Izborna kriza u Srbiji ne jenjava, a iako se izlazak iz nje u ovom trenutku ne vidi, dva su moguća epiloga. Jedan je poništavanje izbora, uz manju ili veću intervenciju Evropske unije i međunarodne zajednice, a drugi je da vlast nastavi da ignoriše proteste građana, štrajk glađu predstavnika liste “Srbija protiv nasilja”, dovede do proglašenja konačnih rezultata izbora i uđe u konstituisanje republičke, pokrajinske i beogradske Skupštine.
Predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” u četvrtak su pisali Evropskoj uniji, sa zahtevom da se ponište izbori u Srbiji i da se organizuju novi. U pismu se navodi da je potrebna međunarodna istraga povodom brojnih nepravilnosti koje su viđene u nedelju, te da ova lista neće prihvatiti rezultate izbora. EU je dat rok do 15. februara za podnošenje nezavisnog izveštaja o izborima u Srbiji.
Dok se čeka reakcija Unije, šta se može dešavati u Srbiji?
Ključnu odluku u kom će se smeru odvijati postizborna drama, da li će se ići na poništavanje ili priznavanje izbora u Srbiji, donosi Ustavni sud.
Kako za “Novu” kažu u Crti, zahtev za poništavanje izbora Ustavnom sudu može podneti svaki birač, kandidat za predsednika republike, odnosno poslanika ili odbornika, kao i podnosilac izborne liste.
Ovaj zahtev podnosi se Ustavnom sudu najkasnije 15 dana od dana kada Republička, odnosno Gradska izborna komisija, usvoji ukupan izveštaj o rezultatima izbora.
Zatim Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu, tj. zahtev za poništavanjem i ponavljanjem izbora RIK-u ili GIK-u, i to sa nalogom da u određenom roku dostave odgovor i svu neophodnu dokumentaciju.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka koji se moraju tačno naznačiti.
Ceo izborni postupak, od faze kandidovanja do izbornog dana i glasanja, će se ponoviti u roku od 10 dana od dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Začkoljica je u tome što Ustavni sud nema rok za odlučivanje, ali kad jednom donese odluku, ona ima pravno dejstvo od trenutka dostavljanja nadležnom organu.
Ali, šta ako Ustavni sud donese odluku da su izbori bili regularni?
U tom slučaju se kreće u formiranje vlasti i konstituisanje skupština.
Konstituisanje Narodne Skupštine počinje sednicom koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Zatim kreće rok od 90 dana za formiranje Vlade Srbije.
Kad je reč o Skupštini Vojvodine, prvu sednicu saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od tri dana od dana podnošenja izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima.
U Beogradu konstitutivnu sednicu zakazuje predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, s tim da se Skupština konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora.
To je procedura, međutim, zbog trenutnih okolnosti u Srbiji, sve su oči uprte u međunarodnu zajednicu. A te “okolnosti” izgledaju ovako: opozicija tvrdi da su izbori na svim nivoima u Srbiji pokradeni dovoženjem birača iz Republike Srpske, premeštanjem glasača iz jednog grada u drugi, plaćanjem glasova i ucenama. Istovremeno, vlast tvrdi da su pobedili nikad ubedljivije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su izbori bili najčistiji do sad.
Kako će reagovati EU na pismo opozicije, ostaje da vidimo, a Direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija uveren je da će odgovor biti brz.
“Meni je najzanimljiviije to što ni javni servis, ni većina medija u Srbiji, uopšte nije izvestila o ovom pismu opozicije. Kao da se ovo ne dešava, kao da RTS i mi nismo u istom gradu, državi… Takođe, nisu preneli ni sve one reakcije iz Evropske unije i međunarodne zajednice, tako da građani u Srbiji ne znaju da oni nisu zadovoljni načinom na koji su organizovani ovi izbori. Mi smo sada prvi put imali situaciju da je misija ODIHR bila duže u Srbiji, nego što je bila na prethodnim izborima. Nisu posmatrali samo izborni dan, već i predizbornu kampanju. ODIHR je ovog puta predočio Evropskoj uniji, Savetu Evrope, OEBS-u da postoje ozbiljni i sistemski problemi u izbornom procesu u Srbiji”, kaže Štiplija i dodaje:
“Mislim da Evropska unija, odnosno Evropski parlament, snosi veliki deo odgovornosti za ovakav izborni proces , s obzirom na to da u dve prethodne runde dijaloga nije došlo ni do kakvog pomaka u izbornom procesu. Sve one stvari na koje je ukazivala opozicija, ostale su, a sad su možda još i gore. Zbog svega toga, očekujem vrlo brz odgovor. Međutim, mi ulazimo u problem da vlasti u Srbiji neće pristati ni na kakvu medijaciju, niti kontrolu. S obzirom da predsednik Aleksandar Vučić kaže da su ovi izbori bili najčistiji i najpošteniji do sada, onda nema bojazni u tome da dozvoli predstavnicima institucija EU da dođu i da sve provere”.
Na pitanje šta bi mogao biti epilog svega toga, Štiplija kaže – ocena, potvrda crno na belo, da su izbori u Srbiji sprovedeni na zakonit način ili, ipak, nisu…
U pomenutom pismu liste “Srbija protiv nasilja” se ističe da oni neće prihvatiti rezultate izbora održanih 17. decembra 2023. Dodaju da traže međunarodnu istragu o svemu što se desilo na izborima.
“Ključne međunarodne i domaće posmatračke misije – Međunarodna izborna posmatračka misija (PS OEBS, PS SE, EP i OEBS/ODIHR) i Posmatračka misija CRTA nedvosmisleno su zaključile da izbori u Srbiji nisu bili slobodni i fer. Štaviše, kako je saopštila posmatračka misija CRTA, rezultati lokalnih izbora u gradu Beogradu ne odražavaju volju građana. Prekršaji uoči izbora, na dan izbora i nakon zatvaranja biračkih mesta su neviđenih razmera. Neki primeri uključuju: Nedvosmislene dokaze o kupovini glasova, koji uključuju audio zapise, koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio 29. novembra 2023”, navodi se u ovom pismu.
Nalazi predstavnika “Srbija protiv nasilja” u Beogradskoj izbornoj komisiji (GIK) pokazuju da je čak polovina lista predatih za lokalne izbore u Beogradu imala falsifikovane potpise podrške, što ukazuje na grubu zloupotrebu privatnih podataka i kompromituje legitimnost procesa nominacije.
Upućuju i na pasivno ponašanje i potpunu neaktivnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) sa ogromnim disbalansom u medijskom izveštavanju vlasti i opozicije i konstantnim kampanjama klevetanja opozicije od strane provladinih tabloida. Podsećaju i na ogromno medijsko prisustvo predsednika Vučića, koji nije bio kandidat na izborima, ali i b asnažan uticaj Vlade na večinu medija, kako je primetila misija OEBS/ODIHR.
Tu su i ozbiljne optužbe o migraciji birača (registrovanje birača u mestima u kojima inače ne žive), uključujući i stanovnike susednih država, za izbore za Skupštinu grada Beograda, koje su nadležne državne institucije odbile da na odgovarajući način reše i istraže.
Upozoravaju i na pritiske na birače, kao što su radnici državnih preduzeća i primaoci socijalne pomoći, da ili slikaju svoj glasački listić i ličnu kartu (što je nezakonito) ili da daju već popunjen glasački listić i iznesu sa biračkog mesta nepopunjeni, kako bi se njihovi ugovori obnavili ili kako bi nastavili da primaju socijalnu pomoć.
Zbog svega toga, opozicija traži ad EU ne prizna rezultate parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima. Zahtevaju pokretanje pune međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima pod pokroviteljstvom OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije, sa posebnim akcentom na izbore za Skupštinu grada Beograda. Rok je 15. februar za podnošenje nezavisnog izveštaja.
Na posletku se traži osnivanje Međunarodnog verifikacionog komiteta pod okriljem Evropskog parlamenta, uz učešće sve četiri glavne političke grupe (EPP, S&D, RE i Green/EFA) i četiri vodeće izborne liste u Srbiji (SNS, SPN, SPS i NADA). na paritetnoj osnovi, 4+4 člana, sa nezavisnim predsedavajućim, koji će pratiti i verifikovati sprovođenje svake preporuke međunarodne istrage, kao i OEBS/ODIHR i domaćih posmatračkih misija (tj. CRTA), i utvrdi da su ispunjeni uslovi za nove izbore. Dat je i vremenski okvir, da se posredovanje i sprovođenje svih preporuka završi tri meseca pre datuma izbora, a da novi izbori za Skupštinu grada Beograda moraju da se poklope sa predstojećim redovnim lokalnim izborima.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare