0
Proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova iznova se sapliće o iste probleme nepoverenja, međusobnih optužbi i oprečnih izjava, prenosi danas Dojče vele.
Preuzimajući dužnost specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak je proletos poručio da je finalizacija pregovora „pitanje meseci, a ne godina“.
Takav optimizam, ali prevashodno značajna karijera iskusnog slovačkog diplomate, ulivali su nadu ne samo u novi početak, već i drugačiju dinamiku dijaloga koji se, nakon gotovo deset godina pregovora pod pokroviteljstvom EU, nalazio u ćorsokaku.
Kako podseća Dojče vele, dijalog Beograda i Prištine ponovo je pokrenut sastankom lidera Srbije i Kosova sredinom jula ove godine, a u kratkom periodu usledile su i tri runde ekspertskih razgovora u Briselu. Međutim, nakon početnog elana, treća runda razgovora na ekspertskom nivou pokazala je da je dijalog nastavio da boluje od istih problema.
Međusobne optužbe i oprečne izjave dveju strana su se nastavile, a EU, kao glavni posrednik, ostaje, a i dalje nema naznaka o utvrđivanju tačnog stanja stvari u razgovorima.
Jedina stvar oko koje su se šefovi delegacija Beograda Marko Đurić i Prištine Skender Hiseni složili nakon jučerašnjeg sastanka u Briselu, jeste da su „razgovori bili teški“ i da „druga strana nije konstruktivna“, navodi se u analizi Dojče velea.
Delegacija Prištine ocenjuje da Beograd odugovlači proces ulazeći u tehničke detalje. Beograd odgovara da su ti detalji „od životnog značaja za ljude koji žive na KiM“ i da se preko njih „neće prelaziti na brzinu“ zarad „lažnih političkih deklaracija“.
Kosovska strana insitira na tome da se obnovljeni dijalog neće vraćati na „već dogovoreno“ odnosno spuštati na „tehnički nivo“, već da je osnovni cilj postizanje medjusobnog priznanja. Za Srbiju je i samo pominjanje međusobnog priznanja „podrivanje procesa dijaloga“ i prištinsko „obmanjivanje javnosti“.
U diplomatskim krugovima u Briselu navode da je u procesu razgovora neophodno obema stranama dati mogućnost da na odgovarajući način „komuniciraju sa svojom publikom“ o toku i rezultatima razgovora. Pored toga, kažu, pregovori ne mogu da budu u potpunosti „otvoreni za javnost“.
Trebalo bi imati na umu činjenicu da se istim principima u svom petogodišnjem mandatu glavnog posrednika u dijalogu vodila i bivša šefica diplomatije EU Federika Mogerini, što je na kraju rezultiralo fijaskom i blokadom celokupnog procesa.
Iako je Lajčak ovu rundu ekspertskih razgovora najavljivao kao „finalizacija započetih tema“, pitanje nestalih i raseljenih po svemu sudeći će se vratiti ponovo na sto 7. septembra, za kada je zakazan novi sastanak lidera Srbije i Kosova i otvaranje novih tema.
Na taj sastanak u Briselu delegacije dolaze direktno iz Vašingtona, gde je za 4. septembar zakazan susret u Beloj kući s američkim posrednicima, dodaje se u analizi.
