Nakon dugogodišnje pauze Evropska unija pokrenuće krajem ove nedelje ponovo dijalog Beograda i Prištine. Iako su, zvanično, poslednji pregovori održani 2018. godine, suštinski dijalog ne postoji od zime 2015. Ubrzanje nastavka dijaloga sledi nakon neuspelog pokušaja Vašingtona da održi pregovore na svom terenu, dolaska nove vlasti u Prištini i popuštanja kosovske strane kada je reč o taksama.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron biće domaćini video samita Srbija-Kosovo zakazanog za petak, dan ranije u Parizu će se susresti predsednik Srbije Aleksandar Vućić i Makron, a sastanak sa francuskim predsednikom za danas je najavio i premijer Kosova Avdulah Hoti. Nakon serije ovih susreta na veoma visokom nivou u nedelju se nastavlja dijalog u Briselu.
Kako je došlo do pomeranja sa mrtve tačke koja je obeležila prethodnih par godina dijaloga? Da li su Vašington i specijalni predstavnik Donalda Trampa Ričard Grenel svojim potezima naterali EU da vrati dijalog u Brisel? Urednik European Western Balkans Nemanja Štiplija podseća da stvarnih pregovora nije bilo od zime 2015. godine, a da od jeseni 2018. nije bilo sastanaka predstavnika Srbije i Kosova sa predstavnicima EU, te da je sad nakon evropskih, kosovskih i izbora Srbiji očigledno da se pritisak povećava.
„S obzirom na to da je Nemačka poslednje dve godine glavni protivnik ideja o ‘kreativnim’ rešenjima poput razmene teritorija koja bi poslužila kao prečica do sveobuhvatne normalizacije odnosa, kao i da situacija sa kosovske strane i dalje nije potpuno jasna nakon najave tužbi za ratne zločine, od ovog sastanka se ne može očekivati da odmah iznedri neki rezultat“, ističe Štiplija.
On dodaje da je cilj Samita i da pokaže da je EU i dalje fokusirana na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i da očekuje da se u bliskoj budućnosti radi na tome.
„Makron i Merkel su i prošle godine organizovali samit zemalja Zapadnog Balkana koji je zapravo bio uglavnom fokusiran na dijalog Beograda i Prištine, ali on nije postigao neki primetan rezultat. Sada je to isključivo sastanak sa liderima Srbije i Kosova, što, uz nedavne posete Miroslava Lajčaka, predstavlja jasnu poruku da EU očekuje da se dijalog pod njenim okriljem odmrzne i napreduje“, ističe on.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta podseća da Samit nije neočekivan, te da je sastanak u ovom formatu bio i ranije najavljivan.
„Planirani sastanak je pomeren i dobro je što se organizuje uoči nastavka dijaloga u briselskom formatu gde je glavni medijator EU. Budući da se sastanak odigriva na visokom nivou i neposredno nakon preuzimanja predsedavanja Nemačke Savetom EU stvara se okvir u kom se očekuje da dijalog dobije i težinu i dinamiku“, ističe Minić.
Kako dodaje, imajući u vidu da su SAD najavile ekonomski paket kao ključni deo njihove ponude, za očekivati je da će i EU da pokuša da predstavi neku vrstu ekonomskog paketa, ali i da ne možemo da očekujemo da će EU napraviti ozbiljniji zaokret.
„Nemački poslanik iz CDU, stranke Angele Merkel, je 26. juna je izjavio da ne treba žuriti, te da je ideja briselskog dijaloga primenjivanje modela ‘dve Nemačke’ kao privremenog, prelaznog sporazuma, koji bi trebalo da dovede do međusobnog priznanja“, rekla je Minić.
Ona dodaje da ovako upečatljiv početak nove ture pregovora ukazuje da bi dijalog mogao da se pomeri sa mrtve tačke.
Upitana da li su težnje Vašingtona da prebaci pregovore na svoj teren uticale na poteze Unije, Minić odgovara da je Samit najavljen za petak test za EU.
„Sastanak u Vašingtonu pripreman je na netransparentan način. Objavljena pripremljena optužnica protiv Tačija, Veseljija i drugih članova OVK su vrsta ‘osvete’, budući da su očigledno pravljeni aranžmani da se minira važna inicijativa – Specijalni sud. EU je kritikovala SAD zbog nedostatka transparentnosti, ali videćemo da li će oni biti transparentnije ili će se, kao i do sada, države držati u senci“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare