Formiranje dva nova ministarstva - za ljudska prava i brigu o porodici, koja je juče najavio predsednik Aleksandar Vučić, nije ništa više od PR-a, jeftinog marketinga i kozmetike, koja zapadnim partnerima treba da pokaže da Srbija namerava da reši problem u tim oblastima, smatraju sagovornici portala Nova.rs.
Vučić je juče u „obraćanju naciji“ obelodanio da će i ovog puta Ani Brnabić poveriti ulogu mandatara za sastav nove vlade. On je naveo da je „insistirao“ kod Brnabić razmisli da se uvedu još dva nova ministarstva, kao i da blizu 50 odsto članova nove vlade budu žene.
„U pitanju je ministarstvo za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog, kao i ministarstvo za brigu o porodici, deci i demografiji. Mislim da bi to bio pravi potez, da pokažemo da su žene jednako sposobne i sposobnije da obavljaju državničke funkcije“, istakao je Vučić.
Pročitaj i:
Sudeći po dosadašnjoj praksi, u kojoj je Brnabić prihvatala sve „predloge“ Vučića, nema sumnje da će njegove ideje i ovog puta biti realizovane.
Ipak, postavlja se pitanje čemu one služe.
Ana Brnabić je pre tri godine postala prva žena premijerka u istoriji Srbije i prvi LGBT predsednik vlade u regionu i jedan od retkih u Evropi, ali to nije popravilo položaj ni žena ni pripadnika LGBT populacije kod nas.
Na predlog Gordane Čomić, neposredno pre izbora, usvojen je i zakon po kome 40 odsto kandidata za poslanike moraju da budu žene, ali je malo verovatno da će se zbog toga jače čuti njihov glas u parlamentu ili da će povećati njihov uticaj.
Takođe, ministarstvo za brigu o porodici praktično smo već imali u prošlom mandatu, a predvodila ga je Slavica Đukić Dejanović. Ona je bila na čelu ministarstva bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, čiji je zadatak bio da „prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti demografije i populacione politike, a naročito za razvoj i primenu posebnih programa populacione politike u oblastima sa niskom stopom nataliteta“.
Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, smatra da su Vučićevi „predlozi“ kao i uvek jeftin politički marketing i kozmetika, koja partnerima na Zapadu treba da pošalje poruke da nameravamo da popravimo stanje u ovim oblastima.
„Nadam se da posle osam godina vlasti ta kozmetika neće proći ni kod zapadanih partnera ni kod građana. Mi smo još 2012. predložili uvođenje ministarstva za ljudska prava, podržalo nas je oko 100 oragnizacija, nisu nas udostojili ni odgovora“, kaže Popović za Nova.rs.
Pročitaj još:
On navodi da bi u nekom normalnom političkom okruženju zagovarao formiranje takvog resora, koje bi objedinilo nadležnosti različitih ministarstva koji obavljaju nadležnosti iz delokruga ljudskih prava, ali da je danas to besmisleno.
„Besmisleno je, jer je u autokratiji nebitno da li imamo ministarstvo za ljudska prava, kada to ostaje autokratija“, zaključuje Popović.
Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, kaže za naš portal da Srbija na papiru ima dobre mehanizme u oblasti ljudskih prava – nezavisne institucije, ombudsmana, poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenika za informacije od javnog značaja, Vladinu Kancelariju za ljudska i manjinske prava…, kao i diskriminaciju definisanu na nivou zakona.
„Problem je što ništa od toga ne radi u praksi i to se očituje u svim domaćim i međunarodnim izveštajima. To pokazuje da kod nas postoji veliki problem u ostvarivanju ljudskih prava. Isto se dešava i kad je u pitanju ravnopravnost polova. I to je zakonom definisano, a postoje i nadležne nezavisne institucije, kao i Vladin Savet za ravnopravnost na visokom političkom nivou“, navodi Selaković.
Ona dodaje da je formiranje novih ministarstava i povećanje broja žena u vladi služe PR-u i poboljšanju eksternog imidža u krugovima koji su važni vlasti.
„Te žene neće biti tu da rešavale stvarne probleme žena, već su tu da služe interesima SNS. Vučić može da radi šta hoće – predlaže, usvaja, donosi…, ali će to na kraju biti samo kozmetika. Da bismo došli do suštinskih promena potrebno je da ljudi razumeju zašto se bavimo određenim temama i zašto određeni mehanizmi postoje“, kaže Selaković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare