Da li je Evropska unija stala na stranu Vučića

Politika 08. sep. 202122:05 > 22:16
Podeli:
Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ bg

Izaslanici Evropskog parlamenta dostavili su vlastima i opoziciji Nacrt radnog dokumenta sporazuma o izbornim uslovima, koji je, kako saznaje naš portal, najpre dostavljen predstavnicima režima, a potom strankama nasuprot režimu. Činjenica da u dokumentu nisu predviđeni mehanizmi kako i na koji način da se vlast obaveže da sprovode dogovoreno, kod sagovornika našeg portala budi sumnju da li će zaista doći do dogovora. Iako je, kako kažu, sadržaj dokumenta dobar, nije sigurno da li će bilo što od predloženog biti i usvojeno.

Nacrt radnog dokumenta o izbornim uslovima, koji su izradili poslanici EP, Vladimir Bilčik i Tanja Fajon i bivši evropski poslanici Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, dostavljen je, najpre vlastima, a zatim i opoziciji. Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka, Dušana Spasojevića, njegov sadržaj je očekivan i pokriva sve najvažnije teme.

“Ono što je problematično, iz moje perspektive, je to što ne znamo da li je to jedini dokument ili postoje neki operativniji dokumenti koji predviđaju konkretnije stvari”, ističe on.

Dusan Spasojevic Fpn
Foto: Medija centar

Osvrnuvši se na to što je predlog evroparlamentaraca najpre dostavljen vlastima, a potom opoziciji, Spasojević je rekao da to nije iznenađujuće, imajući u vidu da, bez obzira na sve, strane u pregovorima nisu ravnopravne.

Na pitanje da li se EP na taj način stavio na stranu vlasti, Spasojević je rekao da ćemo to znati kad saznamo da li je ovaj predlog evroparlamentaraca jedini i koliko će oni insistirati na njemu.

“U slučaju da su ovo neke vrste preporuka, biće jasno da Evropski parlament nije u stanju da izvrše dovoljno snažan pritisak na vlast i to će biti potvrda stanja koje imamo već nekoliko godina. Verovatno je iz nekog polja političkog realizma bilo očekivano da vlast vidi taj dokument pre opozicije”, smatra profesor FPN.

Spasojević napominje da jedna o stavki pomenutog dokumeta predviđa da se deo programa profesionalnih i nezavinsnih medija emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i da je to veoma važan predlog.

Pročitajte još...

“Međutim, ne znamo da li postoji ideja kako da se sprovede taj plan. Da bismo dali konačni sud, moramo da znamo šta još ima iza ovoga, jesu li ovo samo preporuke ili postoje dokumenta i koraci kako da se stvari, koje su tu izlistane, zaista sprovedu”, napominje Spasojević.

Stojanović: EP nije ispoštovao sopstvene rokove

S druge strane, politikolog Boban Stojanović za Novu navodi da su evropski posrednici pokazali da nepoštuju sopstvene rokove, imajući u vidu da je dokument koji je dostavljen stranama u pregovorima kasnio nekoliko dana u odnosu na najave.

“To jeste nepostovanje sopstvenih rokova i načina kako se dokument distribuira od strane evropskih parlamentaraca. Opozicija bi trebalo da reaguje na to i da na sastancima zahteva one stvari kojih nema u dokumentu, poput razdvajanja izbora. Ipak, ne bih rekao da je vlast mnogo uticala na dokument. Da su se oni pitali, od dokumenta bi ostao samo deo oko birackih spiskova”, rekao je Stojanović.

Boban Stojanovic
Boban Stojanović Foto:FoNet/Božana Pavlica

On smatra da predlog koji je prosleđen nije ništa novo, ni epohalno u odnosu na sve što smo ranije čuli i što su bili zahtevi opozicije.

“Ovo jesu uglavnom teme na kojima je opozicija insistirala. Pre svega, to je pitanje medija i onoga sto se naziva ‘pritisci na birače’. To i jesu ključni faktori koji onemogućavaju slobodne izbore. Nedostaje jako važna stvar: Razdvajanje izbora od čega je opozicija izgleda odustala”, podseća on.

Stojanović navodi da izmene Zakona o lokalnim izborima, koje su usvojene prošle godine, pružaju zakonski okvir da se izbori u Beogradu održe pre predsedničkih.

Pročitajte još...

“Tekst ovog sporazuma je u redu. Osim što nema razdvajanja izbora, sadržaj se odnosi na važne stvari, za razliku od teksta sporazuma u onom dijalogu koji se vodi bez stranaca. Međutim, nije važno što tamo nešto piše, nego da li se može osigurati poštovanje i primena onoga što je napisano i kako će to izgledati u periodu do izbora. Neko bi možda rekao da je reč o spisku lepih želja i zbog toga je ključno pitanje da li ovo zaista može da se primeni. Da li će se mehanizmi za slobodu medija i obezbeđivanje zaštite uzbunjivača biti efikasni i da li opozicija i stranci mogu da nateraju vlast da poštuje zakone i da se pridržava pravila”, poručuje Stojanović.

Naredna runda međupartijskog dijaloga vlasti i opozicije, uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, održaće se 17. i 18. septembra.

BONUS VIDEO Vučić: Odoh ja sa Viktorom na jedno lepo mesto

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar