"Vučić preti vatrom, ali mu upaljač odavno ne radi": Francuski istoričar o stanju u Srbiji

Tim povodom, u intervjuu za list „Danas“, Deren objašnja svoje viđenje trenutne situacije kod nas i širom kontinenta, te navodi da se i Evropa „koprca“ u sopstvnom blatu loših odluka, a da zbog toga, kako kaže, predsednik Srbije šminka nepostojeće promene i koristi Rusiju kao sredstvo ucene.

Kako komentarišete vladavinu Aleksandra Vučića proteklih 13 godina?

Vladavina Aleksandra Vučića predstavlja tipičan primer stabilokratije – sistema koji je istovremeno autoritaran i korumpiran, ali se spolja prikazuje kao garant „stabilnosti“ u zemlji i regionu. Evropska unija već petnaest godina insistira upravo na toj stabilnosti, jer zapravo više nema šta konkretno da ponudi državama Zapadnog Balkana. Perspektiva evropskih integracija je zatvorena; postala je svojevrsna iluzija kojom se maše samo da bi se održavale nade najnaivnijih i ućutkali najkritičniji glasovi.

Takav odnos u potpunosti odgovara Vučiću. On nema stvarnu nameru da zemlju uvede u EU – sasvim mu prija da bude oslonac jedne beskrajne tranzicije koja ne vodi nikuda. Zbog toga je on i idealan sagovornik za evropske lidere. Šta im nudi? Očuvanje regionalnog statusa kvo, kako na Kosovu, tako i u Bosni i Hercegovini (uprkos tome što Milorad Dodik igra svoju igru, ali u okvirima vrlo ograničene autonomije); zatim kontrolu migrantske rute, iako je ona trenutno manje aktivna; i konačno, otvaranje srpskog tržišta za evropski kapital – u svim sektorima. Mnogo se govori o litijumu, ali to u stvarnosti obuhvata čitavu ekonomiju Srbije.

Iz marksističke perspektive, Aleksandar Vučić je klasičan predstavnik kompradorskih elita — sloja koji bogatstvo stiče služeći kao posrednik između centara globalnog kapitala i malih zemalja periferije, kakva je Srbija.

Kako vidite studentske proteste? Mogu li naterati Vučića da raspiše izbore?

Ovaj pokret – koji predvode studenti, ali mu se pridružuju mnogo šire društvene grupe – najduži je i najsnažniji društveni pokret u savremenoj istoriji Srbije. Ne želim da se upuštam u prognoze daljeg razvoja događaja, jer takve stvari niko ne može pouzdano da predvidi, ali je već jasno da je ovaj pokret duboko promenio zemlju.

Čitava jedna generacija naučila je da misli svojom glavom, da se samoorganizuje, da zamišlja drugačiju budućnost i da uzima odgovornost za sopstveni život. To je dugoročni dobitak koji se više ne može izbrisati.

Ali opasnost bi bila ogromna ukoliko bi se pokret završio porazom i ukoliko bi ta generacija zaključila da jedini izlaz vidi u odlasku iz Srbije. U tom slučaju, budućnost – pa čak i opstanak zemlje – bili bi ozbiljno dovedeni u pitanje“.

Opširnije čitajte na Danas.rs

***