0
„Biće potpuno beskorisno sazivati novi sastanak ukoliko vidimo da ovi uslovi nisu ispunjeni i da se ponovo sastajemo zbog ničeg“, ovako je Žozep Borelj opisao ishod današnjeg sastanka u Briselu između njega i Kurtija u još jednom pokušaju za susret Vučić-Kurti, pre kraja ove godine.
Neslaganja između EU i kosovskog premijera bila su vidljiva i na samoj zajedničkoj konferenciji za medije, na kojoj su sa jedne strane govorili šef diplomatije EU i komesar za proširenje Oliver Varhelji, prenosi KoSSev.
Glavna tačka spoticanja i dalje je ZSO. Srpska strana insistira da se razgovara o tome, kao o sporazumu koji Priština nije ispunila, uz naglasak da je to „jedina obaveza koju je imala“. Kurti se sa druge strane ne pomera od stava da se radi o neustavnom sporazumu i da je Ustavni sud Kosova to potvrdio još 2015.
Borelj: Nema spremnosti za razgovore; Kurti: Zanemareni uspešni sporazumi
Evropski šef diplomatije je priznao da su njegovi napori na terenu i šatl diplomatija specijalnog evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka pokazali da ne postoji spremnost za razgovore u ovom trenutku.
„Ali godina nije gotova, još nastavljamo da činimo sve što možemo, kako bismo pokušali da dođe do takvog sastanka, i ukoliko budemo sigurni da će biti nekog pomaka. Ne možemo da nateramo strane ukoliko im se ne sviđa da postupaju konstruktivno, već moramo da sprovodimo svoju agendu, političku agendu koja će zavisiti od potpunog rezultata“, kazao je Borelj.
Potvrđujući da je u Brisel išao desetine puta, „ponekad sa pozivnicom, ponekad ne“, Kurti kaže da je Brisel za Prištinu ipak važna prestonica napretka, ali u isto vreme i mesto rešavanja nesuglasica.
„Za našu vladu koja je najdemokratskija i najevropskija vlada od oslobođenja Kosova, EU je najvažniji projekat mira i prosperiteta na svetu od Drugog svetskog rata. Ako posrednici i fasilitatori, njegova ekselencija ambasador Borelj i Varhelji to vide kao prikladno da me pozovu na sastanak – ja ću naravno doći“, odgovorio je kosovski premijer na Boreljevu prozivku.
„Ali sada ono što želim da naglasim – jeste uspeh koji je EU zanemarila, odnosno uspeh koji je postigla EU a ostali zanemarili, a to je sporazum od 30. septembra, koji je načinila kancelarija g. Borelja, ovde u Briselu, između Kosova i Srbije – o tablicama. Tenzije su bile veoma velike, sada 100 odsto primenjujemo sporazum koji je ovde postignut“, naveo je Kurti dalje u svoju odbranu.
Tvrdi da je upravo Kosovo učinilo kompromis, te da bi voleo da nalepnica nije ni bilo, ali pošto je „postojalo insistiranje“ za vozila sa Kosova da im tablice budu prelepljene nalepnicama kada odlaze u centralnu Srbiju, on je bio primoran da primeni isti način za vozila iz Srbije.
„To je bio opipljiv rezultat, koji se postigao u Briselu i dok postoje mnogi sporazumi koji su možda imali ogroman publicitet, a malu primenu, ovaj je imao mali publicitet a punu primenu“, naglasio je.
Borelj je na temu „uspešnog sporazuma o tablicama“, kazao da je on pokazao da se upravo kroz dijalog rešavaju sva otvorena pitanja.
„I hteo bih da u potpunosti priznate važnost dijaloga kako bi se prebrodile teškoće za Kosovo na putu za punu integraciju Kosova“, odgovorio mu je evropski šef diplomatije.
Kurti: ZSO zahteva Beograd, ne Srbi sa Kosova; Borelj: Nastavićemo da tražimo formiranje ZSO
Kurti sa druge strane naglašava ono što je poznat stav kosovskih vlasti: Postoje 32 sporazuma između Kosova i Srbije, odnosno Beograda i Prištine, a Srbija nije, kako tvrdi, ispunila dve trećine od tih sporazuma.
„Ali zvaničan Beograd uvek voli da spomene jedan sporazum koji, moram da kažem nije prošao ispitivanje našeg Ustavnog suda. Sećam se tada, 23. decembra 2015, kada je Ustavni sud objavio javno ovu odluku, niko od Srba sa Kosova nije protestovao, samo Beograd“, naglasio je Kurti.
Borelj se sa druge strane nije složio sa Kurtijem da je odluka Ustavog suda Kosova prepreka za formiranje ZSO-a, podsećajući još jednom da su upravo Beograd i Priština doneli zajedničku odluku za ovaj sporazum i to dobrovljno – uz međunarodne norme.
„Tako da žao mi je premijeru, nastavićemo da od vas tražimo primenu ovog sporazuma. Znam da postoje i drugi sporazumi koji čekaju na implementaciju, znam da obe strane imaju sporazume koji nisu sprovedeni ali ovaj je veoma važan“, naglasio je Borelj.
„Kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, ono što moram da kažem jeste ono što sam već nekoliko puta kazao tokom ovog sastanka a to je da je uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom deo Briselskog sporazuma, a taj sporazum su sve strane koje su bile uključene, zaključile u dobroj veri, i očekujemo da obe strane poštuju i u potpunosti sprovedu sve sporazume, a ZSO je važan elemenat potpune normalizacije odnosa. Istim ovim rečima sam o ovom pitanju se obratio danas premijeru Kurtiju – kao deo sporazuma mora da se sprovede i ovaj deo u okviru rešavanja potpunog sporazuma o normalizaciji odnosa“, kazao je Borelj.
Kurti tvrdi da podržava dijalog u kojem su korisnici građani, a ne kako kaže, političari, te da je potreban „demokratski karakter“ dijaloga.
„A to znači da će ljudi imati korist od njega i ja ponavljam da tog kasnog decembra 2015, Srbima sa Kosova nije baš mnogo smetala odluka Ustavnog suda. Bio je to Beograd, sa lamentom nad onim šta se desilo, tako da sva ova rešenja koja dolaze naknadno kako bi se udovoljilo određenim političarima, nisu demokratska“, kaže kosovski premijer.
„Ja verujem da buduća poglavlja o dijalogu između Kosova i Srbije ne treba da uslede kako bi se zadovoljili političari, da bi se sačuvala koža tih političara ili obraz nekog drugog političara, već da pomogne i služi ljudima. Treba da budemo u službi naroda i plašim se da ova Asocijacija većinski srpskih opština je pre na usluzi Beogradu nego na usluzi običnih siromašnih srpskih građana na Kosovu, a kojima ja takođe služim kao premijer naše Republike“ , rekao je Kurti.
A baš za sebe tvrdi da je „demokrata“.
Na ovo je Borelj kazao da je on takođe demokrata i da na poziciji na kojoj jeste nije da služi nijednoj strani.
Njegovo je da pomogne stranama u dijalogu da postignu ono što i jeste svrha razgovora: sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
„A to je na stranama da postignu, ne na meni. Ja sam posrednik koji pokušava da se ljudi slože o normalizaciji odnosa. Bez nomalizacije odnosa između Srbije i Kosova neće biti jasnog puta za EU“, kazao je Borelj.
Na pitanje da li je priznanje konačni ishod razgovora, te da prokomentariše raniju najavu da je sporazum pitanje meseci a ne godina, Borelj je naveo da ni to nije pitanje o kojem odlučuje posrednik, već upravo Beograd i Priština.
„Ja ne mogu reći šta ce biti ishod. Ja nisam deo igre, ja samo pokušavam da vas poguram i da dođete do rešenja i to nameravam da uradim, da sede i razgovaraju. Kada sam rekao da je pitanje meseci a ne godina, to je zato što dijalog traje već mnogo godina, tako da ako ima dobre volje, može da se reši odmah, a ne verujem da narod Kosova i uopšte Balkan mogu da čekaju na normalizaciju godinama. Biće to velika prepreka za budućnost ovih zemalja da se priključe EU“, kazao je Borelj na kraju konferencije za medije.
Poslednji sastanak na visoko političkom nivou, kada su se Vučić i Kurti sastali u Briselu, održan je 19. jula.
Aljbin Kurti se ranije danas sastao sa evropskim komesarom za proširenje, Oliverom Varheljijem o investicionim planovima na Zapadnom Balkanu, reformama i borbi protiv korupcije i kriminala.
BONUS VIDEO: Zašto su Ivan Todosijević i ZSO ključni za Beograd?
