INTERVJU Janković: Rusija da ne brani interese do poslednje kapi srpske krvi

Zvanični Beograd i dalje vaga da li će uvesti sankcije Rusiji. Koliko Srbiji može da šteti to što još izbegava da se svrsta?- Srbija je odluku donela, ali državno rukovodstvo izbegava da je narodu jasno kaže: Srbija je, sa ogromnom većinom zemalja sveta, u UN zvanično osudila agresiju Rusije na Ukrajinu. I to ne zato što Rusiju cenimo manje nego Ukrajinu, ili što smo zaboravili ko nas je bombardovao, već jer je ofanzivni rat zabranjen međunarodnim pravom i jer su ruski tenkovi, koji pucaju po ukrajinskim gradovima, u podrum poslali i svaki razgovor o ruskim, inače opravdanim, zamerkama na širenje NATO. I zato što se ne može jednostrano proglašavati nezavisnost nekih delova bilo koje zemlje, i za to tražiti podrška Srbije, zar ne?Zar nije jedino normalno da Srbija uradi ono što je u njenom, a ne bilo čijem drugom interesu, a što je i principijelno. Nema koga, ponajmanje Rusije, da se stidi zbog toga. Niti treba da budemo topovsko meso Zapada, ali valjda ni Rusija ne treba da brani svoje interese do poslednje kapi srpske krvi i zemlje.Zato mislim da vlast greši što to jasno ne kaže i time ostavlja prostor da u međunarodnim odnosima nastupi šteta za nas. Dakle, da sam na vlasti, jasno bih stavio do znanja da je za Srbiju bombardovanje neke zemlje neprihvatljivo, baš kao što je bilo kada su nas bombardovali, i da ova zemlja nikad nije bila na strani agresora, pa nije ni danas.Umesto toga, pogotovo unutar zemlje, vlast, ali i najveći deo opozicije, daje konfuzne poruke. Uz to, jedni “intelektualci” potpisuju peticije braneći interese Rusije, a drugi su veći kauboji od Amerikanaca. Nije ni čudo što je običan čovek zbunjen i razočaran.Gde vi mislite da je Srbiji mesto u ovom trenutku?Od ruskog napada na Ukrajinu, 600 kilometara istočno od naših granica diže se zid, viši i duži od Berlinskog, mi ne možemo i ne treba da budemo s njegove druge strane. Srbiji je politički mesto tu gde geografski i jeste – u Evropi i sa Evropom. Naravno da slika nije crno-bela i da širenje NATO na ruske granice nije korektno, ako ništa drugo jer Amerika nije prihvatala, čak po cenu svetskog rata, niti bi danas to učinila, stacioniranje ruskih raketa na Kubi ili, recimo, u Meksiku. I naravno da u Ukrajini ne raste samo cveće. Ali te probleme Moskva ne može rešavati tenkovima koji sravne sa zemljom ukrajinske gradove i rasteraju narod. Možda i može, ali nema nikakvo pravo da očekuje da je Srbija u tome podržava.

Kako vam deluje ponašanje opozicije po ovom pitanju, vidite li među njima iskrene zagovornike evropskih integracija?- Mislim da opozicija previse osluškuje šta narod želi da čuje, pa da se tome prilagođava. A propaganda određuje kako će narod da šuška, pogotovo kad misli da ga neko čuje. A ja bih voleo da čujem političara koji kaže – “verujem, tvrdim da je tako i tako, da je za Srbiju najbolje to i to, iz ovih razloga”. I onda kaže “ako mi verujete i hoćete da me pustite da preuzmem odgovornost, glasajte za mene, a ako ne – ja svoja uverenja neću menjati, jer verujem da su tačna i na vlasti treba da budem ili zbog njih, ili ne treba da budem”. Šokirao sam se kada sam video da opozicija u Beogradu posle izbora zove novočetnike, dverjane, zavetnice i zavetnike da se udruže i formiraju vlast, “jer su građani tako hteli”. I još ih ovi odbiju. Ne, nisu ljudi tako hteli, bar ne oni koje ja znam. Da je suprotno i da mene mole oni koji ulazak u parlament proslavljaju sa “patrolama Kalabić Nikole” da se udružim sa njima i tako ih dovedem na vlast, rekao bi im da radije nikada neću biti na vlasti nego četnike dovoditi sa sobom na nju. Ne ni ’45., već u 21 veku. Ali, baš zato sam pre više od tri godine i izašao iz politike, jer je moj stav upravo o tim stvarima bio potpuno usamljen u opoziciji.

Od vaše kandidature za predsednika prošao je još jedan izborni ciklus, ali opet se ništa nije promenilo. Zbog čega se naša zemlja konstantno vrti ukrug i ponavlja iste stvari?- Imamo ljude sa vrha ranije vlasti i naprednjačku kliku, koji su površinski u sukobu, ali su suštinski u nesvesnoj i po Srbiju razarajućoj simbiozi. Ovi prvi su nedovoljno jaki da ikad više pobede, ali su dovoljno medijski vešti i samozaljubljeni, u tome im prostor stvara i vlast, da svaki novi izdanak demokratije uguše nametanjem svoje senke. I imamo SNS interesnu kliku, čiji je put krenuo nizbrdo, i taj trend se ne može promeniti, a koja taj pad usporava postavljanjem pitanja – “a je l’ hoćete ponovo one”. Imamo, do duše, i treće – ljude koji nikad ozbiljno u životu ništa nisu postigli, neki rezultat, koji su u svom selu izgubili, ali znaju kako treba u gradu, i sve znaju kako bi trebalo da bude i zahtevaju da im se država preda da se na njoj uče, a deo medija im u toj fantaziji svesrdno pomaže. Ljudi sa iskustvom i rezultatima iza sebe, ali sa integritetom da ne pristaju na svašta su u pozadini, zaglušeni muzikom sa političkih svadbi i sahrana, bunga-bunga žurki, performansa na internetu i “nekih novih filmova”- političkim rijalitijem u kome niti hoće niti treba da učestvuju. To je fenomen mnogo veći od Srbije, nažalost.Ko je odgovoran za takvo stanje u društvu?- Vlast. Uvek vlast, nikad narod. Ranija i sadašnja vlast, sadašnja više. Jer, u svakom društvu postoje različite tendencije, i bolje i gore, a vlast je ta koja ima odgovornost i moć da neke od njih podstiče, a druge suzbija. Naše vlasti, a aktuelna je u tome najdalje otišla, decenijama podstiču najprimitivnije porive u naciji, dok čestitost, solidarnost, znanje, kulturu, istinoljubivost, istrajnost, politički i svaki drugi integritet guraju pod tepih i kažnjavaju. Nije ni čudo što se te osobine na nama kao narodu sve teže vide na prvi pogled. Ali one su tu i isplivaće kad-tad.

Bonus video: Saša Janković o savetu da se pridruži Vučiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vamasusavetovalijankovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2414321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram