Podugačka je lista svih prekršenih obećanja Aleksandra Vučića, a na test je stavio još jedno - da će prosečna plata u Srbiji u mandatu nove vlade dostići 1.000 evra, odnosno da će biti za oko 400 evra veća nego sada. I ne samo to. U Srbiji će, kako obećava Vučić, plate rasti brže nego u Kanadi, Americi, Sloveniji i Nemačkoj, mada je jasno da čak i uz to ubrzanje o njihovim zaradama možemo samo da sanjamo.
Odavno smo zaboravili na najavu Aleksandra Vučića da će se u Srbiji proizvoditi leteći automobili ili, ne tako davno, da će lekare zameniti roboti.
Da li je i prosečna plata od 1.000 evra u rangu takvih obećanja?
Vučić kaže da veruje da do te cifre možemo da dođemo u mandatu nove vlade, te da će plate kod nas rasti brže nego drugde – brže nego u Kanadi, Americi, Sloveniji i Nemačkoj…
“Do kraja mandata sledeće vlade prosečna penzija mora da bude 500 evra. To jedino može poremetiti velika svetska kriza”, rekao je Vučić.
Komentarišući njegovu izjavu, Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, irnonično kaže da se slaže sa tim.
“On će da živi večno i da vlada večno, jednog dana ćemo mi do te cifre doći. Ako ne dođemo brzo, mi ćemo biti krivi, jer ćemo raditi nešto protiv njega i njegove plemenite vlade, ove ili neke koja bude izabrana”, navodi Popović za Nova.rs.
Upitana da li Srbija može do prosečne plate od 1.000 evra u mandatu sledeće vlade, ona nastavlja u istom tonu:
“Sve može. Nacija trpi sve, mikrofon trpi sve, Srbi trpe sve. Dokle će ljudi pristajati da im neko tako otvoreno pere mozak”.
Sa druge strane, bivši guverner Dejan Šoškić navodi da se sudeći po zvaničnim statističkim podacima jasno vidi da je Srbija ne samo jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, već je i jedna od najsporije rastućih zemalja u Evropi u poslednjih 10 godina.
“Istovremeno, u poslednjih 10 godina, ekonomski rast u našoj zemlji je bio više nego duplo sporiji u odnosu na period od 2001 do 2011. i uz to, nivo investicija u Srbiji je već godinama unazad ispod nivoa potrebnog za ozbiljnije ubrzavanje privredne aktivnosti. Posebno su niske investicije u njihovom najvažnijem delu, koji istovremeno najviše zavisi od snage institucija i vladavine prava, a to su domaće privatne investicije. Otuda, ne postoje realni preduslovi za bitnije ubrzavanje stope privrednog rasta u zemlji”, zaključuje Šoškić.
On kaže plate građana treba pratiti prema njihovoj realnoj kupovnoj snazi tj. prema potrošačkoj korpi, a ne prema stranim valutama. Kako ističe, ako imamo inflaciju koja je (uprkos zamrzavanju cena) veća od osam odsto i ako je kurs evra fiksiran, tada plate mogu da nominalno rastu u skladu sa inflacijom i izraženo u evrima.
“Ali bez rasta njihove realne kupovne snage, tj. bez rasta standarda. Rast zarada izraženih u evrima ne znači nužno i relani rast zarada. Ako inflacija nastavi da raste u uslovima fiksnog kursa, nastaviće se i rast plata izraženo u evrima, ali to neće predstavljati nužno i rast životnog standarda građana. Bitan realni rast životnog standarda moguć je samo uz bitan realni rast ekonomske aktivnosti, a za to ne postoje realne osnove. Istina, jednim delom, rast životnog standarda (pa i realni rast plata) moguć je i bez bitnog rasta ekonomske aktivnosti u zemljama u kojima postoji negativan prirodni priraštaj i veliko iseljavanje stanovništva iz zemlje”, navodi Šoškić.
BONUS VIDEO Da li su plate bedne ili nema ljudi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare