Fotorobot birača koji će odlučiti izbore: Istraživači javnog mnjenja navode njihovih pet ključnih karakteristika

Rezultati istraživanja javnog mnjenja koja su objavljivana u prethodnim nedeljama i mesecima, a koja nisu izašla iz “kuhinje režima”, govore da podrška studentskoj listi raste i da će zaista naredni izbori biti održani u jednoj referendumskoj atmosferi.

Završnu reč, prema nalazima istraživača javnog mnjenja, imaće ljudi koji se i dalje premišljaju za koga će glasati.

Analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da će izbore odlučivati oni birači koji su trenutno neopredeljeni.

Odlučivaće odgovor na dve teme

“Ti birači od kojih zavisi pobeda na izborima nalaze se u grupi neopredeljenih, kojih prema našim poslednjim istraživanjima ima oko 25 odsto. Od tih 25 odsto, recimo, polovinu uopšte ne zanima politika, koliko god to nama zvučalo neveroovatno. Oni verovatno neće ni izaći na izbore. U onoj drugoj polovini se nalazi grupa birača, njih je 10 do 15 odsto, koji još nisu doneli konačnu odluku i verovatno će je doneti u poslednjem trenutku. Oni se ne mogu svrstati u neku kategoriju, ali mogu da kažem da se tu mahom nalaze mlađi i ljudi srednjih godina”, kaže Vukadinović za Novu.

Da je među neopredeljenim biračima vrlo moguće ključ izbora, smatra i Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. On je u objavi na društvenoj mreži X rekao da Vučić svojim poslednjim nastupima, “gađa” upravo ovu grupu glasača.

“Oni ne vole SNS, ali se plaše šta će biti posle, nemaju poverenja u drugu stranu, setovani su na niska očekivanja (haos i beda), pa hoće da im pokaže da je i ovo sad bolje od neizvesnosti. Zato je važno da druga strana (Studentska lista) izbaci kredibilne ljude koji mogu da komuniciraju dve teme ključne za ove glasače: ekonomiju i urednu promenu vlasti. Između ostalog i zato što je ovo histerisanje u stvari kontrola štete, tj. sprečavanje odliva ka protivniku - dakle defanzivna taktika”, ocenio je Bursać na društvenoj mreži X.

I zaista, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana dok obilazi Srbiju u nekoj vrsti predizborne kampanje koja to navodno nije, forsira upravo taj narativ, u kojem pokušava da građane koji još nisu doneli odluku za koga će glasati ubedi da će posle njega nastati apsolutni haos.

“Smenite me uskoro pa da vidite kakav ćete haos da napravite, kakvu nestabilnost. Da vidite da ništa nije Bogom dano. Kako ćete za šest meseci da srušite ekonomiju koju smo za prethodnih 14 godina uspešno izgradili”, poručio je predsednik Srbije pre nekoliko dana.

Zato prema mišljenju konsultantkinje za izborne kampanje Ane Stojiljković o pobedi neće u tolikoj meri odlučivati neopredeljeni, već oni koji će sigurno izaći na izbore, ali nisu u potpunosti ubeđeni da će glasati za onu opciju koju su naveli u anketi.

Navesti birače da se predomisle kao ključ za pobedu

Takvih birača je, kaže naša sagovornica, i među onima koji će glasati za vlast, ali i onih koji će glasati za studente ili opoziciju.

“Mislim da je zbog ove polarizacije kojoj smo svedoci, došlo do tog nivoa da je situacija zaista vrlo neizvesna. Mislim da zato tih 'neopredeljenih' birača nema previše i takav trend postoji još od izbora 2023. godine. Ono što možda zbunjuje istraživače, jesu ona istraživanja gde su spojeni oni koji neće da glasaju uopšte, oni koji su neodlučni i oni koji odbijaju da kažu za koga će glasati, pa onda dođe do nekog značajnog broja. Međutim, to prosto nisu neopredeljeni birači koji će na kraju izaći na glasanje. Na kraju, neopredeljenih birača nema dovoljno da bi se na njima bazirala komunikacija i kampanja”, kaže Stojiljković za Novu.

Prema njenom mišljenju, značajan broj birača koji suštinski mogu uticati na rezultat izbora nalazi se zapravo među opredeljenima. I to onih koji u anketama kažu da će glasati, ali još nisu sigurni za koga ili nisu sigurni da će na kraju da glasaju za opciju za koju su se opredelili u istraživanju.

“SNS je na te nesigurne birače fokusiran već punu deceniju. Tome služi ova negativna kampanja na kojoj oni praktično dobijaju izbore i vladaju. Ranije je to negativna kampanja bila usmerena ka opozicija, a sada su to kako oni kažu 'blokaderi', za koje tvrde da su nasilni i hoće da ruše državu, pa je vladajuća koalicija jedina garancija stabilnosti. Takve tvrdnje zaista utiču na birače koji nisu sigurni,a njih je mnogo više nego neopredeljenih”, navodi Stojiljković.

Kad je reč o njihovom broju, sagovornica Nove kaže da istraživanja pokazuju da je oko 80 odsto birača Studentskog pokreta, ali i SNS sigurno u svoj izbor. Dakle, oko 20 odsto nesigurnih je i kod jednih i kod drugih.

Ako pričamo o strukturi birača koji će vrlo verovatno odlučivati izbore, Stojiljković kaže da kod neodlučnih nema niša značajno demografski.

“To je otprilike kao opšta populacija, ona gde ima najviše birača, tu ima i najviše neodlučnih. A neodlučni su uglavnom zato što su nedovoljno informisani. Na primer, kažu da se loše živi, da je situacija loša, ali na pitanje ko je kriv za to loše odgovaraju ili sa "ne znam", ili sa "svi mi". Ne kažu da je kriva vlast, tako da se ne može sa sigurnoću reći da će se ta grupa ljudi na kraju svrstati među protivnike režima”.

Među onima koji su navodno doneli odluku, ali postoji mogućnost i da se predomisle, situacija je malo drugačija.

“Među onima koji su opoziciono nastrojeni najveći problemi su korupcija, kriminal i tako te pojave, dok su kod onih koji su načelno za vlast, ali nisu sigurni, najveći problemi životni standard, ekonomija, nezaposlenost. Reč je o ljudima koji su lošije informisani. Kod nesigurnih glasača vlasti ima i više žena i ono što ih razlikuje od onih koji su sigurni da će glasati za SNS, je da je njima, na primer, glavno osećanje koje imaju prema društvu nada da će biti bolje. To je siromašniji sloj društva i manje je naklonjen Evropi”, kaže Stojiljković i zaključuje da je reč o srednjoj starosnoj grupi, koja ima od 30 do 50 godina.