12
Florijan Biber, stručnjak za Balkan i profesor na univerzitetu u Gracu, u intervjuu za list “Nova” kaže da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje nada da će izbeći odluku o uvođenju sankcija Rusiji. On navodi da Nemačka godinama insistira da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da li će to biti de fakto ili de jure, to je fleksibilno.
Više značajnih poruka nemački kancelar Olaf Šolc je doneo u Beograd, a jedna od njih je da Srbija praktično mora da uvede sankcije Rusiji. Očekujete li da će predsednik Aleksandar Vučić doneti takvu odluku?
Ukoliko ne bude jasnog pritiska EU i članica poput Nemačke, sumnjam da Vučić vidi bilo kakvu korist od uvođenja sankcija. Očigledno igra već neko vreme, nadajući se da će izbeći odluku. Kako se rat odugovlači, a razmere ratnih zločina, pored same agresije, jasno su vidljive, sve je teže videti zašto se Srbija ne pridružuje sankcijama. Većina objašnjenja Vučića, Brnabić i drugih deluje kao izgovor. Takođe, posmatrajući lojalne medije, nema mnogo kritičnijeg izveštavanja o Putinu, što sugeriše da Vučić baš i ne priprema teren za zaokret.
Vučić je rekao da je Šolc to zatražio na oštar i decidan način. Da li očekujete izolaciju Srbije ili neku vrstu sankcija ukoliko se Beograd ne pridruži sankcijama protiv Rusije?
Ne vidim da bi Srbija bila predmet sankcija, ali bi to moglo da utiče na kompanije koje su u ruskom vlasništvu u Srbiji. Evrointegracije Srbije će verovatno biti usporene, a njen kredibilitet će patiti. Izgubiće međunarodni prestiž i svakako ulogu koju ima u regionu. Dakle, postoji cena za nepridruživanje sankcijama, ali to su više indirektni troškovi nego sankcije.
Srbija je podržala nekoliko deklaracija u UN protiv Rusije, ali uprkos tome se stiče utisak da pokušava da ostane neutralna kada je reč o ruskoj agresiji na Ukrajinu. Može li se ostati neutralan po tom pitanju?
Naravno, Srbija može da ostane neutralna, kao što su to bile mnoge zemlje van Evrope. Međutim, ova pozicija očigledno nije kompatibilna sa evropskim integracijama zemlje. Dakle, takva pozicija bi dugoročno onemogućila ulazak u Evropsku uniju. Postavlja se ozbiljno pitanje kako se Srbija pozicionira na tako važnoj poziciji. Nije pitanje da li Srbija voli Rusiju ili Zapad, već da li podržava ili ignoriše vojnu agresiju i otvoreni pokušaj upotrebe sile i ratnih zločina za promenu granica, pripajanje teritorije i pretnju slabijoj zemlji. To je ono što bi mnogi na Zapadu videli kao problem. To nije samo nejasno pitanje spoljne politike, već se u osnovi tiče vrednosti i podrške međunarodnom pravu. To je još važnije u Srbiji, koja je devedesetih imala režim koji je i sam vodio i podržavao agresivne ratove, etničko čišćenje i ratne zločine.
Neutralnost Srbije izaziva sumnju da nije voljna da razmisli i prihvati sopstvenu ulogu tokom 1990-ih. Kako aktuelni režim slavi ratne zločince, dajući zaštitu onima koji slikaju Ratka Mladića i druge po zidovima beogradskih kuća, ne može se odvojiti stav o ratu u Ukrajini. To sugeriše širu sliku vlade, koja je na strani agresora jer i sama podržava narativ o prošlosti koji opravdava ratne zločine. Takav pogled na Srbiju je, nažalost, opravdan i ozbiljno šteti ugledu zemlje. Argument da Srbija ne podržava sankcije zato što je pretrpela sankcije je potpuno neiskren. Prvo, Vučić je lično profitirao od rata i teško da je on žrtva sankcija, drugo, sankcije Rusiji su mnogo ciljanije i ako Srbija ne voli široke sankcije, mogla bi da se pridruži onima protiv oligarha i drugim ciljanim sankcijama, jer nema argument protiv ovih sankcija. Na kraju, argumenti vlade deluju neiskreno i potvrđuju percepciju da srpska vlada suštinski daje više važnosti odnosima sa Rusijom nego međunarodnom pravu i ljudskim pravima. Biće potrebne godine da se promeni ova slika.
Šolc je u Beogradu potvrdio da je međusobno priznanje Srbije i Kosova uslov za pristupanje Evropskoj uniji, a ne potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kako je to do sada u EU bilo formulisano. Mislite li da postoji iko relevantan u Srbiji ko bi potpisao priznanje nezavisnosti Kosova? Da li je Vučić taj?
Mislim da ovo nije promena politike. Nemačka na tome insistira godinama. Normalizacija odnosa mora da uključi barem de facto priznanje Kosova od strane Srbije. Da li će ovo morati da bude de facto ili potpuno priznanje je fleksibilno. Međutim, jasno je da je takvo rešenje od početka bio cilj dijaloga. Nažalost, ne vidim da je Vučić pripremao društvo za bilo kakav kompromis. Uprkos svim njegovim pričama o bolnim ustupcima itd, njegovi mediji su širili dezinformacije i govor mržnje protiv Albanaca i Kosova, što otežava postizanje kompromisa. Stoga sumnjam da je Vučić voljan da napravi bilo kakav takav dogovor. Štaviše, nedostaju podsticaji. Ne mislim da Vučić želi da uđe u EU, niti je u stanju da to uradi, jer odsustvo demokratije i vladavine prava to onemogućava i ne vidim da se to popravlja pod njegovom vlašću. Kao rezultat toga, on nema mnogo podsticaja da reši odnose sa Kosovom.
Koliko bi bilo motivišuće za zemlje kandidate, pa i za Srbiju, da EU odredi godinu u kojoj bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da postanu članice Unije? Grčki premijer Kirjakos Micotakis predložio je da bi 2033. trebalo da bude ta godina.
Mislim da datumi ne pomažu. Određivanje datuma je besmisleno, kao što je Junker govorio o 2025. Ako se zemlje ne reformišu i ne shvate ozbiljno integraciju u EU, poput Srbije, datumi su samo trik. S druge strane, ako EU blokiraju pojedine članice, kao što Bugarska blokira Severnu Makedoniju i Albaniju, to takođe ne pomaže. Dakle, sastanci funkcionišu samo ako obe strane daju sve od sebe da ostvare članstvo. Nažalost, to nije realnost, pa datum stvara lažne nade i očekivanja da će se desiti bez obzira na sve. Jedini način na koji je datum koristan, ako se saopštava kao mogućnost da obe strane rade svoj posao, odnosno poštena procena koliko bi mogao biti brz, ali i na osnovu jasnog vremenskog rasporeda šta treba postići u između, odnosno pre datuma, tako da se lako može reći kada i zašto dolazi do kašnjenja.
“Vučićeva dominacija zasnovana na zarobljavanju države”
Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija mnogo brže morati da napreduje po pitanju vladavine prava, demokratizacije društva i svega što je važno na putu ka EU, te da će to „moći da se ceni već do kraja godine“. Verujete li da će u tom pogledu i zaista biti vidljivog napretka?
Sve je to predstava. Vučić je na vlasti više od jedne decenije tokom koje su demokratija, vladavina prava, sloboda medija dramatično opali. Ovu ocenu daju svi ozbiljni posmatrači, od nevladinog sektora do Evropske komisije. Dakle, on nema kredibilitet ako sada tvrdi da želi da ga poboljša. Zašto bi to uradio sada? Ne postoje dokazi, čak suprotno, zašto bi to sad menjao. Dominacija njega i njegove stranke kao takve je uvek bila zasnovana na zarobljavanju države, stalnim napadima na opoziciju i kritičare i upotrebi svih sredstava za opstanak na vlasti. Dakle, na osnovu ove matrice, ne mogu da vidim kako on to može suštinski da promeni, odnosno zašto bi to želeo. On nije pod pritiskom na domaćem ili međunarodnom planu da promeni svoju strategiju.
BONUS VIDEO Florijan Biber_ Srbija deset godina vodi prorusku politiku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
