(FOTO) Frilenseri ili Kosovo: Dve slike protesta u Beogradu

Politika 17. jan. 202122:42 > 22:4210 komentara
Podeli:
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

“Građane Srbije najviše zanima kako će preživeti i da li će imati dovoljno novca za svakodnevan život, stoga i ne iznenađuje što je veći broj ljudi prisustvovao protestu frilensera u odnosu na skup posvećen Kosovu ispred Srpske akademije nauka i umetnosti”, navode sagovornici Nova.rs.

U Beogradu su se prethodnog dana održala dva protesna skupa – jedan ispred Skupštine Srbije u organizaciji frilensera, koji zahtevaju pravedniju napaltu poreza, a drugi ispred Srpske akademije nauka i umetnosti(SANU), gde su okupljeni protestovali zbog stava Vladimira Kostića (predsednik SANU) o statusu Kosova. 

Iako se za Kosovo vezuje sintagma kako je “najskuplja srpska reč”, jučerašnji događaji su signalizirali da su građani trenutno okrenuti drugim temama, pre svega pitanjima koja se odnose na svakodnevne probleme. Zato i ne čudi, kako navode naši sagovornici, što je neuporedivo veći broj ljudi prisustvovao protestu frilensera, imajući u vidu da je počela borba za “golo preživljavanje”.

Pročitajte još...

Sociolog Dario Hajrić za Nova.rs kaže da je skup frilensera reakcija srednje klase koja je u nastajanju, a koja, prema njegovim rečima, ne može nikako da nastane, jer je država pritiska sa svih strana.

“S druge strane, skup ispred SANU nije bio ni spontan. To je još jedna isforsirana reakcija, jer je stvorena neka vrsta moralne panike zbog toga što je Vladimir Kostić izjavio, pa je postavljeno pitanje da li sme sa takve pozicije on tako nešto da kaže”, objašnjava Hajrić i dodaje da je u Srbiji neretko važnija nacionalna mitomanija u odnosu na realan život.

Šta je rekao Vladimir Kostić?

„Kosovo nije naše, to treba što pre treba shvatiti“, rekao je gostujući u emisiji „Pregled dana“ na Newsmax adria, predsednik SANU Vladimir Kostić, dodajući da potpuno prihvata stav onih koji smatraju da nije u pravu.

„Ja sam putovao skoro i prelazio granicu, tačno su mi pokazivali delove ulice koji nisu zgodni za šetnju. Bilo bi sjajno da je Vladimir Kostić potpisao Kumanovski sporazum i Dejtonski sporazum i Briselski sporazum, onda imamo krivca i nemamo o čemu da razmišljamo”, rekao je Kostić.

Odgovarajući na pitanje da li su građani u prethodnom periodu pokazali veće interesovanje za svakodnevne probleme i da li su oni sada ispred visokopolitičkih pitanja, Hajrić je rekao da je primetna promena, ali da je upitno kako će to mediji ispratiti.

“Pitanje je koliko je to medijski ispraćeno. Realni život počinje da se ‘probija’, uprkos površnim slojevima propagande. Međutim, to kod nas nikada ne može da ide do kraja, zato što mediji, barem ovi sa nacionalnom frekvencijom, balansiraju šta je bitno za vlast, a ne šta je važno za ljude. Kod nas se država ne bavi ljudima, već teritorijama i simbolikom. Iskreno se nadam da će ljudi početi malo više da gledaju svoj novčanik u odnosu na mape”, poručuje naš sagovornik.

Velebit i Pavićević: Ekonomske teme su veoma važne

Prema rečima politikologa Vuka Velebita, ekonomske teme će ubuduće postajti sve važnije, posebno u situacijama kad, kako kaže, država otima novac od svojih građana.

Pročitajte još...

“Mislim da je dobro što sve više građana vidi da je porez pljačka, posebno ako znamo kako političari na vlasti troše novac svih poreskih obveznika. Mora se stati na put otimačini koju država sprovodi nad građanima. Ekonomske teme će biti sve važnije za ljude, pogotovo kad se država drzne da otima novac svojih građana”, poručuje Velebit.

Zbog čega protestuju frilenseri?

Osnovni zahtev radnika koji novac zarađuju putem interneta je obustavljanje napalte poreza na zarade frilensera retroaktivno poslednjih pet godina. Oni su u nekoliko navrata istakli da su saglasni da porez treba da se plaća, ali da naplata treba da krene od novog zakona, a ne retroaktivno, te traže da se nađe rešenje za definisanje njihovih prava i obaveza.

S druge strane, profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević smatra da su građane oduvek više zanimala pitanja koja se odnose na svakodnevne probleme, a ne visoka politika, jer se i tokom političkih kriza ljudi nisu okupljali isključivo zbog političkih povoda.

“Uvek su bila u prvom planu egzistencijalna pitanja. Većinu građana više interesuje sopstveni status u društvu, iako pitanje Kosova, s vremena na vreme, postaje važno. Istina je da se često manipuliše tim pitanjem, ali svakako postoji i značajan broj ljudi koji veruje da je to jedno od najzačajnijih tema. Ono što je upitno, to je koliko bi ti ljudi zaista bili spremni da se žrtvuju što se tiče Kosova. Osim ljudi koji žive tamo i koji su poreklom sa tog područja”, navodi naš sagovornik.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar