Ne mali broj političara usuđuje se da nam deli lekcije i uči nas novinarskom poslu. Odlazeća ministarka za ljudska i manjinska prava jedna od onih čiji ćemo dvogodišnji mandat, između ostalog pamtiti i po odnosu prema novinarima. Uz odbijanje da komentariše gotovo sve što je bila upitana, gotovo svaki put imala je zamerku i na novinarsko pitanje.
Bio je početak 2018. godine kada smo, za potrebe snimanja dokumentarnog filma o političkim preletačima, odlučili da pozovemo Gordanu Čomić, poslanicu DS-a, tada simbol doslednosti i, ako tako nešto postoji u politici, političkog morala.
„Zato što propaganda kaže da smo mi žuti krivi za sve, ali one demokrate koje pređu u SNS oni su super. Bilo ko iz DS-a da sada uđe u SNS, a do juče je prokazivan, klevetan, blaćen, kriv za sve od Hamurabija, on je od sutra sunce majkino zlatno“, govorila je tada Čomić, a podseća N1.
Koliko u junu 2020. bila je spremna da za ideje koje zastupa, figurativno, da i život.
Srednji prst iz predizbornog spota zamenila je Čomić rukom koju su joj, samo nekoliko meseci kasnije, pružili Ana Brnabić i Aleksandar Vučić. Postaje ministarka za ljudska i manjinska prava čije kršenje je često odbijala da komentariše.
„Isto pitanje isti odgovor. Danas je dan odluke o zaštiti i unapređenju prava nacionalnih manjina“, rekla je Čomić pre dva dana, odgovarajući na pitanje novinarke N1 o Evroprajdu.
Taj dan, dakle, nije bio dan za seksualne manjine, a pre dve godine nije bio dan za pitanje o uvredama na račun novinarke N1.
„Zato što je posao vladavine prava da taj posao uradi onaj koji je iz budžeta plaćen da to radi“, poručila je tada Čomić.
Pre godinu dana nije bio dan da pitamo da li nam predsednik lično ugrožava pravo na rad kad naš medij etiketira kao tajkunski i mafijaški.
„Ako ikad igde budem išta rekla o nečijem postupku to će vrlo biti s ljudskim bićem koje je postupak uradilo da ga pitam: ‘Što prijatelju?’“, bio je tada „odgovor“ ministarke.
Ili niko preko puta nje nije ljudsko biće, ili nikad nije pitala, ili novinari previše očekuju kada pitaju jesu li emitovanjem osakaćenih tela, prekršena prava porodica žrtava ili pak prava maloletnica za čije podvođenje je u javnosti optužen njen kolega iz Skupštine.
„Etički kodeks Vlade zabranjuje svim članovima Vlade da javno komentarišu sudske, istražne i policijske postupke“, poručila je Čomić.
Zbog etičkog kodeksa Vlade trpeo je onaj novinarski, pa je tako ministarka novinarima poručivala: „Niko neće ništa da čita“, „To znači da niste pročitali odluku Vlade“, „‘Oćeš li da izjaviš šta imaš da izjaviš o nečemu što je neko nekad izjavio? To je lenjost novinarstva.“
Bojana Selaković iz Građanskih iniicijativa za N1 kaže da je ministarka isto tako razgovarala i s civilnim društvom.
Dve godine kasnije, to isto civilno društvo sumira rezultate njeng rada. Pa kažu, ilustracija je to koja pokazuje kako se na kraju završi svaka priča koja počne kao PR alat u rukama vlasti.
„Čak i kada dovedu ljude koji, nesporno, imaju dobru nameru, ja zaista verujem da je Gordana Čomić od samog početka imala volju i ne sumnjam u njene dobre namere, ako ne postoji politička volja i ako čitava Vlada ne stoji iza odrđenih agendi, to se onda završi ovako kako se sada mere rezultati tog Ministarstva“, ističe Selaković.
A mere se, kaže naša sagovornica, jačinom buke koja se podigla i oko potrebe za dijalogom i oko zakona o istopolnim zajednicama. I činjenicom da ni jedno ni drugo ne postoje.
BONUS VIDEO Sećate li se Gordane Čomić? Ovo je njen stav o Evroprajdu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar