. EP traži da zamlja kandidat poštuje bazična prava za koje se Srbija u više međunarodnih organizacija obavezala.

Da li se može onda potvrditi teza da trenutna vlast u Srbiji doživljavaju EU kao mesto sa kog se uzima novac, a da za vrednosti na kojima se temelji unija ne mare?

Kakve poruke trenutno dolaze, potvrđuju tu tezu. Srbija i građani Srbije moraju da odluče šta je njihova budućnost. Da li je to ulazak u EU, za šta sam duboko uveren da jeste i da je Srbija prirodni kandidat, kada jednom postane demokratska zemlja. Navešću i primer, 80 odsto investicija i robne razmene dolazi iz EU, ja ne znam koja je onda alternativa koja može da zameni EU. Ukoliko neko ima drugačije rešenje to je u redu, ali mislim da je u interesu građana da se Srbija temelji na demokratskim vrednostima.

Pojedini građani neretko i vlast pokušavaju da kao alternativu nametne Kinu i Rusiju, da li posle Rezolucije postoji strah da će Srbija buti gurnuta ka tim zemljama?

Alternative uvek postoje ali je pitanje da li su one bolje od onoga što vam je dada na raspolaganju. To je ona odluka koju građani Srbije treba da donesu. Možda su Kina i Rusija alternativa, ali ja sam siguran da to nije bolja od EU. EU je bazirana na međunarodnim ugovorima, vladavini prava i demokratiji. Na čemu se baziraju Rusija i Kina? To je sada pitanje, da li će te dve zemlje biti bolji partner od EU? Na njega treba da odgovore oni koji promovišu te alternative. Kada pogledate koliko su daleko Rusija i Kina, a koliko je blizu geografski EU, mislim da nema sumnje šta je bolja alternativa.

BONUS VIDEO: Tepić - Rezolucija Evropskog parlamenta veliki uspeh, dokazala da Vučić nije Srbija