0
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson rekao je za Novu da je puno pitanja ostalo bez odgovara nakon događaja u Banjskoj na Kosovu. Poručio je da Srbija mora da da doprinos istrazi i dodao da nema nikakvog opravdanja zbog napada na policiju. Osim toga, rekao je da pozdravlja korake koje Srbija preduzima da podrži Ukrajinu i istakao kako veruje da su sankcije Rusiji izuzetno važne. Podelio je i svoja iskustva iz Beograda, gde je došao na mesto ambasadora pre dva meseca. Kazao je da se prijatno oseća i da je Beograd grad sa fantastičnim duhom.
Koliko pratite političku scenu u Srbiji, da li ste zadovoljni načinom na koji komuniciraju vlast i opozicija?
Tužna realnost modernog sveta je da se mnoge države okreću političkoj polarizaciji. Ovo sam video iz prve ruke tokom svoje poslednje diplomatske službe u SAD, kao i kod kuće, u Ujedinjenom Kraljevstvu. Političke debate širom sveta su sve manje o politikama a sve više o ličnostima. A kada mediji počnu da zauzimaju strane, postaje veoma teško za građane da naprave razliku između istine i fikcije. Iskreno brinem zbog ovog fenomena jer zdrave demokratije zavise od dostojanstvene debate i kritike zasnovane na činjenicama pre nego na dezinformacijama.
Nažalost, čini mi se da ni Srbija nije imuna na ovaj globalni fenomen. Kao neko ko je tek stigao u vašu zemlju, primetio sam koliko ljudi razgovaraju o politici i političarima u crno-belim tonovima, radije nego u nijansama. Novinari i javne ličnosti su pod konstantnim pritiskom da zauzimaju strane i oni koji to ne urade nose rizik od verbalnih, onlajn ili fizičkih pretnji. Možda zbog toga što starim sve više čeznem za povratkom u dane kada smo bili svedoci ljubaznije, dostojanstvenije politike, gde je bilo moguće da se sa nekim ne slažete, a da ga istovremeno poštujete.
Za ovo imam i jedan lični primer. Malo me je iznenadilo što sam nedavno dobio određene kritike u delu vaših medija samo zato što sam se susreo sa predstavnicima opozicionih partija. Ja se ne mešam i ne zauzimam strane u vašoj unutrašnjoj politici, ali je posao svakog ambasadora da dobro razume sve aspekte života u državi u kojoj je akreditovan. U tom smislu, naravno da razgovaram i sa predstavnicima vlasti i opozicije, kao i sa poslovnim svetom, civilnim društvom, novinarima i “običnim ljudima”.
Kako vidite događaje u Banjskoj, kakve posledice može da proizvede?
Ovo je bio jedan veoma ozbiljan incident i puno pitanja je još uvek bez odgovora, na primer – ko su bili ti ljudi, kako su imali pristup takvom arsenalu oružja, i šta su planirali sa njim da urade. Kao što je naš ministar za evropska pitanja naglasio, tokom posete Beogradu ranije ove nedelje, izuzetno je važno da Srbija sada da doprinos punoj istrazi i privođenju odgovornih licu pravde. Razumem da su emocije uzburkane na svim stranama, ali ono što nam je sada preko potrebno su odgovornost i uzdržanost. Od kako se u nedelju desio ovaj incident videli smo seriju naslova u medijima koji su samo dolivali ulje na vatru, umesto da pomognu da se situacija smiri.
Za napade na policiju, koji su se desili u nedelju, nema opravdanja. Istovremeno, moramo da prepoznamo da se to nije desilo u vakuumu, već u kontekstu povišenih tenzija na terenu, a sve zbog serijskih neuspeha da se ostvari napredak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Pročitajte još:
0
22
12
Dijalog pod pokroviteljstvom EU je i dalje ključno mesto na kome treba rešavati razmimoilaženja dve strane i razgovarati o tome kako da se poboljša svakodnevni život svih ljudi i zajednica i u Srbiji i na Kosovu. Ovo je oduvek bilo važno. Nerešene tenzije između Beograda i Prištine su od svih pitanja, pojedinačno možda i najveća prepreka za ekonomski razvoj ovog regiona. Posledice svi možemo da vidimo u vidu velikog broja mladih ljudi i porodica koje odlaze u inostranstvo… Ono što su događaji od prošlog vikenda takođe pokazali je da ovo nije samo važno, već i urgentno pitanje. Iz tog razloga pozivamo predsednika Vučića i premijera Kurtija da se vrate dijalogu u duhu kompromisa, i u interesu svih ljudi u ovom regionu i šire u Evropi.
Šta je rekao Vučić na sastanku Kvinte, na kojem ste i Vi prisustvovali?
Detalji ovakvih razgovara bi trebalo da ostanu privatna stvar, ali u suštini smo razgovarali o svim pitanjima koje sam upravo pomenuo. Razgovarali smo i o važnosti sprovođenja pune istrage i utvrđivanja kako je ovaj incident mogao da se desi, kako je izveden, kao i toga da se oni koji su za njega odgovorni moraju privesti pravdi.
Kao što je i predsednik Vučić javno saopštio, tražio je da KFOR preuzme aktivniju ulogu u obezbeđivanju sigurnosti na severu Kosova. Bilo kakav potez u tom smislu bi bio pitanje za ceo NATO savez.
Šire posmatrano, rekao bih da ono što se desilo u nedelju nije bilo ni u čijem interesu, i sasvim sigurno ne u interesu Srbije. Ono što trenutno jeste u interesu svih je zajednički rad na spuštanju tenzija na terenu, rešavanje problema sa nekontrolisanim gomilanjem oružja na severu Kosova, kao i postizanje napretka kroz proces dijaloga i bavljenje suštinskim problemima koji brinu sve tamošnje zajednice.
Koliko ovi događaji mogu da utiču na spoljnopolitičku poziciju Srbije?
Deluje mi da je ovo više pitanje za Srbiju nego za mene. Mislim da svet ove događaje posmatra sa ozbiljnim nivoom zabrinutosti. Užasni događaji od nedelje predstavljaju stvarnu pretnju regionalnoj stabilnosti i u današnjem svetu, niko to ne želi. Svi međunarodni partneri Srbije prate situaciju i nadaju se da će Srbija, imajući u vidu njen značajan uticaj na zajednice na severu Kosova, odigrati odgovornu ulogu – i na smirivanju trenutne situacije i u pomaganju da se pronađe put ka stabilnijem odnosu sa komšijama. Ovo nipošto nije uloga koju samo Srbija treba da ima. I samo Kosovo mora da pokaže više spremnosti na kompromis kako bi se pokrenuli ka normalizaciji.
Pod ovim se podrazumeva i primena preuzetih obaveza o formiranju Zajednice srpskih opština. Naša uloga je da ohrabrimo, posavetujemo, povežemo kada god je to moguće. Postoje ogromne mogućnosti za sve ukoliko zajedno uspemo da pronađemo izlaz iz ove situacije. Iz ugla Ujedinjenog Kraljevstva, naša jedina agenda je da vidimo napredak ka situaciji u kojoj će priča o Zapadnom Balkanu biti ona koja se više tiče ekonomskog napretka nego bezbednosnih izazova. Nadam se da će taj dan doći što je pre moguće.
Čini se da je oslabio pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Da li je to tako ili je to jedna od glavnih stvari koju predstavnici Zapada zahtevaju od Srbije?
Važno je primetiti, baš kao što su predsednik Vučić i ministar Dačić nedavno rekli, da kada je reč o konfliktu u Ukrajini Srbija nije politički neutralna. Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, i u više navrata je osudila rusku agresiju. Toplo pozdravljamo pozitivne korake koje Srbija preduzima da podrži Ukrajinu, poput nedavnog susreta predsednika Vučića i Zelenskog, posetu Kijevu prve dame Tamare Vučić, kao i značajnu količinu humanitarne pomoći koju je Srbija obezbedila.
Istovremeno verujemo da su sankcije izuzetno važne. Ujedinjen, međunarodni nastup po pitanju sankcija je najbrži način da se postigne sveobuhvatan, pravedan i trajan mir. Razlog je taj što su ciljane sankcije najbolji način da se Rusija zaustavi u proizvodnji naoružanja koje joj je neophodno da bi nastavila svoju nelegalnu agresiju na Ukrajinu. Razumem sve argumente koje vaša vlada koristi da objasni zbog čega se Srbija još nije priključila sankcijama protiv Rusije.
Znam da ste imali sopstveno bolno iskustvo sa sankcijama. Međutim, kao prijatelj Srbije, smatram da je bitno se razume da ovakav stav ima određenu cenu, pre svega u smislu međunarodne reputacije. Parlamentarcima, investitorima, običnim građanima u mnogim evropskim državama, uključujući i moju, teško je da razumeju zbog čega Srbija nije preduzela konkretnije korake protiv ruske brutalnosti u Ukrajini.
S obzirom na to da je Velika Britanija napustila EU, kako gledate težnje Srbije da postane članica ove zajednice?
U potpunosti poštujemo i podržavamo suvereni izbor koji je Srbija napravila da želi da se pridruži EU. Lako je razumeti zbog čega, imajući u vidu vaš geografski položaj – jedne države bez izlaza na more, u srcu Evrope, nacije čija je ekonomija u ogromnoj meri vezana za jedinstveno evropsko tržište. Na kraju krajeva, oko 60 odstvo vašeg izvoza ide ka EU, u poređenju sa, na primer, svega 4% izvoza ka Rusiji. Ujedinjeno Kraljevstvo kao ostrvo, tradicionalno moreplovačka nacija vođena globalnim razmišljanjima, odlučilo je da napusti EU iz naših sopstvenih razloga. Naravno da mi još uvek dajemo ogromnu važnost našim odnosima sa Evropskom unijom, našim najvećim trgovinskim partnerom. Nedavno smo se pridružili Horizon programu EU, što znači da će britanski naučnici moći da sarađuju sa srpskim i drugim evropskim kolegama kroz najveći svetski program naučno-istraživačke saradnje.
Pored toga što podržavamo članstvo Srbije u EU kao krajnji cilj, takođe podržavamo vaš put ka Evropskoj uniji. Nastavljamo da ulažemo u reforme čiji je cilj osnaživanje vašeg parlamenta i pravosudnih institucija, modernizacija i digitalizacija vaše ekonomije, a podržavamo i slobodu medija. Reforme o kojima govorim će doneti korist za sve građane Srbije, i drago nam je što smo u prilici da pomognemo.
Iz opozicija često stižu kritike ka međunarodnoj zajednici koja je slepa na probleme poput slobode medija, pravičnih izbora i korupcije u Srbiji. Kako vidite te teme u Srbiji i koliko će te teme biti ključne u toku vašeg mandata?
Ne mislim da je to baš tako. Nakon izbora 2020.godine, međunarodni posmatrači iz misije OEBS-a su u svom izveštaju napisali da dok su osnovna prava u velikoj meri poštovana, postoji određen broj nedostataka, uključujući nejednak pristup medijima, što kao rezultat ima neravnopravne uslove, koji daju prednost strankama koje su na vlasti. To je jedan od razloga zbog koga međunarodna zajednica nastavlja da radi sa Vladom Srbije i organizacijama civilnog društva na poboljšanju izbornog sistema i uvođenju novih medijskih zakona.
Kada govorim iz ugla moje sopstvene države, Britanska vlada je širom sveta strastveni zagovornik slobodnog, nezavisnog novinarstva po najvišim standardima. Zbog toga nastavljamo da podržavamo nezavisne redakcije i na nacionalnom nivou i na lokalu, širom Srbije, kako bi osnažili njihove digitalne platforme, da bi ti mediji bili u stanju da dođu do još brojnije publike, na taj način šireći svoje izvore finansiranja i poboljšavajući finansijsku izdržljivost. Verujemo da u svakoj zdravoj demokratiji, građani moraju da imaju pristup širokom spektru mišljenja, u okviru medijskog okruženja koje je organizovano po visokim standardima i etičkim normama. Ovo je nužno kako bi građani mogli da donose sopstvene, dobro obaveštene odluke o tome ko bi trebalo da ih predstavlja u vladi.
Kako biste voleli da izgleda Srbija do kraja vašeg mandata koji će trajati do 2027. godine?
Voleo bih da vidim Srbiju koja je izgradila bolje odnose sa svim svojim susedima i koja ispunjava sopstveni potencijal, kao zaista pozitivan lider i uticaj, ne samo u okviru regiona Zapadnog Balkana, već i u okviru cele Evrope. Nadam se da će 2027. godine, kada budete domaćini Svetskog EXPO, mnoge ambicije u vezi sa infrastrukturom, energetikom, naučnim projektima biti blizu realizacije, i da će Srbija cvetati kao ekonomski i kulturni centar. Konačno, voleo bih da sam uspeo da doprinesem izgradnji bilateralnog partnerstva Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, koje je moderno, pozitivno, dinamično, i čvrsto opredeljeno ka budućnosti.
Pre dve meseca zvanično ste počeli da živite u Beogradu? Koji su vam glavni utisci, gde ste bili i šta vam se najviše dopada u glavnom gradu?
Stvarno volimo Beograd. Beograd je divan grad sa fantastičnim duhom. Moja sedmogodišnja ćerka Mimi mi je prvog dana ovde rekla: ”Tata, samo da znaš, nikada neću da odem odavde!” U velikoj meri se već osećamo kao kod kuće, i toliko toga se dešava u gradu. Oduševljeni smo posetama vašim muzejima i galerijama, uživali smo u fantastičnim koncertima i briljantnim restoranima. Radujemo se i nekim izuzetnim sportskim priredbama, uključujući i posetu Mančester Sitija, koji će igrati sa Crvenom zvezdom krajem godine.
Takođe je bilo fascinantno iskustvo otkrivati neke manje poznate veze između Beograda i Ujedinjenog Kraljevstva. Pre neki dan sam posetio prelepi Hram Svetog Save na Vračaru i šetao sam niz Makenzijevu ulicu, koja je dobila ime po škotskom misionaru Fransisu Makenziju, koji je poklonio Crkvi plac na kome je kasnije izgrađen Hram.
Da li ste nastavili pijete Beogradu pijete čaj u 17h u Beogradu ili ste prešli na domaću kafu?
Svakako uživam u šolji čaja, ali toliko toga u Srbiji ima da se radi i vidi, da se sve više oslanjam na domaću kafu, da me napuni energijom za ceo dan.
Ali kad ste već pomenuli čaj, to me je podsetilo na još jednu zanimljivu istorijsku vezu između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije. Nedavno sam posetio Niš gde smo razgovarali o ser Tomasu Liptonu, ili o “Čika Tomi” kako su ga zvali u tom gradu koji ga je proglasio za počasnog građanina. Čika Toma je bio osnivač Lipton čaja, jednog od najpoznatijih brendova britanskog čaja. Takođe je bio veliki poštovalac Srbije. Tokom epidemije tifusa u Prvom svetskom ratu je svoju privatnu jahtu prebacio uzvodno Dunavom, kako bi poslužila kao brod bolnica. Naše dve države i naroda imaju toliko toga zajedničkog. Imamo neverovatno bogatu, zajedničku istoriju. Delimo iste strasti i imamo isti smisao za humor. Nadam se da ću sve te pozitivne stvari biti u prilici da nadgradim tokom svog boravka u Srbiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare