Opozicioni blok u kom su Stranka slobode i pravde i Narodna stranka dobro je izabrao kandidate za predstojeće izbore, smatra direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić, govoreći o Mariniki Tepić, Zdravku Ponošu i Vladeti Jankoviću.
“Trojka izgleda pobednički, mislim da su kandidati stvarno odlično izabrani i, prema onome što nas ubeđuju političari, iz te koalicije postoji saglasnost da to budu oni”, rekao je Dikić u Novom danu na N1.
On je ocenio da je Janković, kandidat za gradonačelnika Beograda, “dobar graditelj, iako kaže da se ne razume u gradnju”.
“Kada je bio ambasador, imali smo prekinute odnose sa Velikom Britanijom, a on je gradio mostove. Mislim da Beograđani imaju jako dobrog kandidata”, kazao je Dikić.
Predsednički kandidat Ponoš bi mogao imati najteži zadatak, a ne treba zaboraviti Mariniku Tepić, koja će biti nositeljka liste na parlamentarnim izborima, napominje.
“Mislim da će posle ovih izbora u parlamentu postojati jaka opoziciona grupa, a ukoliko se ispostavi da je opozicija dobro prošla i na predsedničkim izborima, mislim da će uskoro biti novih vanrednih izbora”, smatra direktor Bete.
Na pitanje može li Ponoš da utiče na neopredeljene glasače, i o “artiljeriji” iz provladinih tabloida kojoj je izložen, Diklić kaže da ljudi traže nova lica.
“Dobra strana svega toga je da je Ponoš vojnik, tako da je navikao na artiljersijku paljbu. Ja mislim da on može da utiče na neopredeljene”, ocenio je.
Govoreći o beogradskim izborima i obećanju zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da će do 2030. godine prosečna plata biti 200.000 dinara, Diklić kaže da Vesić vodi svoju kampanju već dosta dugo.
“On vodi kampanju koja je više okrenuta strukturama njegove partije, u smislu ‘dajte da ja sad budem gradonačelnik’. A ljudima je dosta obećanja”, kaže Diklić.
Uoči posete izaslanika EU i SAD, Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara, Diklić kaže da bi prihvatio model Istočne Belgije koji se pominje kao primer za Zajednicu srpskih opština na severu Kosova.
“Da sam ja neko ko je značajan za Srbe sa Kosova, ja bih uz neke dorade to odmah prihvatio”, rekao je on.
Diklić, koji je bio ambasador Srbije u Belgiji, objašnjava da se radi o delu zemlje na kom žive Nemci, koji je pripao Belgiji posle Prvog svetskog rata.
Posle Drugog svetskog rata, pošto su tamošnji Nemci bili protiv Hitlera, nuđeno im je da se pripoje Nemačkoj, ali su odbili zarad autonomije koju uživaju u Belgiji.
Ta autonomija im omogućava da imaju kulturu, jezik, zdravstvo, školstvo, policija mora da govori nemački jezik, a na državnom nivou imaju člana senata, govori Diklić, koji smatra da takozvani “belgijski model” možemo i sami da predložimo kao rešenje.
Govoreći o vesti da su Kosovo i Albanija napravile teritorijalno-administrativnu celinu od 30 kilometara unutar njihovih teritorija, i naslova tim povodom da se pravi “Velika Albanija”, Diklić kaže da možda postoji projekat ujedinjenja ali da su pogranične zone uvek osetljive.
“I mi imamo ljude koji žive u Sremu a imaju njive u Hrvatskoj”, rekao je on.
BONUS VIDEO Marinika Tepić: Direktor Telekoma dao milione evra Acu Đukanoviću i Bebi Popoviću
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar