Iako ideju predizbora u opoziciji za sada otvoreno podržava više javnih ličnosti nego stranaka, predizbori bi mogli da se pokrenu i među manjim delom opozicije a da se ostale stranke kasnije pridruže, smatraju oni koji se za ovu ideju zalažu. Reditelj Srđan Dragojević, koji podržava ovu ideju, rekao je za Danas da bi se ovaj izbor mogao napraviti poput muzičkih festivala, sa raznim programima, predstavljanjem kandidata i dijalogom između kandidata i građana.
Predlog Skupštine slobodne Srbije da se u okviru relevantne opozicije u Srbiji organizuju prethodni izbori na kojima će građani moći da glasaju za zajedničke stranačke i nestranačke ličnosti koje će nositi kampanju opozicije na nekim od sledećih izbora po ugledu na model iz Budimpešte, za sada ne uspeva da ujedini opozicione snage.
Dok oni koji podržavaju predizbore, naglašavaju da je ovo ideja koju treba sprovesti prvo na nivou Beograda, kao i da se stranke mogu priključivati naknadno, ostaje otvoreno pitanje koliko bi takvi izbori imali efekta ako u njima ne učestvuje veći deo opozicije.
Ideju o predizborima podržalo je više javnih ličnosti nego političara. Među njima su istoričarka Dubravka Stojanović, arhitekta Dragoljub Bakić, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, reditelj Srdan Golubović, a nedavno se o tome na društvenoj mreži Tviter oglasio i reditelj Srđan Dragojević, koji je za Danas objasnio zašto je pokrenuo polemiku sa idejom da se predizbori organizuju pod parolom „festival demokratije“ koji bi putovao po različitim opštinama, gde bi se biralo „lice opozicije“.
„Festival demokratije“ mi se učinio kao prikladan izraz da opiše proces predizbora. Verujem da je to u ovom trenutku moguće organizovati u Beogradu, u 17 opština. Recimo da je u pitanju proces koji se odvija tokom mesec dana, tako da se organizuje u po četiri beogradske opštine po nedelju dana, te se, nakon završetka čitavog ciklusa zbrajaju rezultati. Ovakav izbor bi se zaista mogao napraviti poput muzičkih festivala, sa raznim programima, predstavljanjem kandidata i dijalogom između kandidata i građana. Verujem da bi se, u opštinama gde je, iz bilo kog razloga, teško dobiti zgradu za predizbore, ovo moglo napraviti i na trgu, u velikom šatoru“, objasnio je Dragojević.
On je dodao i da je ovo njegovo lično viđenje predizbora a ne predlog neke političke opcije, te da može samo da izrazi „određenu nelagodu“ ako bilo ko od profesionalnih političara misli da se obični građani koji podržavaju ovu ideju „mešaju“ u njihov posao.
Na pitanje da li bi predizbori mogli da se organizuju samo za deo opozicije, odnosno bez onih stranka koje su se do sada negativno izjasnile o ovoj ideji, Dragojević kaže da je i u Budimpešti bilo dosta nedoumica u početku ali su se stranke kasnije priključivale.
„Tamo je to započelo uz dosta dilema, trzavica i odbijanja nekih partija i pokreta da učestvuju u predizborima. Kako je broj zainteresovanih građana rastao, priključivale su se, sa svojim kandidatima, i partije koje su na početku bile skeptične. Ohrabrujuće je to da Ne davimo Beograd i Demokratska stranka nisu apriori protiv ovakve ideje. No, ako na kraju većina značajnih opozicionih stranaka bude, iz bilo kog razloga, protiv predizbora, i to je u redu. I to je demokratija“, naveo je Dragojević.
Ipak, pitanje je da li bi ove organizacije učestvovale u predizborima, jer su iz Ne davimo Beograd i ranije rekli da je preduslov učešće cele opozicije, dok demokrate kažu za Danas da predizbora nema bez normalnih izbornih uslova, te da su otvoreni da razgovaraju na tu temu.
Za predizbore nije zainteresovana Narodna stranka, ali ni SSP i Dveri, kako je to nedavno rekao Vladimir Gajić, predsednik pravnog saveta Narodne stranke. Pored njih, ovu ideju nisu prihvatili ni u Socijaldemokratskoj stranci (SDS).
Generalni sekretar SDS Konstantin Samofalov rekao je za Danas da trenutna atmosfera u opoziciji pokazuje da nije moguće postići minimum saglasnosti oko neke teme, te da zato nije moguće ni organizovati predizbore.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar