0
Dok se javnost zgražavala vokabularom narodnih poslanika, punim seksističkih i neprimerenih izjava, Skupština je usvojila rebalans budžeta. Posle četiri dana maratonske rasprave praktično “ispod radara prošlo je da je budžetski deficit 2,4 milijarde evra. Na saniranje grešaka u EPS-u i energetskom sektoru ćemo dati 1,3 milijarde evra, a moraćemo i da platimo za nacionalni stadion 540 evra umesto 250 miliona koliko je planirano.
Najveći deo novog rebalansa „otpašće“ na tzv. intervencijska sredstva, koja su namenjena za sanaciju energetske krize. Za ova izdvajanja planirano je 286 milijardi dinara, odnosno 2,4 milijarde evra što ukupno iznosi 14 odsto budžeta.
Svašta smo u ovoj nedelji čuli od narodnih poslanika, ali nažalost, malo toga konstruktivnog. Umesto toga čuli smo uvrede, seksističke izjave, a poslanicama su čak i blokirali ulaz da ne mogu da napuste salu Narodne skupštine.
Premalo energije i pažnje je ostalo za raspravu o rebalansu budžeta koji je samo još jednom potvrdio u kakvom se stanju nalaze naše finansije.
Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović kaže za “Novu” da su izdvajanja za energetiku najviše doprinela da budžetski deficit bude četiri odsto.
„Budžetski deficit je projektovan na nešto manje od četiri odsto, koji se može jasno izolovati na deo oko energetike i deo koji nije energetski sektor. Taj drugi deo, uslovno rečeno nije toliko loše budžetiran i on bi mogao da ide ispod dva odsto. Ali ovaj dodatak neplaniranih energetskih troškova nas baca na taj deficit od 4 odsto“, objašnjava naš sagovornik.
Ovakav deficit prouzrokovan je višegodišnjim nemarom za energetski sektor, koji je kulminirao havarijom u TENT-u u decembru prošle godine. Od tada država praktično konstantno uvozi struju, kupuje ugalj i „krpi rupe“ napravljene zbog loše kadrovske poliitke.
Milanović podvlači da se pomenute 1,3 milijarde odnose na gubitke „Srbijagasa“ i EPS-a, koje sada zvanično preuzima država.
“Naša analiza pokazuje da će neka od ova dva preduzeća i dalje predstavljati rizik za povlačenje budžetskih sredstava, konkretno EPS koji ima probleme u poslovanju, Njegov gubitak će rasti, pa je sada izvesno da će država pokriti taj minus. Već smo ranije imali slučaj da je država preuzela gubitak Srbijagasa od milijardu evra”, objašnjava naš sagovornik.
Pored toga, povećani rashodi dovešće do rasta deficita na 279 milijardi dinara, koji će se finansirati kroz novo zaduživanje zemlje. Samo u poslednjih godinu dana javni dug porastao je za 3,8 milijardi evra, a uz rebalans su odobrena i tri nova kredita, od UAE, Kine i nemačkog KfW-a za ukupno 1,15 milijardi evra. Dodatno, Vlada je već najavila da će od MMF-a dobiti kredit od 2,4 milijarde evra, dok je od Svetske banke tražila još 500 miliona evra.
Dok su trajale rasprave među poslaničkim grupama, stidljivo je izglasano i enormno izdvajanje za gradnju nacionalnog stadiona. Prvobitno je planirano da će stadion koštati 250 miliona evra, ali ne na kraju odlučeno da to ipak neće biti dovoljno, već da će ova investicija koštati 350 miliona evra.
Pored toga, pojavio se i potpuno novi kredit za linijsku infrastrukturu oko Nacionalnog stadiona, vredan 190 miliona evra. Time će planirano zaduženje za izgradnju Nacionalnog stadiono biti povećano na 540 miliona evra.
Da finansiranje ovakvih projekata nije urađeno u potpunosti transparentno potrđuje i sagovornik „Nove“ Marko Milanović.
“I dalje ne znači da ćemo ovim rebalansom potrošiti ove godine za gradnju stadiona. Taj projekat ostao je jedan od prioriteta koji će evidentno od naredne godine više opteretiti budžet Srbije. Mi smo još ranije skrenuli pažnju da je trebalo transparentnije raditi proces selekcije investicija. Nismo u napred protiv isključivanja određenih projekata, ali odgovorna politika mora da bude takva da se daju analize troškova, plus da se obrazloži zašto su baš ti projekti neophodni, a ne neki drugi poput vrtića, kanalizacije, škola ili sličnih projekata koji su ipak primarni”, zaključuje naš sagovornik.
Rebalansom je predviđeno i povećanje kredita za izgradnju Moravskog koridora sa 600 na 800 miliona evra, što će ukupne troškove ovog projekta povećati na preko milijardu evra.
Takođe, planirano je i povećanje kredita za rehabilitaciju deonica pruge Beoograd-Niš za 450 miliona evra, što će zaduženje za ovaj projekat povećati sa 1,7 na 2,15 milijardi evra.
Iako se zadužujemo više nego ikad, rebalansom je predviđeno povećanje troškova državne administracije, pa je tako na primer budžet Kabineta Predsednika Vlade povećan sa 25,7 na 62,2 miliona dinara, dok je budžet Generalnog sekretarijata povećan sa 975 miliona na 6,23 milijarde dinara, bez ikakvog obrazloženja za šta će dodatna sredstva biti korišćena.
Bonus video: Govor Miroslava Aleksića u Skupštini Srbije izazvao je buru
