Dan Republike Srpske – proslava, simbolika i osporavanja

Dan Republike Srpske, 9. januar, praznuje se od 2007. godine kao sećanje na formiranje Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Federalni Ustavni sud dva puta je proglasio praznik neustavnim, sa obrazloženjem da diskriminiše ostala dva konstitutivna naroda, što je Republika Srpska odbacila na referendumu. Šta ovaj praznik znači za Republiku Srpsku?

Proslava je počela juče od davanja pošta onima koji su život dali za Srpsku, nakon toga održana je i svečana akademija i prijem vlade Republike Srpske i tu su se zvaničnici osvrnuli na 33 godine postojanja, ali i na sam nastanak.

Od nastanka do danas Republika Srpska je, kako su rekli, izložena brojnim pritiscima, ali uprkos tome istrajava.

Kada govorimo o pritiscima i o reakcijama, oni su se i tokom jučerašnjeg dana čuli iz Sarajeva. Ovogodišnja proslava Republike Srpske obeležava se uz negodovanje i protivljenje Sarajeva.

Ministar unutrašnjih poslova BiH, Konaković, zatražio je da 9. januar bude dan žalosti na teritoriji cele Bosne i Hercegovine. Tu inicijativu Banja Luka čita kao jasnu poruku da za Srbe nema mesta u Bosni i Hercegovini.

Kako je rekao predsednik vlade Republike Srpske, umesto oštrog odgovora iz Banja Luke šalju poruku mira. Američka ambasada u Sarajevu takođe je iznela zahtev da se sprovede istraga o tome, odnosno o kršenju odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koji je više puta Dan Republike Srpski proglasio neustavnim i kako je rekao i ove godine je važno da se utvrdi čija je odgovornost.

Republika Srpska je zbog te odluke Ustavnog suda donela i zakon kojim oni koji se ne osećaju i ne poistovećuju sa ovim praznikom, ne moraju da ga praznuju.

Istoričar, profesor dr Momčilo Pavlović rekao je da su praznici ogledalo jedne države i naroda i to je suvereno pravo naroda u većim državama, pa i srpskog.

"Zanimljiva činjenica da je dan proglašenja nezavisnosti BiH i kasnije priznavanja od Evropske zajednice i SAD se uzima kao državni praznik Federacije BiH, a to pravo se osporava Srbima i govori da se time vređaju druga dva naroda“, napomenuo je Pavlović.

Prema njegovim rečima, istorija svetkovanja, praznovanja Republike Srpske u samom startu 1993. godine bila je sporna za bošnjački, odnosno muslimanski deo Bosne i Hercegovine.

"Bosna i Hercegovina nikada nije bila, niti može biti država jednog naroda. Ona jeste srpska zemlja, srpska provincija u Srednjem veku, ali je dinamika istorije kasnije te odnose dovela u takvo stanje, pa su i komunisti, kada su Bosni davali republiku vodili računa o tome da nijedan narod ne bude dominantan. Tako je BiH shodno njihovim načelima, država delova srpskog, hrvatskog i muslimanskog naroda“, kaže Pavlović.

Kada je reč o osporavanju ovog Dana RS, kaže da se ne radi o osporavanju praznika kao takvog, već o tendenciji eliminacije Republike Srpske i tog prefiksa srpskog, jer imate i razne inicijative da se različita mesta, institucije gde stoji taj prefiks jednostavno skinu.

"Tendencija je tog drugog dela da se ospori Republika Srpska. Bosna je u suštini, Jugoslavija u malom. Ako ti narodi nisu mogli da žive na jednom širem prostoru, u širem okviru, sabijeni u taj bosanski lonac i došlo je do eksplozije. Proći će mnogo vremena da Srbi izbalansiraju pogled na najnovije događaje, odnosno na taj surovi građanski rat. Srbima su pripisani svi zločini, a preko zločina, vodi se politika eliminacije Republike Srpske“, smatra Pavlović.

Zapadna politika i diplomatija, smatra istoričar, ima kontradiktorne procese na prostoru bivše Jugoslavije - podržava se separatizam Albanaca protiv Srbije, a istovremeno se Srbi u Bosni, koji su brojčano tu, kao i Albanci na Kosovu, primoravaju da žive zajedno i posle takvih zločina.

"Preko isticanja zločina u BiH, jedne ili druge strane, narodi u BiH se ne mogu pomiriti. Naravno, ne treba zaboraviti, zločini su užasni na svim stranama, ali to treba prevazići“, istakao je Pavlović.