24
Mislim da Kina nije motivisana samo ekonomskim razlozima, već i spoljnopolitičkim i strateškim ciljevima kada ulazi u ovakve projekte na Balkanu, kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frensis Fukujama, profesor Univerziteta Stendford (Standford) i autor čuvene knjige “Kraj istorije i poslednji čovek”.
“Ovo je deo procesa 17+1 (17 zemalja Jugostočne i Centralne Evrope + Kina) gde je Peking osetio da je to način da ostvari uticaj u državi članici NATO-a (Crnoj Gori) koja nastoji da se približi Evropi. Zbog toga je Kina bila voljna da uđe u projekat koji nije imao ekonomsko opravdanje i, nažalost, u tome su imali lokalnog partnera, gospodina (Mila) Đukanovića koji je pristao na te uslove,” ističe Fukujama za RSE.
Iako Kina i Rusija nastoje da iskoriste vakuum na Balkanu stvoren zamorom od proširenja u Evropskoj uniji (EU), Fukujama smatra da evropski blok treba da insistira na minimumu standarda koje zemlje aspiranti iz ove regije treba da ispune.
“EU zapravo ima dobar razlog za oprez prilikom prijema zemlje poput Srbije jer mislim da postoje neke neliberalne i autokratske tendencije u toj državi. I to, kao što smo rekli, otvara put Kini. To je deo normalne geopolitike, da postoji ova vrsta nadmetanja. Ali, na kraju, mislim da ako Srbija ili bilo koja zemlja na Balkanu želi da bude deo Evrope, mora da napravi suštinski izbor vrednosti, da li žele biti liberalna demokratija ili neliberalni, poluautoritarni tip države,” naglašava Fukujama.
On je kritikovao EU zbog sklapanja investicionog sporazuma sa Kinom, čiju je ratifikaciju Evropski parlament stavio na čekanje.
„Mislim da Kina predstavlja formu totalitarne vlade koja je svake godine sve gora otkako je Si Đinping postao predsednik 2013. Stoga će, kako vreme bude prolazilo, biti neizbežan sukob ne samo vrednosti već i geopolitičkih interesa. Mislim da raste mogućnost sukoba sa Kinom i to je nešto što moramo planirati – zvali to Hladnim ratom ili ne,“ ocenjuje Fukujama.
U opširnom intervjuu za RSE, on je govorio i tome da li će Kina jednog dana nadmašiti SAD, o poređenju Nemačke uoči Prvog svetskog rata i sadašnje uloge Kine, da li su populizam i autoritarizam samo simptom dubljih problema sa kojima se suočava demokratija, te zašto se neoliberalni model, poznat kao reganomika, približava svom kraju u SAD.
Osvrnuo se i na mnogobrojne kritike da su njegove ocene u knjizi „Kraj istorije“ objavljene u vreme pada Berlinskog zida 1989. godine, bile preterano optimistične i pogrešne.
“’Kraj istorije’ nije bilo predviđanje šta će se desiti u globalnoj politici, već postavljanje pitanja o modernizaciji i kuda ona vodi. To je značenje pojma ‘kraj istorije’. Ako se istorija odnosi na proces modernizacije, onda se postavlja pitanje šta čini najmodernije društvo. U tom smislu ne smatram da je moj zaključak pogrešan.
Drugo, na kraju knjige ‘Kraj istorije’ postoji znak pitanja što znači da nisam tvrdio da će se moje opservacije nužno ostvariti. U knjizi sam u više navrata pominjao grčku reč ‘thymos’, tačnije da bi težnja ljudi za priznanjem mogla usmeriti politiku u pravcu koji bi ugrozio demokratiju u budućnosti. Čini mi se da se mnogo od toga već toga dešava,” ističe Fukujama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
