Evropu brine "tiho oružje" koje je Vučić kupio od Kine

Da podsetimo, vojna vežba o kojoj Švajcarci govored održana je na privremenom poligonu "Pešter", a podrazumevala je združenu taktičku vežbu sa bojevim gađanjem pod nazivom "Sadejstvo 2020", na kojoj je učestvovalo oko 2.800 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, više od 150 borbenih i neborbenih vozila i sistema i oko 40 vazduhoplova.

"Neue Zürcher Zeitung" ovim povodom piše:"Peking je u julu isporučio šest dronova tipa CH-92 A", podseća list uz objašnjenja da se radi o kombinovanim bespilotnim letelicama – izviđačkim i borbenim, koje mogu ispaljivati laserski navođene rakete.Diverzifikacija kineskog uticaja"Prema pisanju kineskog Global Tajmsa, naručene su ukupno 24 bespilotne letelice. Svaka od njih može nositi po dve rakete dometa 250 kilometara. Dronovi lete na visini do 5.000 metara i kreću se brzinom od 200 kilometara na sat", piše u tekstu "Neue Zürcher Zeitung".Kad je reč o bespilotnoj letelici "Pegaz", dalje se navodi:"Srbija je prva zemlja u Evropi koja ima kineske dronove. Nabavke su izraz približavanja Kini poslednjih 10 godina. S druge strane, Srbija je za Peking mostobran njegovog projekta "Pojas i put", inicijative u jugoistočnoj Evropi uz pomoć kojeg Kina proširuje svoje prometne i trgovinske rute".S vojnom saradnjom i investicijama u unutrašnju sigurnost, događa se zapravo važna diverzifikacija kineskog uticaja, napominje se u tekstu uz ocenu da Kina pored saradnje u naoružavanju pomaže Srbiji da uspostavi infrastrukturu uz pomoć koje bi Novi Sad, Beograd i Niš postali "sigurni gradovi".Kupovinom bespilotnih letelica čija se cena ne spominje, vojska profitira od razmene tehnologija."Srpski inžinjeri u Kini dobijaju uvid u sisteme upravljanja raketama i mehanizme dronova koji ih štite od neprijateljskog delovanja", navodi se u tekstu, od čega profitira i srpski izviđački dron "Pegaz-011", koji bi trebalo da bude naoružan.Nepouzdane tehnologijeSaradnja Srbije i Kine probudila je sumnje u SAD-u, ali tu se ne radi o bespilotnim letelicama."Početkom jula Vučić je u prisustvu Trampa potpisao deklaraciju da Srbija neće nabavljati 5G-mrežu iz nepouzdanih izvora. Mislilo se na "Huawei", iako nije konkretno spomenut. Ta kompanija ima ugovor sa srpskim Telekomom za digitalizaciju zemlje vredan 150 miliona evra. Planirana je takođe i izgradnja centra za čuvanje podataka u Nišu", navodi se u tekstu švajcarskih noovina.Zato bi, ocenjuje se u tekstu "Neue Zürcher Zeitunga", odvajanje od Kine Srbiju već sada skupo koštalo, jer kineske investicije u Srbiji igraju važnu ulogu. Švajcarski list citira i nemačkog stručnjaka za Kinu Jensa Bastiana koji podseća na ulaganja kineske rudarske kompanije u eksploataciju bakra, na to da je jedna železara (Smederevo) već u kineskim rukama, kao i na izgradnju mnogih puteva i železničkih pruga što se finansira kineskim kreditima, kako piše "Dojče vele"."Pa što je onda Vučić potpisao u Vašingtonu?", pita se autor teksta uz napomenu da se u javnosti nagađalo da se dogodio zaokret i da se Vučić sada okreće SAD-u."Ali, samo što se vratio iz Amerike, predsednik Srbije se sastao s kineskom ambasadorkom u Beogradu. Tri dana kasnije premijerka Ana Brnabić u Beogradu otvara Inovativni i razvojni centar Huaweija. Srbija nije zainteresovana za nepouzdane tehnologije", maliciozno je izjavila šefica vlade.

Brisel može biti samo zabrinut"Evropska unija sa zabrinutošću prati rastući kineski uticaj u Srbiji", piše švajcarski list i citira i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lejen, koja je rekla da je i Zapadni Balkan deo Evrope, a ne stanica na novom Putu svile."Ali, zabrinutost Brisela teško da može uticati na odnos Srbije prema Kini i to bez obzira na to što su Evropljani daleko najvažniji ekonomski partneri, a Brisel najveći donator, pa čak i sada u pandemiji koronavirusa. Kao prvo, pristupanje Srbije EU je na dugačkom štapu, drugo, kineske investicije i krediti su atraktivni za zemlju, jer se odobravaju bez političkih uslova. Treće, politika balansiranja između različitih strateških partnera je izvor Vučićevog prestiža u zemlji. "Vidite, ja mogu sa svima", tako bi to značilo u podtekstu. I bez obzira na to što je analogija potpuno pogrešna, to mnoge Srbe podseća na veliko vreme Tita", zaključuje novinar Andreas Ernst u "Neue Zürcher Zeitungu".