19
Advokat i bivši član Republičke izborne komisije (RIK) Jovan Rajić kaže da je deo opozicije pristankom da izađe na izbore priznao da su postojeći izborni uslovi za njih prihvatljivi. U intervjuu za Novu tvrdi da je predsednik Aleksandar Vučić bio na "konopcima", odnosno blizu odluke da svi izbori budu na jesen, ali da je neko odlučio da mu "dozvoli da uzme vazduh i vrati se u borbu". Govoreći o odluci da jedan deo opozicije izađe na izbore, a drugi ne, Rajić naglašava da mu je potpuno nejasan stav da se izađe na izbore u Beogradu, ali ne i u drugim gradovima.
Kao član RIK-a imali ste uvid u razmere izborne krađe na prethodnim izborima. S tim u vezi, ima li vremena da se išta promeni do 2. juna?
Ne mislim da je bilo šta moguće promeniti u ovako kratkom roku, a čini mi se da to više i nije prioritetna tema, jer o tome sada retko ko i da govori. Onog trenutka kada je deo opozicije odlučio da izađe na izbore, prećutno su priznali da su postojeći izborni uslovi za njih prihvatljivi, u dovoljnoj meri da u takvoj trci učestvuju.
Toga je naravno svesna i vlast, koja nema ni želju, a sada ni potrebu da bilo šta menja, pa smatram da će izborni uslovi, osim eventualno neke kozmetike, biti slični kao 17. decembra prošle godine.
Zbog toga više nemate ni pritiske evroparlamentaraca, ODHIR-a i drugih međunarodnih aktera i institucija. Pa ne mogu stranci da se bore za naše izborne uslove, ako je nas briga.
Kako vi vidite odluku dela opozicije da izađe na izbore, a da jedan deo njih bojkotuje?
Ne dopada mi se upotreba izraza „bojkot“ u ovom kontekstu i smatram da je nametnut od strane onih koji su odlučili da na izbore izađu, a sve sa ciljem da sebe predstave kao borce u neravnopravnim uslovima, a drugu stranu kao nekoga ko svojim pasivnim stavom pokazuje malodušnost, pristaje na odustajanje i večito tavorenje na marginama političkog života. Borba koja je započeta na terenu razotkrivanja lopova u izbornoj krađi, a nastavila predlozima i pritiscima za poboljšanje izbornog procesa davala je rezultat – vlast je bila u defanzivi i spremna na ustupke. To vidite i po ponašanju i izjavama Ane Brnabić koje su bile kontradiktorne iz dana u dan. To zapravo govori o Vučićevoj zbunjenosti tih dana. Pritisnuti spolja, uz konkretne predloge koje je formulisao pravni tim na čelu sa profesorom Tanasijem Marinkovićem, čiji sam i sam deo bio, Vučić je bio „na konopcima“ kada je u pitanju popuštanje oko izbornih uslova i odlaganje izbora za jesen. Neko je, međutim, odlučio da pre kraja zvoni za kraj runde i da mu dozvoli da uzme vazduh i vrati se u borbu, koja će se i ovaj put završiti na isti način kao i 17. decembra.
Koja je bolja opcija od ove dve i zašto?
To uopšte nije jednostavno pitanje i ne postoje idealna rešenja. Mišljenja sam da se ovakva odluka nije smela donositi preglasavanjem, da je zahtevala konsenzus i dodatne kompromise unutar opozicije, kako bi se pronašlo rešenje koje je prihvatljivo za sve članice koalicije, ali i koaliciju NADA, koja se u poslednje vreme pokazala kao pragmatičan politički činilac spreman na saradnju oko strateški važnih pitanja. Ubeđen sam da je razgovorom moglo da se nađe rešenje, jer ni ovde, kao i u svemu u životu, situacija nije crna ili bela, izlazak na izbore ili bojkot. Jedno od rešenja koje je predložio POKS, a koje je moglo biti zanimljiva osnova za dalje razgovore, jeste i to „uslovno kandidovanje“ liste, uz mogućnost povlačenja ukoliko se izborni uslovi ne unaprede do tog roka.
Ali to je morao biti zajednički stav i zajednička odluka. Te razgovore je trebalo voditi na vreme i iza zatvorenih vrata, a ne u medijima. Sada je, bojim se, za ovo kasno, pre svega iz razloga narušenog međusobnog poverenja.
Šta ćete vi podržati?
Ja ne mogu da podržim one koji su jednostrano odustali od borbe koju smo svi zajedno započeli, kao koalicija SPN i članovi pravnog tima, na razotkrivanju izborne krađe, a onda i borbi za unapređenje izbornih uslova. Takođe, ne mogu da podržim ni one koji pokušavaju da lešinare na raskolu opozicije i kalkulišu koliko bi procenata mogli da namaknu od levice, a koliko od desnice koja je odlučila da ne izađe na izbore. Ne smatram tako nešto elementarno časnim i zbog toga neću izaći na ove izbore. Ovo je svakako lična odluka, a ne načelan stav da izbore treba bojkotovati. Zbog toga i kažem da „bojkot“ nije adekvatna reč koja opisuje moj stav s ovim u vezi.
Moj stav je: aktivna borba za stvaranje elementarnih izbornih uslova u kojima bi učešće na izborima imalo smisla. Za to je potreban rad, ideje i istrajnost u zahtevima, za koje sam ubeđen da predstavljaju neophodnu osnovu da bi uopšte mogli da govorimo o izborima. Termin „slobodni izbori“ je poput termina „nezavisno pravosuđe“ – pleonazam. Ili imate izbore, koji su onda slobodni, ili ih nemate.
Da li se vi kao članovi pravnog tima opozicije osećate izneverenim?
Osećanjima poput izneverenosti, izdaje i sličnih ličnih osećanja, ima mesta u privatnom životu, ne u politici. Smatram da je to prejak izraz za opis ove situacije i onoga što lično mislim o svemu ovome. Da bi se osećali iznevereno, morate imati očekivanja, a ja nikakva očekivanja u tom smislu nisam imao. Svestan sam da se ovakve odluke, nažalost, donose u sopstvenom, usko stranačkom interesu, i bez ozbiljne vizije, ne samo dugoročne, već ni do narednih izbora.
Ono što mi ipak nije jasno, jeste nemogućnost pojedinaca da spoznaju da pozitivan momentum u kome se opozicija nalazila do pre samo par nedelja, nije trebalo remetiti ovakvim podeljenim delovanjem koje je rezultirao konačnim razbijanjem koalicije SPN. Kako su ljudima iz ProGlas-a objasnili da su se predomislili oko dokumenta na koji su zajedno sa njima stavili svoj potpis 9. marta ? Imam utisak da su političari doživeli i ProGlas i pravni tim, kao neki servis koji je isporučio ono što mu je bila obaveza, a da su sada oni doneli odluku koju nemaju obavezu da bilo kome objašnjavaju.
Možda je to tako, ali ja ne dozvoljavam da mi takvi lepe etiketu nekoga ko odustaje, dok se oni nadljudskim naporima bore u neravnopravnim uslovima. To me isuviše podseća na nekoga protiv koga se valjda svi zajedno borimo.
PROČITAJTE JOŠ:
Može li bojkot da uspe ako i deo opozicije koji ne izlazi u Beogradu izlazi u drugim gradovima u Srbiji?
Moram da priznam da mi je taj stav potpuno nejasan. Ako ne izlaziš na izbore u Beogradu, valjda ne izlaziš nigde. I obrnuto. Koje je logično obrazloženje za takav stav – ne znam, jer ga ne vidim. Mogu misliti koliko je tek zbunjen prosečno informisan birač, kome je nemoguće objasniti razloge za tako nešto.
Svakako najveći problem sa čitavom ovom pričom jeste upravo taj što ni jedna ni druga strana u opoziciji iz ovoga neće izaći jače, već upravo suprotno. Pobednik će biti vlast, koja je opet uspela da se nekim čudom izvuče bez da išta suštinski da, kao i oni koji su iskoristili raskol u opoziciji da se politički etabliraju i nametnu kao novi igrači na političkoj sceni.
Kakav je kredibilitet opozicije nakon odluke da se izađe na izbore i to posle zahteva prema međunarodnoj javnosti od koje su tražili poboljšanje izbornih uslova?
Pretpostavljam da su o tome razmišljali pre nego što su doneli ovakvu odluku. U Srbiji svako čudo traje tri dana, tako da će se u svakom slučaju najkasnije do narednih izbora ovoga malo ko sećati. Verujem da je i ta činjenica značajno uticala na donošenje ovakve odluke. Ajnštajn je rekao da slabost stava postaje slabost karaktera. U tom smislu, mišljenja sam da je opozicija trebala da se drži onoga za šta sam mislio da je jedinstven stav, koji je čvrsto utemeljen na argumentima i konkretnim dokazima o izbornoj krađi i manipulacijama pre, na dan i posle izbora.
Sve ovo bilo je praćeno i konkretnim predlozima pravnog tima, na koji je način moguće izmeniti pravni okvir koji bi, u skladu sa Ustavom Srbije omogućio odlaganje izbora za jesen. Bili smo na dobrom koloseku.
Mislite li da će ova kampanja na bilo koji način biti drugačija od prethodnih s obzirom na to da se vodi dijalog o ODIHR preporukama?
SNS suštinski ne ume da vodi drugačiju kampanju od onoga na šta smo navikli. Ne mogu oni biti nešto što nisu po svojoj prirodi: bahati, arogantni i agresivni. Oni ne trpe kritiku i drugačije mišljenje i uopšte ne shvataju značaj političkog pluralizma i potrebe da u jednom demokratskom društvu u 21. veku postoji opozicija.
Oni žele da opozicija ne postoji. Zbog toga i takva dehumanizacija svakoga ko se usudi da kaže bilo šta protiv ovog autokratskog i mafijaškog režima. Međutim, imajući u vidu postojeću situaciju o kojoj smo pričali, moguće je da će Vučić malo relaksirati situaciju, ukoliko proceni da može da pobedi „sa pola glasa“.
On će to svakako znati pre održavanja izbora, gotovo u procenat, pa će u zavisnosti od toga procenjivati gde i koliko da ukrade, koliko glasača da prebaci iz jednog mesta u drugo, koliko da ih uveze, a koliko da ih doda na birački spisak. Jedino što je izvesno jeste da ništa neće prepustiti slučaju, jer on opuštanje u svojim redovima ne dozvoljava. Ta patološka potreba da ima vlast u svakoj mesnoj zajednici u Srbiji njega neće napustiti.
BONUS VIDEO: Mediji i izbori – po ko zna koji put: Kamen spoticanja u pregovorima vlasti i opozicije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
