INTERVJU Ivan Ninić: Vučić je ucenjen od ljudi koji imaju njegove snimke

U razgovoru za naš dnevni list, Ninić je dodao da je uveren da Veljko Belivuk i njegov klan ne bi postojali da nije bilo podrške države, podsećajući da je sam Belivuk tvrdio da je bio član SNS.“On je sam rekao da je svoju grupu formirao da bi ona bila ispomoć SNS-u. Ono što tužilac nije želeo da ispita - to je pod kojim okolnostima je nastao Belivukov klan, iako on sam tvrdi su mu određene kontakt tačke od vrha države. To znači da je imao pojedince iz sistema sa kojima je održavao prisnu komunikaciju, od kojih je dobijao naloge, isporučivao usluge i od kojih je dobio određene poklone”, rekao je Ninić.Bili ste politički angažovani, zbog čega ste se povukli iz stranačkog aktivizma?Nisam se snašao u tradicionalnom organizovanju političkih stranaka. Stava sam da bi čovek, najpre, trebao da ima struku i profesiju i da mu to bude primarno zanimanje. Smatram da bi svako trebao da bude aktivan i angažovan samo u onoj meri u formatu koji odgovara njegovom senzibilitetu i karakteru. Mom senzibilitetu ne odgovara način na koji su ustrojene političke partije, način kako funkcionišu i taj podanički mentalitet koji funkcioner stranke pokaže da bi za njega bilo mesta u partiji.Ali to ne znači da vas ne zanima politika?Politika mora da interesuje svakog pojedinca, jer sve je politika. Svakog dana kad uđem u sud ili tužilaštvo - to je politika. Koliko god ti bežao od politike, ona ne može da pobegne od tebe. Ja samo ne želim da se profesionalno bavim politikom, ali i te kako želim da komentarišem sve što je društveno štetno i devijantno i da predlažem konstruktivna rešenja u onoj oblasti koja je meni bliska.

Iz vaše biografije se vidi da ste jedan period proveli u SRS. Kako se sećate Aleksandra Vučića iz tog perioda?Imam i pozitivne i negativne utiske iz tog vremena. U tom periodu, od 2005. do 2008. godine, od kad ga pamtim, on je bio neverovatan fanatik. Ne verujem da je ikada u Srbiji postojao posvećeniji opozicioni političar. Taj njegov fanatizam ću posebno pamtiti. Upravo ga je taj odnos prema političkom aktivizmu i opozicionom radu doveo do ove pozicije na kojoj je sad. To bi morali da analiziraju svi oni koji danas pretenduju da dođu na njegovo mesto. Međutim, čini mi se da mnogi beže od pasioniranog bavljenja politikom u opozicionim redovima. Tadašnja SRS je imala više funkcionera i nisu svi bili podređeni Vučiću, pa je on zbog toga pravio svoj tim unutar stranke. Ne može se reći da je svima bio nadređen u tom periodu, ali oni koji su bili njemu podređeni pokazivali su spremnost da istrpe sve da bi danas imali benefite koje imaju. U pitanju je grupa ljudi koja je u njemu videla šansu da reši svoje ekonomske i egzistencijalne probleme i da se politički profiliše. Oni, sasvim sigurno, bez njegove podrške i pomoći ne bi to uspeli i zato su mu bili odani, a ne zato što su ga posebno poštovali i voleli, jer ni on nije bio posebno blag prema njima.Bili ste saradnik Saveta za borbu protiv korupcije i videli ste kako sistem funkcioniše iznutra. Da li se sećate u kom momentu su institucije slomljene i pale u ruke vlasti?Ja sam tamo bio u periodu između 2014. i 2015. godine. Tada još uvek Aleksandar Vučić nije imao apsolutnu vlast, ali već se u tom periodu videlo da institucije počinju da gube svoj uticaj. Već su se formirali interesni centri moći u ekonomiji, privredi, pravosuđu, policiji, službama bezbednosti. Već 2012. je Vučić sebi počeo da stvara prostor da bi akumulirao ovoliku količinu moći koju danas ima. On je promenio strukturu medija, privrede, društva i sve te promene su imale za cilj da on stekne apsolutnu dominaciju.A da li postoji konkretan slučaj nakon kog ste uvideli da stvari ne idu u dobrom pravcu?To je bilo u momentu kad su napravljeni krovni arnžmani sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Video sam da država uspostavlja novi vid javnog privatnog partnerstva koji će podrazumevati suspenziju svih pozitivnih propisa i zakona u Srbiji - nema više tendera, nema više postupaka javnih nabavki, koncesija… Sve je podvedeno pod taj krovni ugovor. I zaista, mi nismo ni danas svesni koliko je štetnih posledica, po društvo i državu, proizveo taj sporazum sa UAE. Iz tog sporazuma je proistekao niz drugih sporazuma koji su suspendovali i obrisali sve zakone i ustav ove zemlje, počevši sa Beogradom na vodi do privatizacije PKB-a.Kratak period proveli ste i u Agenciji za privatizaciju. Da li ste stigli se upoznate sa spornim privatizacijama, poput one oko Beopetrola za koju se sumnjičio danas najozbiljniji kandidat za premijera, Siniša Mali?Svaka privatizacija bila je rezultat neke trgovine uticajem i pojedinci, koji su bili nosioci tog posla, su iz tih privatizacija izlazili bogatiji. Zbog toga danas nema odgovornih za nijednu od spornih privatizacija. Zašto? Zato što je taj pojedinac servisirao interese krupnog kapitala, a danas je krupni kapital uglavnom vezan za SNS.

A da li vas iznenađuje što čovek čije se ime povezuje sa jednom od spornih privatizacija danas figurira kao glavni kandidat za premijera?Ne iznenađuje me zato što Siniša Mali ima upravo te veštine koje su potrebe Aleksandru Vučiću. On je fotorobot čoveka koji je njemu potreban i od njega nema boljeg.A kakve su to veštine?S jedne strane, on poseduje ogromno formalno obrazovanje, dok, s druge strane, ima veštinu da podredi javne rusurse i javna dobra privatnim interesima, a da pritom sve bude u skladu sa zakonom. U pitanju je legalni model puštošenja Srbije, koji je prilagođen svim propisima. Zato od njega nema boljeg kandidata. Mislim da je on u velikoj meri i ucenjen, mnogo afera se vezuje za njegovo ime, tako da njegov prostor da pruži otpor Vučiću gotovo i da ne postoji. On je Vučićev glavni blagajnik i računovođa, stoga je i logično da avanzuje, posle decenije uspešne saradnje sa sa predsednikom. Po tom kriterijumu, stičem utisak da će on biti premijer.Ministar Vulin tvrdi da je policija uradila sve vezano za prisluškivanje predsednika Srbije, ali da je na tužilaštvu da preduzme naredne korake. Ko ovde govori istinu, s obzirom na to da ne postoji reakcija iz tužilaštva?Da je postojala želja u policiji da se prisluškivanje reši, onda bi oni podneli krivične prijave i označili bi izvršioce krivičnog dela i time tužiocu olakšali posao. A pošto su to uradili u formi izveštaja, onda je jasno da policija nema želju da identifikuje ko je i na koji način prisluškivao predsednika, već će postupajući tužilac u jednom momentu, u dogovoru sa izvršnom vlašću, verovatno naći žrtvenog jarca za sve to. Kompletnu istinu mogli bismo da dobijemo samo ako se ispita ceo lanac komande, ali istina ovde nikome ne odgovara. Mi moramo najpre da dobijemo informaciju da li je slušanje tih lica bilo ovlašćeno ili ne, jer od toga onda zavisi kompletna konstrukcija.Šta se vama čini kao istina u ovom slučaju?Čini mi se da je tačno da je vršeno presretanje komunikacije Vučića i lica koja su bila na merama zbog odluke suda. Mislim da je on koristio brojeve telefona koje nije prijavio. Koristio je pripejd brojeve koje nije smeo zbog bezbednosti da koristi kao predsednik.Da li je neobično kad predsednik komunicira sa ljudima koji su pod merama? Šta to govori?Sama komunikacija ne može da bude inkriminišuća kao takva. Možda su to neki njegovi prijatelji iz ranijeg života. Ono što ovde unosi konfuziju i što je potpuna misterija je priroda tih razgovora. Mi to nikada nećemo saznati, jer su ti razgovori morali biti uništeni, imajući u vidu tvrdnju da nijedno od tih 27 lica, koji su bili na merama, nije procesuirano za svoje radnje. Meni se čini da je predsednik ucenjen od određenog broja ljudi iz njegovog okruženja koji poseduju taj materijal i da on sada ne može suvereno i samostalno da donosi državničke odluke. Mi imamo jednu opasnu situaciju u kojoj predsednik pretenduje da vodi državu i upravlja prioritetnim političkim procesima, a s druge strane ne znamo ko šeta sa njegovim snimcima. Ni on nam do kraja nije rekao ko ima te snimke, iako verujem da on to zna.A šta vi mislite, ko bi mogao da ima te snimke?Moja pretpostavka je da sadržinu njegove komunikacije zna Nebojša Stefanović, Dijana Hraklović i određeni broj ljudi iz policije koji je te mere sprovodio.Ali oni tvrde da bi voleli da se objavi sadržaj tih snimaka. Ministar Vulin je čak rekao da bi to bilo u interesu predsednika države.Vučić je sam u jednom momentu rekao da nikad neće objaviti sadržaj tih razgovora, što bi trebalo da bude poruka ljudima iz njegovog okruženja da se ne šale sa tim i da niko ne pomisli da objavi ono što se čuje na snimcima. Ukoliko bi tužilačka istraga i uzela zamaha i rezultirala nekom optužnicom, ne verujem da bi taj postupak bio otvoren za javnost zbog sadržine tih razgovora koji su predmet postupka.Pomenuli ste Dijanu Hrkalović. Ona se nedavno umešala u priču oko Jovanjice. Imate li utisak da su njeni javni nastupi put kad “pranju grehova” zbog navoda da je učestvovala u pomenutom prisluškivanju?Izalskom iz pritvora ona je potpuno lišena poslovne sposobnosti. Ona više ne upravlja samostalno svojim postupcima i ne donosi odluke o tome gde će gostovati i šta će reći. To umesto nje čini neko drugi. Imajući u vidu šta se njoj stavlja na teret i njenu poziciju, Hraklović ja morala u jednom momentu da napravi dogovor koji je najpovoljniji po nju sa vrhom države i ona je to očigledno učinila. To što vlast to neće da prizna nije toliko važno, jer nema većeg dokaza za to od ovoga što ona sad radi. Ona je imala mogućnost da mnogo ranije ispriča sve što zna i o Nebojši Stefanoviću i o Slobodanu Milenkoviću. Umesto toga, ona je ćutala veoma dugo, a naknadna pamet joj je proradila tek po izlasku iz pritvora. Sve to ukazuje da su napadi i na Stefanovića i na Milenkovića deo jednog čvršćeg dogovora koji ona ima sa nekim iz sistema, odnosno vrhom ove države.

Mislite li da je za tu “naknadnu pamet” delom zaslužan i njen pravni zastupnik i član SNS, Vladimir Đukanović?Ne bih ulazio to, jer je ona sama rekla da je do te naknadne pameti došla gledajući u plafon CZ-a. Samo ona zna šta se dešavala tokom tih besanih noći u Centralnom zatvoru i koje su to nove okolnosti nastupile zbog kojih je odlučila da napravi ovaj rijaliti program.Često govorite o vezama vrha vlasti i kriminalnih klanova. Koga vidite kao vezu između Belivuka i državnog rukovodstva?Zbog prirode posla, detaljno sam upoznat sa pomenutim predmetom. Kad govorim o Belivuku, trudim se da govorim s razumevanjem. Isto tako mogu da zaključim da njega ne bi bilo da nije bilo države. Sam Belivuk kaže da je član Srpske napredne stranke i da je on svoju grupu formirao da bi ona bila ispomoć SNS-u. Ono što tužilac nije želeo da ispita - to je pod kojim okolnostima je nastao Belivukov klan, iako on sam tvrdi su mu određene kontakt tačke od vrha države. To znači da je on imao pojedince iz sistema sa kojima je održavao prisnu komunikaciju, od kojih je dobijao naloge, isporučivao usluge i od kojih je dobio određene poklone. Dakle, on sam tvrdi da mu je država odredila sa kim će sarađivati.To onda znači da je Belivuk radio, ili makar bar verovao da radi, za državu?On je defakto bio paravojna formacija države, ali je pre svega bio filijala SNS. On je bio telo SNS-a koje se otrglo, verujući da je jači od države i da ima u šaci vlast. Ni Belivuk, kao ni SNS, nisu slutili da će strane službe umešati prste i da će proslediti dokaze našoj državi. Naša država nije imala izbora i morala je da procesuira sopstveni klan.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram