Hoćemo li zajedno ili da tražimo krivca za raspad opozicije

Predlog Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd sa kojim su izašli u javnost podrazumeva nekoliko ključnih tačaka. Pre svega - sporazum o nenapadanju.“Opozicione stranke i organizacije će se u javnim nastupima i političkom delovanju ophoditi sa međusobnim uvažavanjem i na fer način, bez optuživanja, iznošenja negativnih kvalifikacija, diskvalifikacija, širenja lažnih informacija o nekoj od stranaka i organizacija”, piše u ponuđenom predlogu.Eventualna saradnja opozicije predviđa i zajedničku kontrolu izbornog procesa (ukoliko se odluče na izlazak), kao i zajedničku kampanju za izlazak na izbore.

Više izbornih lista, jedan predsednički kandidat

Pored ovih predloga, Ne davimo Beograd i Zajedno za Srbiju navode da je potrebno formirati “programske i ideološki bliske platforme“ - dakle izlazak na izbore u više kolona.

“Na ovaj način prevazići će se konstantne podele i sukobi koji nastaju imperativom saradnje programski nespojivih organizacija”, navodi se u predlogu.U slučaju “izborne pobede nad autoritarnim režimom”, kažu dalje, organizacije potpisnice će svoju podršku za izbor premijera ili gradonačelnika dati onoj sa najvećim brojem glasova na republičkim, odnosno gradskim izborima.Poručuju i da se isključuje bilo kakva mogućnost koalicija sa SNS i SPS, te da će potpisnice eventualnog sporazuma dogovoriti zajedničkog kandidata za predsedničke izbore.

Ili svuda ili nigde

Prva mina ovom predlogu došla je iz Narodne stranke. Potpredsednik Miroslav Aleksić u intervjuu za list “Nova” rekao je da nema dogovora napola.

“Nema dogovora napola, ili opozicija ide jedinstveno na svim nivoima ili ne ide. Verujem da će ključne opozicione stranke to shvatiti i da će biti postignut dogovor pre svega između Narodne stranke, SSP-a i DS-a, i da će se većina pridružiti tom bloku, a ostali neka posle toga sami odluče kako će nastupiti na izborima. Ključan je dogovor između ove tri stranke”, poručio je Aleksić i tako sasekao u korenu ideju o zajedničkom predsedničkom kandidatu, ukoliko se opozicija ne ujedini.Pored toga, u nezavidan položaj, postavljene su i stranke koje nisu nabrojane, tako da je vrlo diskutabilno kako će na to reagovati Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Dveri Boška Obradovića ili Nova stranka Arisa Movsesijana.Podeljenog su mišljenja i sagovornici lista “Nova”.

Šta je realnije

Politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže da su u opoziciji razne stvari sporne, ali da je ako pričamo o ove dve mogućnosti, realnije ono što kaže Aleksić.

“Zato što je biračima, pa i samim strankama, jako teško za objasniti gde se ide zajedno, a gde razdvojeno i zašto je doneta takva odluka. To je prekomplikovano. Da li će se to i desiti teško je sada reći, ali ukoliko uopšte bude izlaska opozicije na izbore, mislim da su veće šanse da to bude jedna kolona. Tačke nesporazuma u opoziciji su sve manje, a opasnost koja opoziciji preti od čišćenja i nestanka je sve veća. To bi moglo da ih navede da počnu da sarađuju”, kaže Vukadinović za list “Nova”.Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević je bliži ideji Nebojše Zelenovića i Ne davimo Beograd.

“Manje više je očigledno da opozicija ne može da se dogovori oko jedne liste. Ako uzmemo ono što je bio Savez za Srbiju ili Ujedinjena opozicija kasnije, oni se ne slažu oko najvećeg broja stvari tako da je teško očekivati takav dogovor. Onda ova grupa oko Ne davimo Beograd i Zelenovića pokušava da nađe neki drugi model i da u Beogradu izađu sami, jer su tu izgradili solidnu poziciju. Sa druge strane Narodna stranka pokušava da igra ulogu iz bojkota - zagovarača jedinstvene opozicije. To mi se čini manje realno, jer je previše sukobljavanja između opozicionih stranaka, prvenstveno zbog različitih programa i ideologija. Deo birača Ne davimo Beograd sasvim sigurno ne može da prihvati Dveri, a većinom ni Đilasa. Zato mislim da ćemo verovatno imati više kolona, ali i više kandidata za predsednika”, zaključuje Spasojević.Spasojević kaže da zbog svega ovoga prolazi dragoceno vreme.“Pitanje je sada samo na koga će da padne krivica za onog ko je razbio jedinstvo opozicionog bloka, koje uzgred rečeno ne postoji. To dodatno pojačava animozitet među opozicionim strankama i to je još jedna “čekalica”. A ta “čekalica” traje predugo, jer je do izbora šest meseci”, navodi Spasojević.  BONUS VIDEO:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavamarinikatepickrusevacik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2406709"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram