Od početka epidemije u Srbiji je usvojen veliki broj mera s ciljem suzbijanja koronavirusa. Zabrana kretanja, koja je više od pola meseca na snazi u našoj zemlji, jedna je od najrestriktivnijih odluka Vlade Srbije. Pored naše zemlje, slične mere uvedene su i u Bosni i Hercegovini, dok su se Hrvatska i Slovenija odlučile da ne uvode potpunu zabranu kretanja. Ujedno iz ove dve zemlje stižu najave da je moguće ublažavanje mera, dok je naša zemlja najavila njihovo pooštravanje.
U Srbiji je danas odlučeno da se uvede potpuna zabrana kretanja građanima od petka, 10 aprila u 17 časova do ponedeljka, 13. aprila u pet ujturu. To je za naš portal danas potvrđeno iz kabineta predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić.
„Nalazimo se u periodu kad smo u maksimumu. Nema ni govora o ukidanju mera. To je moguće eventualno u budućnosti. To predviđamo samo da bi ljudi prhivatili činjenicu da ova situacija neće zauvek trajati. Kad prođemo šestu nedelju, onda možemo očekivati opadanje broja zaraženih. Da nismo uveli vanredno stanje, bili bismo u velikom problemu“, rekao je Kon.
Ko je u regionu uveo vanredno stanje?
Vanredno stanje Srbiji je proglašeno je 15. marta 2020. godine. Dan kasnije, 16. marta, Vlada Federacije BIH proglasila je stanje nesreće, kako bi se na taj načio ostvario pravni osnov za delovanje u svim ključnim pitanjima po skraćenim procedurama. U Hrvatskoj i Sloveniji uvdene su vanredne mere 5, odnosno 12. marta, a vanredno stanje uvedeno je i u Republici Srpskoj 28. marta.
Ranije, tokom dana, direktor za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge je apelovao na vlade evropskih zemlja da dobro razmisle pre nego što se odluče na taj korak.
„Nije trenutak da se ublaže mere. Vreme je da se udvostruče ili utrostruče još jednom naši kolektivni napori u eliminaciji virusa, uz podršku čitave zajednice“, poručio je Kluge.
Uoči Klugeovog obraćanja pojedini evropski zvaničnici su najavili da će popustiti sa merama uvedenim zbog epidemije.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da se može očekivati „relaksacija“ nekih mera i zabrana.
„U ovoj fazi moramo sprovoditi restriktivne mere u skladu sa potrebama privrede i što normalnijem funkcionisanju ključnih aktivnosti. Cilj nam je da sve mere relaksiranja budu primerene epidemiološkim procenama da ne bi slučajno sa prenaglim relaksiranjem došlo do širenja zaraze“ rekao je Plenković. Plenković je poručio da do katoličkog Uskrsa, 12. marta, može doći do ponovnog otvaranja pijaca.
Istovremeno je i predsednik Vlade Slovenije Janez Janša najavio da bi kroz dve do tri sedmice moglo doći do ukidanja nekih restriktivnih mera uvedenih zbog epidemije.
„Intenzivno pratimo i ono što se događalo u drugim državama, gde su mislili da su ukrotili epidemiju, pa se ona ponovno razbuktala“, izjavio je Janša.
Najave popuštanja mera stigle su i iz Češke i Austrije.
Radovanović U Srbiju je epidemija stigla kasnije, zato će mere trajati duže
Epidemiolog Zoran Radovanović, navodi za Nova.rs da zemlje koje su najavile da će popustiti sa merama, jesu one u kojima je vrhunac epidemije dostignut 25. marta.
„Zaista sad nije vreme za popuštanje kod nas. I zemlje koje će ublažiti mere od katoličkog Uskrsa, to čine postepeno. Kod nas će tek biti krajem aprila ili početkom maja to biti moguće. Tad se može razmišljati o tome da se zabrane olabave. Mi očekujemo da vrhunac epidemije da traje još narednih nedelju dana, kad on može da raste ili da se održava“, istakao je Radovanović.
Upitan koliko je svrsishodna mera zabrane kretanja od petka do ponedeljka, Radovanović kaže da je njegova pretpostavka da je to učinjeno kako bi se sprečili kontakti subotom između ljudi koji rade u toku nedelje.
„Mnogi ljude rade preko nedelje, pa im je subota slobodan dan. Ova odluka je verovatno donesena kako bi se sprečilo intezivnije susretanje i šetnje ljudi na taj dan“, rekao je Radovanović.
Kako se razvijala epidemija: Prvi zaraženi u Hrvatskoj, žrtva u Sloveniji
Prvi slučaj zaraženog koronavirusom zabeležen je u Hrvatskoj, 25. februara, u Sloveniji se koronavirus pojavio 3. marta, a tri dana kasnije, 6. marta, u Srbiji je registrovan prvi zaraženi virusom Covid-19. U Bosni i Hercegovini prvi slučaj koronavirusa je registrovan 17. marta u Mostaru.
Kad je reč o žrtvama, u Sloveniji je prvi slučaj registrovan 14. marta. Reč je o starijem muškarcu koji se lečio na Univerzitetsko kliničkom centru u Ljubljani. U Hrvatskoj je prvi smrtni slučaj koronavirusa zabeležen 17. marta, dok je u Srbiji registrovan 20. marta. Reč je o 59 godišnjem mušarcu iz Kikinde koji je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine. Dan kasnije, 21. marta, prvi smrtni slučaj usled zaraze koronavirusom registrovan je i u Bosni i Hercegovini. U Bihaću je usled zaraze preminula jedna starija žena.
Testiramo najmanje
Od početka epidemije, u Srbiji je testirano ukupno 1.232 osobe na milion stanovnika, za koje se sumnjalo da su zaraženi koronavirusom. U Sloveniji je testirano 14.752 na milion stanovnika, u Hrvatskoj 3.197, dok je u Bosni i Hercegovini testirano 2.106 osoba.
Zabrane kretanja u Srbiji i BiH, Slovenija i Hrvatska uvele ograničenja
U Srbiji je na snazi zabrana kretanja za sve građane od 17 časova, pa do pet ujutru. Potpuna zabrana kretanja važi za građane starije od 65 godina, kao i za sve u periodu od petka u 17 časova do ponedeljka u pet ujutru. Zabranjen je i boravak u svim parkovima i javnim površinama namenjenim za rekreaciju i sport kao i kretanje u grupi za više od dvoje ljudi.
U Slovenija je uvedena zabrana kretanja i okupljanja na javnim mestima i površinama, kako bi se u najvećoj mogućoj meri smanjili socijalni kontakti i mogućnost širenja pandemije. Hrvatska je donela odluku o zabrani napuštanja gradova, odnosno mesta prebivališta, u vreme trajanja epidemi
U Federaciji BiH na snazi je odluka o zabrani kretanja u trajanju od 18 časova do 5 ujutru. Maloletnici mogu u pratnji staratelja ili roditelja da budu u automobilu, ali ne i u šetnji. Stariji od 65 godina mogu izlaziti iz kuće u periodu od 8 do 12 sati, kako bi podigli svoje penzije, otišli u kupovinu ili da bi prošetali. U Republici Srpskoj je zabranjeno kretanje od 20. časova do pet ujutro, dok je starijima od 65 godina potpuno je zabranjen izlazak iz domova.
Foto: EPA-EFE/ANTONIO BAT
Broj obolelih i umrlih od posledica koronavirusa
U Srbiji je do sad registrovano 2.666 zaraženih koronavirusom, od čega je 65 osoba preminulo, što iznosi 7 smrtnih slučajava na milion stanovnika. Prema podacima sa sajta Worldmeters.info, u Sloveniji je do 08.04. 2020. godine, registrovano 1.091 slučaj zaraženih, dok je 40 ljudi izgubilo život od posledica zaraze koronavirusa, stopa smrtnosti u Sloveniji je najveća u regionu i iznosti 19 umrlih na milion stanovnika. U Hrvatskoj su zabeležena 1.343 slučaja zaraze koronavirusom od čega je 19 osoba preminulo, odnosno 5 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. U Bosni i Hercegovini registrovano je 794 slučaja zaraze koronavirusom, od čega je njih 33 preminulo, što je predstavlja 10 slučajeva na milion stanovnika.
Pratite nas i na društvenim mrežama: