Kon: Trebalo je ranije da testiramo, izgubili smo 10 dana

Upitan o tome šta je Srbija mogla bolje da učini u suzbijanju pandemije, dr Predrag Kon za Nova.rs kaže da smo mogli da budemo brži sa početkom testiranja. “Tu smo izgubili jedno desetak dana. To je jedino što ja vidim da je moglo eventualno brže da bude”, naveo je Kon. Kao problem navodi i to što nije bilo dovoljno vremena za adekvatno uključivanje i pripremu primarnog zdravstvenog sektora. "Nismo uspeli da dovoljno pripremimo primarnu zdravstvenu zaštitu. Nismo imali dovoljno vremena da radimo tu edukaciju direktno, jednostavno je to tako. Trebalo je da sve to bude unapred struktuirano i pripremljeno u okviru priprema za pandemiju", rekao je Kon.  

Ko neće na Sajam - zna se šta je po zakonu

"Najmanje bih voleo da prizivam policiju, zna se kako društvo reaguje ako se zakon ne poštuje. Svakako da to nije željeno, ali kada je društvo u vanrednom stanju, ne bih isključio ni te mogućnosti", tako član Kriznog štaba za borbu protiv kovida komentariše mogućnost reagovanja policije u slučajevima kada neko ne bude hteo da sa kućnog ode na bolničko lečenje.  On poručuje da to kako će se odredbe i mere poštovati zavisi od čitavog društva.

Kako se raspoređuju pacijenti

“Kapaciteti su pripremljeni za više od 5.000 ljudi, videćemo u narednom periodu. Biće puno onih koji su pozitivni sa blagim simptomima. Suština  zaustavljanja ovog procesa je da oni budu zaista izolovani, jer oni mogu da zaraze svoje ukućane i da prenesu na još nekog”, objašnjava Kon. On navodi da postoje trijažni centrri i da je infektolog taj koji određuje gde će ko ići na lečenje. "Ako neko treba da ide na intenzivno lečenje, to je obično Infektivna klinika ili 'Dragiša Mišović'. Ako neko pripada srednje teškim slučajevima, onda to obično ide u KBC Zvezdara ili KBC Zemun. Oni koji nemaju gotovo nikakve simptome, oni idu na Sajam, a za to postoji mogućnost i da se radi direktno iz domova zdravlja", navodi Kon. 

Upitan da li će poznata i zvučna imena biti pošteđena odlaska u privremene bolnice, Kon kaže da prema njegovom saznanju to neće biti slučaj, ali dodaje i da ne sumnja u to da će biti takvih zahteva. 

Brzi testovi su najmanje kvalitetni

Povodom brzih testova koji se primenjuju u Hrvatskoj i za čije obavljanje je potrebno svega nekoliko minuta, Kon napominje da su to najjeftiniji, ali istovremeno i najmanje kvalitetni testovi. Precizira da je njihova pouzdanost oko 70 odsto i da se oni mogu koristiti kao orijentacioni testovi. Ipak, ne isključuje mogućnost njihove primene i u Srbiji.