"Ton izveštaja je isti, ako vidite prošlogodišnje kometare i izjave videćete iste formulcije - da cure informacije iz sudskih procesa, da se ljudima sudi u tabloidima, da nema dovoljno garancija da će svedoci biti zaštićeni, odnos prema reformi pravosuđa je ključ priče", poručuje koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.
Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine i izostanak strategije za suzbijanje korupcije – to se, između ostalog, navodi u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u ispunjavanju ključnih poglavlja u pregovorima – 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava. U izveštaju u koji je N1 imao uvid, posebno se govori o široko rasprostranjenoj promociji u medijima – državnih odluka i o veoma ograničenom dometu onih koji nude alternativne stavove.
Ovaj non-paper Evropske komisije prosleđen je državama članicama EU, i služiće za odluku o tome da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu.
„Taj izveštaj služi kao putokaz državama članicama kada odlučuju kojom će se brzinom pregovori nastaviti, sada obe strane intenzivno rade da 22. juna, kada se očekuje međuvladina konferencije, Srbija otvori neki klaster, poglavlje, videćemo“, kaže Dragojlović.
Ona kaže i da je Srbija pripremila četiri pregovaračke pozicije i da je Nacionalni konvent dao pozitivan signal i mišljenje na te pozicije koje su deo klastera tri.
„I u tom prvom klasteru, gde su dva poglavlja 23 i 24, imamo otvorena sva poglavlja, ali nemamo dokaz da se prema vladavini prava odnosimo onako kako bi to trebalo da radi jedna civilizovana zemlja koja želi da postane član EU“, dodaje ona.
Kada je u pitanju promena Ustava, Dragojlović kaže da se Konvent uključio u javna slušanja i da su članice dale svoje mišljenje.
„Dali smo toliko sugestija, a konačni tekst o kom će se građani izjašnjavati videli nismo. Mi smo aktivno učestvovali, dali smo sve što imamo, niko ko o tome bude odlučivao neće moći da kaže da nije znao. Jako je bitno da Ustav bude besprekorno koncipiran, dali smo sve što smo imali. Posledice dejstva Ustava smo svi videli, i onog iz 1974, onog iz devedesetih godina, znamo kako je usvajan ovaj Ustav. Mislim da je najverodostojniji dokaz da je Srbija razumela poruke iz izveštaja upravo odnos prema Ustavu“, rekla je Nataša Dragojlović.
Na pitanje hoće li Srbija otvoriti neki klaster, Dragojlović kaže da bi volela da se otvori bar jedan.
„Svedok sam tome koliko se intenzivno radi na pregovaračkim pozicijama, pregovaračka pozicija za poglavlje 15 biće u parlamentu, vidi se da se vrlo intenzivno radi i volela bih da Srbija otvori poglavlje i da se proces pomeri s mrtve tačke“, rekla je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar