"Da li je Vučić ucenjen čovek": Autorski tekst Ivana Ninića o prisluškivanju predsednika i aferi koja je gurnula u ilegalu Stefanovića

Piše advokat Ivan NinićUostalom, da ovih dana, na površinu, nije isplivala afera "snimak", u kojoj šef kabineta i prvi saradnik gradonačelnika Aleksandra Šapića, predstavnicima firme "KentKart", otvoreno nudi da namesti budući tender u vrednosti od milion evra, a u zamenu za sporazumni raskid ugovora, koji se odnosi na sistem naplate karata u gradskom prevozu, kome bi, uopšte, na pamet pala ona famozna afera "prisluškivanja" predsednika države, u kojoj je glavni junak Nebojša Stefanović?Podsećanja radi, Nebojša iz Beograda je isti onaj zaverenik i oceubica, za koga rekoše da je pripremao "državni udar, kako bi smenio Vučića i preuzeo vlasti. I to sve zajedno sa Slavišom Kokezom, za koga rekoše da je, na konto neocarinjene robe, "drpio" 640 miliona evra. Međutim, osim što je, partijskim instrumentima i Vučićevom tabloidnom oparaturom, vraćen na fabrička podešavanja, Nebojši Stefanoviću, nije falila dlaka sa glave.

Za razliku od Stefanovića i Kokeze, samo je Dijani Hrkalović priređen kratak vaspitno-popravni susret sa bubašvabama u zatvorskoj ćeliji Centralnog zatvoru u Beogradu. Doduše, ni to, bar formalno, u njenom slučaju, nije imalo bilo kakve veze sa ovim "prisluškivanjem".Duže od dve godine je proteklo, od kada je tzv. Radna grupa MUP-a Srbije, koju je, formirao tadašnji ministar Aleksandar Vulin ispitivala, kako rekoše - "nezakonito prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i članova njegove porodice". Još u januru 2021. godine, Vulin je u Skupštini Srbije rekao da "ima veliko poverenje u tužioca Mladena Nenadića da će na najbolji način tumačiti činjenice koje mu je policija dostavila".

Vulin je tvrdio da su svi Vučićevi kontakti "beleženi kao ilegalni i kao takvi bili evidentirani bez pravnog osnova, policijskog rezona, transkript razgovora je bio skidan 'na belo' inošen pojednim visokim funkcionerima u MUP-u".Bili su to, bez dileme, teški dani za šefa države, ali i za celu naciju, koja je pod permanentnim stresom i u produženom vanrednom stanju. Koga, još uvek, sećanje dobro služi, prilično vruća "test" atmosfera kreirana je u lokalnim odborima SNS. Svi su morali da se opredele da li su Stefanovića ili su za Vučića. Dizali su ruku uvis, a takav ritualni obred, posebno je dokumentovan kamerom. Da je vrag odneo šalu, najbolje svedoči činjenica da su svi Nebojšini "ljudi", preko noći, brisali kompromitujuće, zajedničke, fotografije sa društvenih mreža.Koliko je samo naslovnih strana u vezi sa ovom "aferom" odštampano, koliko emisija je snimljeno, koliko "vesti" na portalima je objavljeno, koliko analitičara, mislilaca i"eksperata" se tim povodom oglasilo... I šta, na kraju, bi? Jedine "zvanične" informacije o famoznom "prisluškivanju", izuzimajući tabloide i "neimenovane izvore", javnosti su servirali Aleksandar Vučić i Aleksandr Vulin.Asistenciju sa TV ekrana je pružio i šef Službe za specijalne istražne metode u MUP-u Tomislav Radovanović, a naknadno se u "servisiranje" cele priče uključila i bivša državana sekretarka Dijana Hrkalović. Sa druge strane, kako sistem prisluškivanja lica na "na merama" u praksi policije funkcioniše, do detalja je u nedeljniku "Vreme" objasnio Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP-a. On, kao profesionalac, tvrdi sve suprotno od onoga što su tvrdili Vulin, Vučić, Radovanović, Hrakalović...Da uopšte nema stvarnih namera da se ova "afera" krvično-pravno raspretlja, bilo je jasno onog trenutka kada je Aleksandar Vulin saopštio da je policija, umesto krivične prijave, dostavila izveštaj tužilaštvu "na ocenu". Umesto da policija poimence označi moguće izvršioce krivičnih dela, tadašnji ministar kaže da je saslušano stotina policajaca i težište cele priče, tradicionalno, prebacuje na omiljenu "naprednu" spravu - poligraf."MUP je završio svoj posao, izvesni broj pripadnika stavljen na poligaraf i svi su pali na pitanja koji se odnose na nelegalno prisluškivanje predsedinka", rekao je Vulin (07.03.2021.). Osim podatka da su predsednik države i članovi njegove prodice "upecani" u 1.882 razgovora, koje su vodili sa 26 lica, prema kojima su primenjene mere tajnog nadzora komunikacije, a u skladu sa odobrenjem suda, da li bilo šta od drugih činjenica, za ove dve godine, javnosti zna? Do danas nije jasno, osim za Mišu Vacića, ko je sve na spisku od 26 lica sa kojima je predsednik države održavao komunikaciju. Ne zna se koliko su mere tajnog nadzora trajale i zbog kojih krivičnih dela su odobrene, kao ni to da li se razgovaralo, samo, kao što to, obaška, Vučić kaže "kako ko šutira loptu".Koliko god se trudio da vešto ubedi javnost da je žrtva "zavarenika" u sopstvenim redovima, koji se, valjda, iz hobija, bave "nelegalnim prisluškivanjem" Aleksandar Vučić, sve vreme održava intezivnu komunikaciju sa svojim biračkim telom. I to najbolje ilustruju dva naslova u medijima pod njegovom kontrolom: "VUČIĆ: Dobio sam svoje prisluškivane razgovore, to se zaista desilo, verujem u državne institucije! Hrane ćemo imati dovoljno" i "Predsednik: Imam snimke svojih prisluškivanih razgovora, za Badnji dan i Božić biću u Hilandaru".

Pozitivna vest je, svakako, da ćemo "imati dovoljno hrane" i da će predsednik posetiti Hilandar, ako kako to da ga tužilac dve godine ne pozove i ne pita - odakle u vašem posedu prisluškivani razgovori ? Doduše, iako mu takvo pitanje nije postavljeno s prave adrese, Vučić, ne propušta da u kameru kaže:„Evo procurilo je do mene, jer je bilo časnih policajaca koji su mi to doneli“ (Beta, 06.01.2021.). Tako dolazimo do ključnog pitanja – ko sve, danas, poseduje kopije snimaka 1.882 razgovora Aleksandra Vučića i njemu bliskih lica ? Od ovog pitanja, suštinski zavise odgovori na sva ostala pitanja, ali i konfiguracija političke scene u Srbiji ili, kao što to predsednik voli da kaže, zavise "sve sfere društvenog života".Ukoliko policajci, kao što kažu pred sudom, "zbog svoje bezbednosti", odluče da sačuvaju integralni snimka prisluškivanog razgovora advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, za koji im je eksplicitno naređeno da ga "iseku", zašto bi predsednik države, sa 1.882 snimaka razgovora, imao drugačiji tretman? To dalje otvara pitanje - da li je možda predsednik naše države ucenjen čovek? Da li neko na njega može da vrši pritisak i da ga primorava učini neke ustupke? Da li neko, na ovaj način, može da obezbedi sebi slobodu i pozitivan ishod krivičnog postupka? Da li neko može da zadrži postojeću, obezbedi novu funkciju ili veću zonu uticaja u bezbednosnom ili ekonomskom sistemu države?Dakle, mnogo je pitanja, a malo odgovora.Ne tako davno, sam predsednik, na ovu temu, prilikom posete Laćarku, skoromno reče da "veruje u čast i poštenje ljudi u ovoj zemlji" i da "veruje da im strani interesi neće biti ispred interesa Srbije" (Tanjug,05.01.2021.). "Čuvam te snimke i neću vam to dati, jer neću da rušim svoju državu", kaže Vučić novinarima, a suštinski šalje direktnu poruku onima koji poseduju kopije snimaka.Teško je razumeti da jedno krivično-pravno pitanje, u našim političkim okolnostima, Aleksandar Vučić svodi na pitanje "časti i morala". Još teže je razumeti da neki NN tužilac, za koga je upitno da li je u ruke uopšte i dobio 1.882 snimaka razgovora, duže od dve godine, niti hapsi, niti podiže optužnicu protiv "zaverenika".Za svako društvo, koje pretenduje da bude civilizovano i demokratsko, ovo bi morala da bude tema od prvorazrednog značaja. Kod nas je, nažalost, brzo pala u zaborav. Zato što smo se adaptirali na učestale "državne udare". Samo je gora od toga činjenica da među nama ima onih koji i dalje, romantično, veruju da će sedeti u letećem automobilu i čitati memoare dr Nebojše Stefanovića.Bonus video: Boris Tadić o aferi koja trese Srbiju:: Hrkalović i Stefanović nisu svesni da svojim ponašanjem optužuju Vučića za stvaranje kriminalne države

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tadicmedjunamainsert1gp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3737114"]