GLOBSEC: Srbija među zemljama regiona najpodložnija uticaju Rusije i Kine

GLOBSEC je u novom „Indeksu ranjivosti“ na osnovu analize pet ključnih faktora na skali od nula do 100 rangirao koliko su na uticaj Rusije i Kine ranjive Bugarska, Crna Gora, Češka, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovačka i Srbija, prenosi portal Euraktiv Srbija.Analiza tih pet dimenzija, a to su javno mnjenje, politička scena, javna uprava, informativni prostor i civilna i akademska zajednica, pokazala je da je Srbija sa 55 poena najranjivija, da su za nju izazov četiri od pet kriterijuma, ali da presudan uticaj imaju stav javnosti i politička atmosfera.Najmanje su se osetljivim na strani uticaj, sa 29 poena, pokazale Češka i Rumunija, a slede Slovačka sa 32 poena, Severna Makedonija sa 40, Bugarska sa 42 i Mađarska i Crna Gora sa po 44 poena, pokazala je studija, koja je plod dvogodišnjeg istraživanja sprovedenog uz podršku američkog Stejt departmenta.Kao jedan od ključnih među pet faktora u većini zemalja regiona pokazalo se, kako navode autori studije, javno mnjenje, pa tako panslovenstvo, jezička bliskost, preplitanje istorije i kulturne veze u velikoj meri utiču na ranjivost Srbije, Bugarske, Crne Gore i Slovačke.Na ranjivost u četiri od osam zemalja utiče i pravoslavna crkva, koja, kako se navodi, često nastupa kao promoter proruskih stavova.U Mađarskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji važan faktor ranjivosti su i anti-liberalni stavovi i klevetničke kampanje aktera koji sebe predstavljaju kao zaštitnike „tradicionalnih vrednosti“, piše u studiji.„Takvi stavovi su često posledica široko rasprostranjenog gubitka iluzija u način funkcionisanja demokratije u svim analiziranim državama. U kombinaciji sa rastućim uticajem vlada nekih zemalja na medije, to okreće ljude dezinformacijama i čini ih sklonim autoritarnim oblicima vlasti“, piše u studiji.

Vladajući SNS u Srbiji ne promoviše vrednosti EU

U analizi piše da političku scenu u Srbiji karakterišu dugogodišnja vladavina desničarske i populističke Srpske napredne stranke i odsustvo parlamentarne opozicije, „što ugrožava samu srž demokratije u zemlji“.„Članstvo u EU i dalje ostaje zvanični cilj vlade, ali retorici vladajuće SNS u izvesnoj meri nedostaje entuzijazam – ne koristi proevropske narative niti promoviše vrednosti EU“, ocenjuju autori.Navodi se i da su „vladajuće stranke u Srbiji, uz podršku javnosti, usvojile pro-ruske stavove“, što „uz retke izuzetke, važi i za celu srpsku politiku“. „Teme poput kampanja dezinformacija Kremlja ili njegove agresivne spoljne politike se u načelu izbegavaju“, piše u studiji.U studiji se ocenjuje da se „anti-demokratske tendencije vlade ogledaju i u javnom mnjenju“.„Zbog geopolitičkih i istorijskih okolnosti srpska javnost je veoma prijemčiva za pro-ruske narative. To se ogleda i u izuzetno pozitivnom stavu prema Rusiji i Kini, velikim rezervama prema evro-atlantskoj zajednici i širokoj sklonosti teorijama zavere“, piše u analizi, uz ocenu da „iz srpske perspektive, Rusija uvek igra ulogu velikog slovenskog brata koji je uvek štitio Srbe“.Tako, kako se navodi, 59 odsto građana Srbije smatra Rusiju najvažnijim strateškim partnerom, a svega 52 odsto se zauzima za ulazak u EU. Istovremeno, u Srbiji još snažno odjekuje i sećanje na NATO bombardovanje, pa se 84 odsto stanovnika protivi ulasku u zapadnu alijansu.

Javna uprava Srbije – plod zarobljene države

Za javnu upravu Srbije u analizi se navodi da je plod „zarobljene države, sa gotovo nepostojećim mehanizmima kontrole i javnim preduzećima koja su stvorena da služe vlastodršcima“.U studiji se ocenjuje da je javni sektor prožet klijentelizmom, nepotizmom i endemskom korupcijom, da je izborni sistem ranjiv i na spoljne i na unutrašnje uticaje i da je u takvim okolnostima „otpornost na hibridne pretnje malignih stranih uticaja minimalna“.Informativnu sferu, kako se navodi, takođe karakterišu ozbiljni nedostaci, među kojima su i državna kontrola medijskog prostora i koncentracija medijskog vlasništva u rukama provladinih aktera.Pored dve ruske medijske kuće koje deluju u Srbiji, proruske stavove šire i tabloidi i televizije bliske vlasti, čije je „izveštavanje o Rusiji senzacionalističko i nekritički promoviše interese Kremlja“, a takvi su stavovi široko prisutni i na društvenim mrežama, piše i analizi.Dodaje se i da se pro-demokratski i ekološki nevladin sektor u Srbiji suočava sa izazovima koji nisu ograničeni samo na prilepljivanje etikete da ugrožavaju državnu bezbednost ili da su strani agenti, već prerastaju i u uznemiravanje i progon, uključujući i državne fnansijske istrage.Istovremeno, nad relativnu slobodu delovanja akademske zajednice nadvila se senka korupcionaških skandala, vezanih za slučajeve lažnih diploma ili sumnjivih diploma nekih privatnih univerziteta.U studiji se ocenjuje da je istraživanje pokazalo da članstvo u međunarodnim strukturama poput EU i NATO doprinosi većoj otpornosti iz perspektive zajedničke politike i odbrane, ali da pojedinačnoj ranjivosti zemalja doprinose razlike u kvalitetu javne uprave, zakonodavstva i zaštite integriteta izbornog procesa.Pokazalo se i da je pogled na svet često važniji od opipljivih struktura poput institucija ili administrativnih kapaciteta, a u oblikovanju tog pogleda na svet učestvuje informativni prostor „koji je delikatna konstrukcija u svim demokratijama, a posebno u još nezrelim političkim sistemima srednje Evrope i Zapadnog Balkana“, ocenjuje se u studiji.Uz to, zemlje koje su bile predmet analize „i nakon 30 godina od pada komunizma pate od problema nasleđa, sa kojima su povezane i nestabilne političke institucije, krhko javno mnjenje, kao i duboko ukorenjeni problemi korupcije, nepotizma, klijentelizma i drugi“, zaključuje se u studiji GLOBSECA.BONUS VIDEO: Vučić o udaranju evroparlamentaraca po ušima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgvucicoklepanjuevroparlamentaracagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2672632"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram