10
Izbori u Beogradu biće održani za manje od godinu i po dana, a u javnost je nedavno istaknuta i prva moguća kandidatura za gradonačelnika prestonice. Sudeći po najavama, vrlo je verovatno da će se u toj ulozi 2022. godine naći Dobrica Veselinović, kao kandidat Inicijative "Ne davimo Beograd". Koliko daleko u trci za prvog čoveka Beograda Veselinović može da ode i na čiju podršku bi mogao da računa?
Gotovo da je opšti stav da su izbori u glavnom gradu najveća šansa opozicije da uzdrma vlast Aleksandra Vučića. Iako je do njih ostalo malo vremena, opozicione stranke izbegavaju da u javnost iznose planove kada je reč o beogradskim izborima, a naročito o kandidatima za prvog čoveka prestonice.
Taj led nedavno je razbio Radomir Lazović, jedan od lidera Inicijative Ne davimo Beograd, koji je rekao da misli da od Dobrice Veselinovića nema bolje osobe za gradonačelnika.
„Dobricu odlikuje ogromna posvećenost, predanost i ljubav koju svakodnevno pokazuje prema našem gradu… On je sušta suprotnost od onoga što smo navikli da vidimo od Vesića i kriminalne gradske vlasti, gladne za profitom, i zato je konstantno meta njihovih napada, pretnji i pritisaka“, naveo je Lazović za list „Danas“ i dodao da je Veselinović mogući kandidat i da će odluku o tome doneti članstvo NDBG.
Ova organizacija u izbornu trku u glavnom gradu mogla bi da ide uz podršku Nebojše Zelenovića i njegove stranke Zajedno za Srbiju. Ipak, za postizanje dobrog rezultata biće im potrebna podrška još nekih opozicionih partija i ozbiljna kampanja, smatraju sagovornici Nova.rs.
Stojanović: Za opoziciju bolje da se ujedini
Politički analitičar Boban Stojanović za naš portal navodi da će Inicijativa Ne davimo Beograd, s obzirom na rejting i prepoznatljivost, teško biti u poziciji da predlaže kandidata za gradonačelnika, iako je dosta toga uradila.
„Tu beogradsku kampanju će na žalost pojesti kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore. Mislim da bi za opoziciju bilo bolje da se grupišu i ujedine, zbog činjenjice da će kampanje biti spojene i iz razloga potrebe stvaranja nekog realnog i jakog protivkandidata vlasti na svim nivoima“, smatra Stojanović.
Upitan da li Veselinović i NDBG mogu da očekuju podršku još nekih opozicionih stranaka, on navodi da je ona upitna.
„Ne zbog Dobrice i NDBG, ne zbog Zelenovića (sa kojim je ta inicijativa formalizovala saradnju), već zbog GDF. Ta grupacija je zbog ljudi u GDF i stavova tog pokreta osuđena na nekoliko procenata podrške. Teško je očekivati i od birača da podrže NDBG, jer su, iako nisu u koaliciji sa njima, povezuje ih Zelenović“, smatra Stojanović .
Lacmanović: Građani se opredeljuju za one koji mogu da pobede
Predrag Lacmanović iz agencije Faktor plus kaže da NDBG i Dobricu Veselinovića čeka težak put da se promovišu do izbora i to ih, kako navodi, čeka i na nivou Beograda i na nivou Srbije. On kaže da Veselinović nije poznat široj javnosti da bi „samo isticanje njegovog imena napravilo potres na političkoj sceni“.
„NDBG je više pozicionirana kao nevladina organizacija u očima javnosti, a ne kao stranka. I sam ‘neuspeh’ na prethodnim izborima nosi težinu, jer se glasači opredeljuju za onu opciju koja može da pobedi“, smatra Lacmanović.
On za Nova.rs navodi da bi im pomogla podrška neke jače opozicione partije.
„Danas se građani drugačije opredeljuju nego pre 10, 15 ili 20 godina. Edukovaniji su i znaju da procene koliko neko ima šanse na izborima. Možda to nije fer, ali teško je izboriti se na političkoj sceni. I u opozicionim redovima postoji ozbiljna konkurencija ko će biti isturen u prvi plan“, kaže Lacmanović.
Gavrilović: Opozicija da sprovede izbore za kandidate
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživnja nije želeo da govori o šansama Veselinovića, navodeći da nisu radili istraživanja u skorije vreme. On međutim za Nova.rs kaže da postoje četiri ključna kriterijuma na osnovu kojih građani glasaju.
„Prvi je integritet kandidata, koji pokazuje da je spreman da primenjuje zakon i drži datu reč. Drugi je da ima stručno znanje za funkciju na koju se kandidovao, a treći da ima uticaj i moć da ono što obeća može da sprovede. Postoji i četvrti kriterijum, a to je harizmatičnost i liderstvo“, objašnjava Gavrilović.
On smatra da bi unutar opozicije trebalo da budu sprovedeni izbori, na kojima bi glasali i građani, a na osnovu kojih bi bio izabran kandidat za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda.
„Mislim da bi to bio način da se dođe do jednog, dva ili tri kandidata za obe funkcije. Na taj način bi opozicija pokazala demokratičnost“, kaže Gavrilović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
