0
Poruke koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo da odašilje u javnost u noći pre, ali i na sam dan komemorativnog skupa u Novom Sadu, sušta su suprotnost sramotnim izjavama koje je ovim povodom davao samo 24 sata ranije. Glavno pitanje je šta se iza toga krije i da li pritisak studenata i građana s jedne i međunarodne zajednice s druge strane, vodi ka tome da će režim, ipak, morati da raspiše izbore. Sagovornici Nove smatraju da je ova promena usledila pre svega zbog pritiska međunarodne zajednice, a da pre odluke o izborima, moraju da se dese još neke promene...
Komemorativni skup za 16 žrtava nadstrešnice na Železničkoj stanici održan je juče u Novom Sadu i bio je baš onakav kakvim su ga studenti i najavili. Dostojanstven, sa puno emocija i suza, praćen srceparajućim stihovima pesme “Cveta trešnja”.
U Beogradu je vlast napravila svoj program. Od izvinjenja predsednika Srbije, preko proglašenja dana žalosti, do parastosa u Hramu Svetog Save, sa čitavih godinu dana zakašnjenja, sve se to može nazvati samo tako – programom. Tuga je bila na drugom mestu…
No, dan posle, glavno pitanje je šta dalje i kakve nam je zaista poruke minulih dva dana poslao Aleksandar Vučić? Jer, do sad smo već savladali da on nikada ništa ne radi slučajno.
Dan pred komemorativni skup u Novom Sadu, kad su sa naloga studenata, snimaka i fotografija fotoreportera i snimatelja koji su ih pratili, stizale neverovatne scene nepreglednih kolona koje su se slivale ka našem gradu heroju, javnosti se obratio Vučić. Sasvim neočekivano, nije govorio o utakmici na dan najveće tragedije, niti o blokaderima, nije upozoravao na to da su satanisti, niti da će ispred Železničke stanice sprovoditi satanističke obrede, nije ni pomilovao nekog “junaka”, već se izvinio studentima.
„Mnogi su kršili pravila, sprovodili nasilje nad državom i tuđom imovinom. Kao što su neki pokazali bes, i meni je žao zbog nekih stvari koje sam izgovorio. Izvinjavam se zbog toga“, naveo je Vučić, a povodom godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izrazio porodicama saučešće.
„Sutra, 1. novembra otići ću u crkvu da se pomolim bogu i zapalim sveću za svakoga od njih, pozivam ljude da to takođe učine“, rekao je Vučić.
Kasnije se na društvenim mrežama pojavio i snimak koji je uhvatio desetak sekundi pre samog Vučićevog obraćanja, kada je nervozno lupao po stolu i preteći gledao u kamermane, zahtevajući valjda apsolutnu tišinu, pa se odmah i raspukla ta slika skrušenog predsednika koji nudi izvinjenje i poziva na razgovor.
Ubrzo je stigla i reakcija studenata.
„Ako se pitate zašto opet nudi dijalog i pomirenje, a pre mesec dana je naredio da nas sve prebiju i pohapse, ima jedna mala začkoljica. Sutra se u Novom Sadu očekuje dolazak 47 ekipa stranih novinara, dominantno iz Evrope, ali i iz čitavog sveta. To je to“, napisali su na zvaničnom profilu FTN se budi.
Reagovao je i bivši predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajtić.
“Vučić video u istraživanjima javnog mnjenja, da će sutra, nakon monstruozne izjave o nekakvoj “utakmici” prvog novembra, u Novom Sadu stotine hiljade ljudi tražiti slobodu i pravdu. Sad naprasno spominje dijalog. Nikakav dijalog monstrume, posle 13 godina dolazi u obzir samo monolog i to monolog od jedne rečenice: “podnosim ostavku i predajem se”.
Predsednikova predstava raskrinkana u svega nekoliko minuta, ali “show must go on”.
Sutradan, predsednik nije otišao u Novi Sad, već je u patikama prošetao do Hrama Svetog Save na Vračaru. U društvu premijera Đura Macuta, predsednice Skupštine Ane Brnabić i članova Vlade. Parastos je održao patrijarh Porfirije, koji je poslao sledeću poruku:
„Neka Gospod svima nama, duhovnoj deci Svetog Save, podari spoznaju da smo jedni drugima potrebni, osećanje da smo jedno“.
Interesantna promena, s obzirom da je patrijarh ne tako davno da bismo zaboravili, govoreći o studentskim protestima, u Moskvi pričao o tome kako se u Srbiji dešava obojena revolucija i da sile Zapada žele da razbiju identitet srpskog naroda.
Kad se i prigodan događaj u Hramu završio, Aleksandar Vučić je na svojoj Instagram stranici napisao sledeće:
„Prošla je godina od dana koji je zauvek promenio Srbiju. Šesnaest života je ugašeno usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Danas za svakoga od njih palimo sveću moleći se u tišini i verujući da će njihova imena i uspomene ostati zauvek u našim srcima“.
Istina je da građani Srbije od predsednika i predstavnika državnih institucija ne traže da pale sveće i da se mole, već da rade po zakonu, da se kazne odgovorni za ovu tragediju i da se konačno raspišu izbori.
Da li pomirljive poruke, sveće i parastosi, uz gore pomenuto izvinjenje, kao i sve jači pritisak međunarodne zajednice, najavljuju da bi upravo to moglo da se desi?
Politički konsultant Dušan Milenković ovim povodom za Novu kaže da ovo može biti korak bliže izborima, ali da ne znači da su oni blizu.
“Mislim da još neki faktori treba da se dese koji bi naterali Vučića na izbore, s obzirom da po svim istraživanjima javnog mnjenja on te izbore gubi. On to zna, i on ima ta istraživanja, ali ih ne komunicira. Njegov izlazak na izbore bi bilo njegovo mirenje sa tim da silazi s vlasti, a on nije spreman na to. Da bi došlo do toga, trebalo bi da se desi nešto veoma radikalno unutra njegovog sistema ili neki eksterni faktor, ne muslim nužno koji pritiska njega samog, nego koji je potpuno neočekivan, a koji se dešavao u političkoj istoriji”, kaže Milenković za Novu.
Direktor Centra za savremene politike Nikola Burazer smatra da je Vučić napokon razumeo da mu zaoštravanje situacije ne ide na ruku.
“I da svi represivni potezi u polsednjih godinu dana samo jačaju bunt građana i čine ih sve odlučniji u tome da vide leđa njegovom režimu. Umajući u vidu da studenti i građani ne osustaju od svojih zahteva, da se pritisci povećavaju i iz Evropske unije i d aje pozicija vlasti sve teža, njima u ovom trenutku više igra smirivanje tenzija. Ovo je pokušaj prromene strategije, a videćemo koliko je to dugotrajno”.
Na pitanje da li nas to približava scenariju bržeg raspisivanja izbora, Burazer kaže:
“To je u ovom trenutku teško reći, zato što odluka vlasti o raspisivanju izbora najviše zavisi od t procena da li na njima mogu da pobede ili bi izgubili. NIje nemoguće da ovo sve predstavlja pokušaj da se poboljša položaj vlasti pred neke potencijalne izbore, ali ne vidim ovo kao nagoveštaj da će izbora svakako biti”.
Gandi za međunarodnu zajedicu
Poseban aspekt ove priče, a nekako je prošao ispod radara javnosti jeste saopštenje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom godišnjice tragedije u Novom Sadu, koje su zasebno potpisale sve zemlje članice EU osim jedne – Mađarske. Iz EU su poručili da su poštovanje osnovnih prava i vrednosti, uključujući slobodu mirnog okupljanja i slobodu medija ključne vrednosti EU koje svi moraju da štite i podržavaju. U saopštenju se apeluje na sve da deluju uzdržano, smire tenzije i izbegnu nasilje.
„Evropska unija i njene države članice ostaju nepokolebljivi partner Srbiji i njenom narodu. Naš zajednički cilj je da pomognemo Srbiji da napreduje na putu ka EU kroz dijalog, međusobno poštovanje i konkretan napredak u ključnim reformama – posebno u oblastima vladavine prava, izbornog okvira i slobode medija – koje su neophodne za pravedniju, bezbedniju i otporniju Srbiju“, navodi se u saopštenju, koje nosi izvesnu poruku režimu u Srbiji.
Politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za Novu kaže da je upravo međunarodna zajednica razlog ovakve promene Vučićevog narativa.
“Ta naprasna promena tona i intonacije, karikaturalno pretvaranje u neku kombinaciju Gandija, Bude, Majke Tereze i partijarha Pavla u jednom, nije slučajno i nije palo s neba. Više je razloga za takvu dramatičnu promena tona. Jedan faktor je bojazan od toga šta može da se dogodi, ali je jednako važno i obraćanje spoljnim činiocima, kojima je hteo da se predstavi kao konstruktivan i pomirljiv faktor koji nudi dijalog. Pogotovu što je ovih dana Ana Brnabić u toj turneji po zapadnim prestonicama, gde pokušava da svoje skeptične sagovornik ubedi da je Srbija na putu Evrope, demokratije i tolerancije”, kaže Vukadinović i zaključuje:
“Međutim, dometi tog “pacifističkog i mirotvoračkog“ obraćanja, mogu se videti na osnovu programa režimskih televizija neposredno pre i posle njega. Tu je otrov, sejanje mržnje, i upotreba stare retorike sa ustašama i teroristima… Zato mislim da je to predstava za spoljnu publiku, mislim da to nema veze sa izborima. On može da ih raspiše i sa pljuvačkom retorikom i sa ovim foliranjem”.
