Da ova vlast nije de facto zaustavila evropske integracije danas bi Srbija bila jača, bila bi partner EU i nikada ne bi dobila ovakav teksta sporazuma, kaže u intervjuu za novine "Nova" predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
Otkriva i zašto je njegovoj stranci i njemu trebalo nedelju dana da se oglase o evropskom predlogu za Kosovo, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u načelu prihvatio u Briselu.
Što se političke situacije u zemlji tiče, Đilas ostaje pri stavu da treba raspisati vanredne beogradske izbore, ali smatra da to više nije dovoljno.
„Situacija u zemlji takva da uz vanredne beogradske treba organizovati i vanredne parlamentarne izbore. I to što pre“.
Zašto ste čekali skoro nedelju dana da se izjasnite o evropskom predlogu za Kosovo, koji su prihvatili Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u Briselu?
Vaše pitanje pokazuje dubinu krize u kojoj se kao društvo nalazimo. U svakoj stranci koja je demokratska odluku ne donosi jedan čovek ili grupica ljudi. U SSP-u šire predsedništvo čini 60 ljudi od kojih dve trećine živi i radi van Beograda. Okupili smo se prvi dan kada je to bilo moguće i saopštili da smatramo da je plan po Srbiju loš, da je za to najodgovorniji režim Aleksandra Vučića i dali argumente za te tvrdnje. Jasno rekli da je besmisleno raspravljati o prihvatanju nečega što je već prihvaćeno, ali i da ne možemo da podržimo tekst u kome stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u UN. Ukazali da oni koji tvrde da se Kosovo može vratiti u ustavni poredak Srbije mirnim putem lažu svoj narod i da ta politika u stvari znači rat, i izneli za nas najvažniji stav: 100km od Beograda na levu i desnu stranu je Evropska unija – Srbija da bi opstala mora postati njen deo.
Izjavili ste da taj plan nije dobar za Srbiju. Šta sve u njemu nije dobro?
U planu nema skoro ništa dobro za Srbiju, osim zaključka da se mora formirati ZSO. Sve ostalo je više ili manje loše. Pre skoro četiri godine smo usvojili Deklaraciju o pomirenju dva naroda i predložili oblasti u kojima se može napraviti napredak u normalizaciji. Odbili su. Predložili zajedničku platformu stranaka, SANU, SPC-a, univerziteta… Vlast je ovo odbila, ostatak opozicije je ćutao… Još aprila meseca predložili uvođenje delimičnih sankcija Rusiji što bi popravilo naš međunarodni položaj i onemogućilo ovakav tretman Srbije. Vlast i veći deo opozicije su i ovo odbili. Neki su glasno ćutali, manji deo nas je podržao. Činjenica je da smo posle svih tih odbijanja – jer oni znaju bolje – dobili loš tekst o kome nije moguće raspravljati. Činjenica je i da odbacivanje teksta koji je već prihvaćen i koji nije dobar za Srbiju ne bi bilo dobro za Srbiju jer bi posledice bile katastrofalne.
Koliki je manevarski prostor Srbije da izbegne ulazak Kosova u Ujedinjene nacije? Vučić je rekao da to neće prihvatiti.
Ne interesuju me Vučićeve reči već dela i posledice tih dela, odnosno politike. Nijedan tekst ne može naterati Srbiju da, ako ikada zahtev Kosova da uđe u članstvo UN dođe na sednicu Generalne skupštine, podigne ruku za takav predlog. Na stranu to što bi pre toga takav predlog morao biti prihvaćen na Savetu bezbednosti, za šta u bližoj budućnosti ne postoji nikakva mogućnost.
Rekli ste i da je vreme da treba da sagledamo realnost kada je reč o Kosovu. Šta to podrazumeva i sa čim konkretno moramo da se pomirimo?
Realnost je da su policija, vojska i državne institucije Srbije 1999. napustile Kosovo i da ne postoji mogućnost njihovog povratka. Realnost je da na ulasku na Kosovo dajemo ličnu kartu kosovskom policajcu bez čije saglasnosti ne možemo da uđemo. Realnost je da postoje carinici i sa jedne i sa druge strane. Realnost je da prihvatamo kosovske lične karte, tablice i da nema razloga da ne prihvatamo i ostala dokumenta. Sa tim stvarima moramo da se pomirimo. Sa činjenicom da kosovska vlast ne radi ništa da zaštiti Srbe na Kosovu, da u našu decu pucaju pripadnici kosovskog zaštitnog korpusa, da Evropa i svet na to ćute ne smemo da se pomirimo. I nećemo nikada.
Da li bi odluka Vučića da prihvati ovaj predlog mogla da dovede do pada njegovog rejtinga?
Frižider najviše smanjuje podršku režimu Aleksandra Vučića. Ljudi ga otvore, vide da je prazan, a zbog rasta cena ne mogu više da ga napune. To im jasno govori šta se dešava. Uz to dolazi i sve ostalo što nam se dešava svaki dan i što pokazuje da se raspadamo i kao društvo i kao država. Suština je da se građani koji menjaju svoj stav okrenu prodemokratskim, a ne ekstremističkim strankama. Za Srbiju je podjednako pogubno da li građani glasaju za SNS ili za Zavetnike, Šešelja, Dveri… Još u maju mesecu smo rekli da nije dovoljno da je neko protiv Vučića da bi sa njim sarađivali. Sve što su te organizacije, kojima je bliža Rusija nego Srbija u međuvremenu uradile, pokazalo je da je naš stav ispravan.
Očekujete li da posle dogovora u Briselu Srbija donese odluku da uvede sankcije Rusiji?
Ovo nije pitanje očekivanja vec stava SSP-a da su delimične sankcije već morale da budu uvedene Rusiji. Da li smo svi svesni činjenice da smo jedina zemlja koja to nije uradila? Šta mislite kako nas zbog toga gledaju u Evropi? Nije moguće ne uvesti sankcije, a izbeći „ekonomsko brombardovanje“ Srbije koje znači dodatni rast cena, kašnjenje plata i penzija koje se isplaćuju iz budžeta, smanjenje investicija, problemi za privrednike, ugrožen bezvizni režim… Da smo čvrsto prigrlili Evropu pre 30 godina Srbija bi danas bila u 15 najbogatijih zemalja EU. Da ova vlast nije de facto zaustavila evropske integracije danas bi Srbija bila jača, bila bi partner EU i nikada ne bi dobila ovakav teksta sporazuma.
Stranka slobode i pravde nije pozvana na potpisivanje pisma koje su DS, NDBG, Zajedno i pokret Srce uputili evroparalemntarcima. Da li vam je to zasmetalo?
Svako radi po svojoj savesti. Mislim da smo mi do sada pokazali principijelnost u stavovima da Srbija mora da bude deo EU, da smo među prvima i po cenu rejtinga rekli da moramo da donesemo odluke u skladu sa evropskom politikom, dok su druge stranke kalkulisale. Zanimljivo je da se Evropskom parlamentu obraćaju organizacije koje su u Strazburu glasale protiv zajedničke deklaracije tog istog evropskog i srpskog parlamenta, kao i da su neki od potpisnika ovog pisma kasnije imali izrazite anti EU poruke.
Vučić vas je očigledno slagao da će biti beogradskih izbora u decembru i martu, kao i da će se povući sa čela stranke na jesen. Da li se sada kajete što ste otišli na sastanak sa njim?
Vučić nije slagao mene nego građane Srbije jer je njima javno obećao da će beogradski izbori biti raspisani u martu, sakrivajući se iza rečenice – ako ih opozicija bude tražila. Stranka slobode i pravde ih je tražila. Jedina. Ostali su, verovatno zadovoljni svojim rezultatom, odbijali da traže izbore i govorili o privatnim dogovorima i o tome kako će se boriti u parlamentu i tako menjati Beograd. Od decembra su svi došli na naše pozicije, sada svi traže izbore i Aleksandar Vučić nema više nijedno opravdanje da ne ispuni ono što je obećao. SSP smatra da samo beogradski izbori više nisu dovoljni i da je situacija u zemlji takva da uz vanredne beogradske treba organizovati i vanredne parlamentarne izbore. I to što pre.
BONUS VIDEO: Kako predlog „petorke“ utiče na politiku u Srbiji? – gost Dragan Đilas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar