Francuska bi da se u Srbiji reši svog nuklearnog otpada: Šta nam to iduće nedelje donosi Makron

Iz Predsedništva Srbije u četvrtak je potvrđeno da će francuski predsednik Emanuel Makron boraviti u Srbiji 29. i 30. avgusta. Ovu posetu predsednik Srbije Aleksandar Vučić dugo je najavljivao, a da je definitivno postignut dogovor rekao je na otvaranju Srpske kuće u Parizu tokom Olimpijskih igara.

U svakom slučaju, ovo će biti treća po redu poseta nekog visokog stranog zvaničnika Srbiji od početka godine.

Prvo je u maju dolazio kineski predsednik Si Đinping, zatim je julu u Beogradu bio nemački kancelar Olaf Šolc.

Iako je Aleksandar Vučić sam sebe pohvalio rečima da je “malo svetskih lidera imalo takve posete u tako kratkom roku“, jasno je da one nisu izazvane diplomatskim umećem srpskog predsednika, već čistim interesom.

Si Đinping je u Srbiju došao da bi osigurao dalju saradnju sa Srbijom, a to znači nove infrastrukturne projekte za kineske kompanije, nove kineske kredite pod tajnim uslovima i nove dozvole za zloupotrebu srpskih prirodnih resursa.

Kancelar Nemačke Olaf Šolc došao je u Srbiju po litijum.

Prilikom njegove posete Beogradu zvanično je dogovoreno otvaranje rudnika u Srbiji, uprkos protivljenju velike većine građana Srbije.

Što se Makrona tiče, već dugo se govori o tome šta bi mogao biti razlog za ovu posetu.

Nakon što je vlast sa Vučićem na čelu Francuzima dala upravljanje beogradskim aerodromom, gradnju beogradskog metroa, nakon što je dogovorena kupovina francuskog naoružanja, na red je došao nuklearni otpad.

Poznato je da Francuska ima problema sa njegovim skladištenjem, a teorija o tome da bi se to moglo dešavati u Srbiji, otvorena je nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju sa Francuskom elektroprivredom.

Otkud plan o skladištu u Srbiji?

Ovaj Memorandum potpisan je 5. aprila. Inače, Francuska elektroprivreda je najveći proizvođač električne energije u Evropi, a oko 70 odsto električne energije crpi iz nuklearne energije. Tada je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila da je potpisivanje ovog memoranduma od istorijskog značaja za našu državu. Istakla je i da je njime predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, ali je negirala navode da će se u Srbiji skladištiti nuklearni otpad. Istakla je da takva mogućnost postoji samo ako bi u Srbiji postojalo nuklearno postrojenje u okviru kojeg se gradi infrastruktura za skladištenje.

Nedugo nakon toga poslanik SNS Zoran Dragišić podneo je Skupštini Srbije Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Kolaković: Dug proces

Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije smatra da je potpisani Memorandum dosta širokog karaktera, te da je poznato da Francuska "ima ekspertizu u tim oblastima", ali i da informacije sa kojima raspolaže govore u prilog tome da do skladištenja nuklearnog otpada neće doći.

"U pitanju je jedan dug proces u kojem Srbija u tom kontekstu mora da prođe kroz ekspertizu i stekne znanje u toj oblasti. Iz tog razloga, mislim da će za sada da se krene sa prenošenjem znanja i komunikacijom između francuskih i srpskih stručnjaka. A dokle će ovi sporazumi ići i do kojih će se faza razvijati, ostaje da vidimo. Mnogo će reći ishod razgovora Makrona i Vučića koji će biti naredne nedelje”, kaže Kolaković.

Ona smatra i da to svakako neće biti jedina tema predstojeće posete, već da postoji čitav spektar stvari o kojima će biti reči.

“Ono što mi možemo da znamo jeste da će glavni razlozi biti oni koji se tiču vojne i privredne saradnje. Dakle, kada kažem vojne saradnje, pre svega mislim na taj ugovor koji se dugo pominje u našoj javnosti za kupovinu rafala, a kada govorimo o privrednoj saradnji, mi imamo taj uspon francusko-srpske privredne saradnje od 2019. Tu su i brojni projekti, kao i infrastrukturalni projekti, od aerodroma do beogradskog metroa, a tu su i projekti koji zalaze u sfere održive ekonomije i razvoja, ekologije”, rekla je Aleksandra Kolaković i dalje navela:

“Sa druge strane, tu je i saradnja u oblasti nauke, koja je već počela. Pominjee se i veštačka inteligencija, a tu su i naravno one važne teme koje su uvek dominantne. To je, pre svega, pitanje evrointegracije Srbije, u kojem Francuska igra značajnu ulogu. Konstantna tema, neminovna za Srbiju, jeste pitanje Kosova i Metohije”.

“Moramo da radimo na korišćenju nuklearne energije”

Podsetimo, Aleksandar Vučić je svega nekoliko dana nakon potpisanog Memoranduma, otputovao u Pariz. Tada se sreo sa Makronom, a jedna od glavnih tačaka dnevnog reda bila je saradnja u energetici. Posebno u oblasti nuklearne energije.

Vučić je tada istakao da bi se Srbija u snabdevanju strujom "spasla" ako bi do 2035. godine uspela da napravi nuklearni reaktor.

“Moramo da radimo na korišćenju nuklearne energije jer do tri godine traju pripreme, a sedam godina traje izgradnja, tako da to traje najmanje 10 godina. Da sve završimo i do 2035. godine, mi bismo time zemlju spasli za sve što donosi i veštačka inteligencija i elektrifikacija mreže“, kazao je Vučić i dodao da su članovi Srpskog nuklearnog društva spremni „da znanjem pomognu inicijativu države da se u budućnosti osloni na nuklearnu energiju“.

BONUS VIDEO: