Fabricijus: Srbin predsednik Kosova, zašto da ne?

Izvor: Dojče veleManjinska politika trebalo bi da se sagledava u kontekstu čitavog društva, u skladu sa onim: "Svakoga pustiti da bude onakav kakav je". Naravno da onda i jedan pripadnik etničke manjine, recimo kao Nemac Klaus Johanis u Rumuniji, može da bude većinom glasova izabran za predsednika svih Rumuna. To bi bilo – da razvijem jedan model za budućnost – isto kao kada bi na Kosovu uspela da se etablira jedna inkluzivna manjinska politika, tako da većinsko društvo više nema strah od pripadnika srpske manjine. Zašto onda neki Srbin ne bi mogao da bude predsednik Kosova? Ili obratno, da neki etnički Albanac bude predsednik Srbije? U Evropi, na žalost, pre uočavamo jedan sasvim suprotni trend. Nacionalizam jača...", rekao je Fabricijus.O učešću manjina u političkim odlukama On je kao veoma važan deo zaštite prava nacionalnih manjina istakao upravo pitanje učešća u donošenju političkih odluka."Mislim da je veoma važno da etničke manjine učestvuju u oblikovanju politike i da se tome daje podrška kroz takozvanu pozitivnu diskriminaciju. Jer, ako ih većina stalno preglasavanjem gura na marginu, one ne mogu da dobiju šansu da učestvuju u donošenju političkih odluka", tvrdi Fabricijus.Ovaj nemački političar, koji je rođen u Rumuniji, član je Hrišćansko-socijalne unije (CSU) iz Bavarske i predsednik Nemačkog saveza prognanih. Istovremeno je i poverenik savezne vlade za pitanja povratnika nemačkog porekla u zemlju i za nacionalne manjine.Postupati po usvojenim dokumentimaGovoreći o dijalogu između Srbije i Kosova, gde je jedna od centralnih tema upravo pitanje etničkih manjina, Fabricijus je istakao ono što se mora poštovati:"Mi u Evropi već imamo pravne osnove za zaštitu manjina koje su, prema mom mišljenju, važne upravo za srpsko-kosovski dijalog. Radi se o dva dokumenta Saveta Evrope koje je Srbija već ratifikovala i koje već primenjuje. Sa jedne strane to je Okvirni dogovor o zaštiti nacionalnih manjina, koji je Srbija ratifikovala u septembru 2001. Njime se zabranjuje diskriminacija na osnovu pripadnosti nekoj nacionalnoj manjini i asimilacija protiv njene volje. Time se dakle štite slobode koje su bitne za pripadnike neke nacionalne manjine. S druge strane, to je Karta o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope. Njega je Srbija ratifikovala 2006. Ta Karta se nadovezuje na neotuđivo pravo ljudi da u svom privatnom, isto kao i u javnom životu, koriste svoj sopstveni regionalni i maternji jezik", navodi Fabricijus i dodaje da Srbija štiti pripadnike nemačke manjine."Radi se o oko 4.000 ljudi koji žive najvećim delom u Vojvodini. Oni pretežno govore srpski i patriotski su pripadnici srpske države, ali govore i nemački. Srbija je dakle u stanju da primeni tako pozitivno shvaćenu politiku prema manjinama. To je vidljivo kada se pogledaju okvirni uslovi u kojima živi nemačka manjina tamo", istakao je nemački političar.Srbima na Kosovu obezbediti prava Smatra i da je za svaku manjinu pametno kada se pozitivno odnosi prema činjenici da pripada nekoj teritoriji koju tradicionalno nastanjuje – a baš to je ključno da uopšte bude viđena kao nacionalna manjina."Ako dakle neka srpska manjina živi na Kosovu, onda bi ona trebalo sebe da vidi kao deo Kosova i da tamo u dobroj veri i sa poverenjem živi sa pripadnicima većinskog društva. I zadatak je i jednih i drugih da ga partner ne doživljava kao strano telo kojeg bi se trebalo plašiti. To znači da kada većina na Kosovu tamošnju srpsku manjinu uveri da će njihova manjinska prava biti poštovana, da oni neće biti samo tolerisani, već da će kosovska država da ih podržava, kada Srbi budu u mogućnosti da neguju svoj srpski jezik, onda nestaje taj argument straha. Onda to ne vodi prema sve većoj otuđenosti i razdvajanju, već prema sve boljoj integrisanosti te manjine, bez da je pri tom reč o asimilaciji. To naravno važi i obratno", zaključio je Fabricijus.