Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokušao je na svojoj poslednjoj konferenciji za medije da izjednači slučaj uzbunjivača iz Krušika, Aleksandra Obradovića i hapšenje uzgajivača marihuane iz Jovanjice, Predraga Koluvije. Praveći paralele između dva primera koja nemaju veze jedan sa drugim, najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta je namerno zanemario činjenicu da je Obradović uhapšen zato što je ukazivao na kriminal, a Koluvija zato što je učestvovao u njemu.
Od kad je došao na vlast, lider naprednjaka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sve načine pokušava da izbegne realnost i istinu. Na tom putu nas konstantno podseća da ne smemo da verujemo svojim očima, već da se uzdamo u njegova tumačenja događaja i ljudi. Tako je pokušao da ubedi građane da je isto biti uzbunjivač koji ukazuje na kriminalne poslove vlasti i uzgajivač marihune koji je deo kriminalnih poslova u kom su učešće uzeli ljudi iz vlasti.
Pročitajte još...
“Pulicera ste hteli da date onome koji je intervjuisao Obradovića kad je imao nanogicu, a Koluvija ne sme“, izjavio je Vučić, javno u direktnom prenosu na televizijama sa nacionalnim frekvencijama,
Istine radi, jedina stvar koja vezuje Obradovića i Koluviju jeste ta nanogica koju predsednik Srbije pominje, ali i tu postoji ogromna razlika.
Obradović ju je nosio nepravedno, jer je ukazivao na korupciju i kriminal u koji su umešani tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović i njegov otac. Uhapšen je u tajnosti, na svom radnom mestu, pod izgovorom da je odao vojnu tajnu, kako je nazvana mafijaška šema za izvoz oružja. Iz pritvora je pušten tek nakon pritiska javnosti. Da ironija bude veća, oni koji su otimali od Krušika i njegovih zaposlenih su na kraju optužili uzbunjivača da je ugrozio opstanak fabrike i čitavu namensku industriju.
U prevodu: Obradović je kažnjen nanogicom, jer mu nisu oprostili što ih je otkrio. Na uzbunjivača iz Krušika se obrušio čitav vrh vlasti na čelu sa Vučićem. Usledio je i pokušaj diskreditacije njega i njegove porodice, a sve da bi se sakrila korupcija i kriminal u kome učestvuju najviši predstavnici vlasti.
S druge strane, Predrag Koluvija, uvaženi predstavnik privredne delegacije koju je Vučić vodio i predvodio po belom svetu, uhapšen je zbog otkrića da je na svom imanju “Jovanjica”, pored zdrave i organske hrane, imao i više od tone marihune spremne za distribuciju i prodaju. Koluvijno hapšenje, sudeći po reakcijama, iznenadilo je one na vrhu države koji su mu pružali logističku podršku, pa su tokom njegovog dvogodišnjeg pritvora na sve načine pokušavali da izvuku iz istog.
Zbog uzgajivača marihuane predsednik Srbije Aleksandar Vučić se uključivao direktno u televizijski program iz Dubaija. Tada je javnosti objasnio da tona marihuane i nije neki zločin, jer „ nikog nije ubio“.
U zemlji gde se javno i bez stida brane kriminalci bliski režimu, pravdaju krivična dela, mafijaši proglašavaju za heroje, a ratnim huškačima deli ordenje za afirmaciju hrišćanskih vrednosti, prirodno je da predsednik javno staje na stranu uzagijavača marihuane i da ga tretira kao kredibilnog svedoka kom se mora verovati.
I zato nikoga ne bi smelo da iznenadi ukoliko u Ustavu Srbije svoje mesto dobije i formulacija da je svaki kriminalac blizak Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću dobar i pošten čovek, a da je svako ko pokušava da otkrije poslove klana, koji sebe naziva SNS, ološ, izdajnik, lopov i neprijatelj države.
To bi bio logičan epilog ovoga što živimo pod upravom najbolje vlasti u novijoj istoriji Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare