Ako država ukine projekat Jadar, kompanija Rio Tinto ne može osnovano da tuži Srbiju, osim u slučaju da je Vlada sa tom kompanijom potpisala obavezujući ugovor ili sporazum. Sagovornici lista “Nova” navode da po zakonu ne postoji obaveza da kompanije koje su radile geološka istraživanja dobiju i posao eksploatacije i ističu da su i sami rezultati istraživanja informacija koja se prodaje.
Prethodnih meseci Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić našli su se pod ogromnim pritiskom građana da ukinu projekat iskopavanja litijuma, koji bi mogao da ostavi katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se Srbija obavezala kada je dala dozvole za istraživanja Rio Tintu, ističući da kompanija, potencijalno, može da tuži državu. Ona je navela da je ta kompanija, na osnovu onoga što je Vlada odobrila, samo do 2013. potrošila između 150 i 200 miliona dolara.
„Rade i dalje u skladu sa zakonima. Da mi dođemo 2013. ili 2014. i da kažemo hvala vam lepo, sada dalje ne možete da radite. A radili su u skladu sa zakonom, dobijali dozvole od Vlade, ulagali novac u skladu sa tim dozvolama… Da li Vi mislite da Rio Tinto ili bilo koji drugi investitor neće tužiti da bi se taj novac vratio? Ili mislite da je moguće da neko uloži novac na osnovu dozvola koje im je dala Vlada, a da onda jedan dan Vlada kaže: hvala vam mnogo, a sada izvolite doviđenja, mi ne želimo to da nastavimo, niko nikom ništa ne duguje“, istakla je Brnabić.
Prema informacijama koje smo dobijali od predstavnika vlasti, do sada je Rio Tinto dobijao samo dozvole za istraživanja, a Vlada je Uredbom donela “Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadarit”. I to su, koliko je poznato, dokumenti koja idu u prilog iskopavanja litijuma.
Upitan da li na Rio Tinto može osnovano da tuži državu, u slučaju da ukine projekat Jadar, advokat Sreten Đorđević, koji je specijalista za životnu sredinu, navodi za list “Nova” da na osnovu pomenute dokumentacije to ne može da uradi.
“Praktično, izmene Zakona o rudarstvu omogućavaju rudarskim kompanijama pravo prečeg zahteva za eksploataciona prava. To su kompanije koje rade primenjena geološka istraživanja. Kada završe istraživanja, oni na tom područja imaju preče pravo podnošenja zahteva za dobijanje eksploatacionih prava. Oni mogu da traže, ali ne postoji obaveza da dobiju posao eksploatacije”, kaže Đorđević.
On navodi da je izjava Brnabić čisto politička i da nema nikakve veze sa pravom i našim zakonima, osim ukoliko ne postoji obavezujući ugovor između Srbije i Rio Tinto, gde država garantuje dobijanje dozvola toj kompaniji. Đorđević kaže da je memorandum o razumevanju sa Rio Tintom neobavezujući dokument i da on u svakom trenutku može da se raskine.
“Ne mogu da tvrdim da tako nešto postoji, ali mogu da kažem da postoje indicije o tajnom sporazumu i preuzetim obavezama. Ako uzmete u obzir da se recimo kompletna linijska infrastruktura, put Valjevo – Loznica, novi gasovod koji povezuje Valjevo i Loznicu, nova visoko – naponska veza koja od Valjeva ide ka Loznici… radi sredstvima Republike Srbije, gde su investitori praktično javna preduzeća, onda je jasno da postoji neki ugovor na osnovu kog Republika Srbija finansira kompletnu linijsku infrastrukturu koja povezuje put Miloš Veliki sa projektom Jadar”, ističe on.
Šta bi Rio Tinto mogao da uradi pred sudom u slučaju da Srbije ukine projekat “Jadar”, nije želeo da ocenjuje Zlatko Stefanović, profesor međunarodnog privrednog prava, navodeći da ne može da priča ništa bez uvida u dokumentaciju. On, međutim, za “Novu” navodi da dozvole za istraživanje ne znače i eksploataciju, te da kompanije koje rade istraživanja podatke o dobijenim rezultatima mogu da prodaju.
“Premijerka je krenula sa izjavom u smislu njima su već date dozvole za istraživanje i to niko ne radi u humanitarne svrhe, nego radi da bi zaradio. U principu, kada se neko bavi istraživanjima i kada dobije dozvole, poenta je u tome da on te podatke o rudnim bogatstvima prodaje. On tako zarađuje. On to ne radi u humanitarne svrhe, nego ne otkriva nikom te podatke, a onaj ko bude želeo eksploataciju ili će tražiti sam ispočetka ili će kupiti te podatke. Dakle, dozvole za istraživanje ne podrazumeva ekspolataciju, već način da se zaradi, a šta je njima konkretno dato, možemo da govorimo o tome samo ako vidimo dokumentaciju”, kaže profesor Stefanović.
BONUS VIDEO Nova.rs u Jadru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare