0
Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden i njegov tranzicioni tim počeli su da popunjavaju čelna mesta u Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu, a ključne uloge zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost i zamenika državnog sekretara mogle bi da pripadnu nekadašnjim članovima administracije Baraka Obame, među kojima je i Viktorija Nuland.
Nuland koju su često nazivali „Obamin jastreb“, a koja je u Obaminoj administraciji radila kao pomoćnik državnog sekretara za Evropske i evroazijske poslove, mogla bi da bude nominovana za ulogu podsekretara za političke poslove, piše američki Politiko.
To bi značilo da bi njen delokrug rada verovatno podrazumevao i Zapadni Balkan, uključujući i Srbiju koja joj nije nepoznanica, jer je u okviru balkanske turneje boravila u njoj, podseća list Blic.
Ona se tada srela i sa predstavnicima tadašnje vlade, opozicijom, ali i predstavnicima civilnog društva, a kako se navodi, sa srpskim zvaničnicima se sastajala i mimo zvaničnih poseta, na pojedinim skupovima, poput Minhenskog foruma.
Nuland je bila desna ruka državnog sekretara SAD Džona Kerija i jedna od ključnih osoba u administraciji predsednika Baraka Obame, a njeno angažovanje se odnosilo, pre svega, na „smirivanje“ Rusije čiji je žestoki protivnik.
Nekoliko puta posećivala je Beograd, ali i Prištinu gde je govorila o podršci SAD na putu evrointegracija, Briselskom sporazumu, ali je i insistirala na osnivanju specijalnog suda za zločine OVK.
Tokom jedne od poseta Beogradu 2016. godine rekla je da su SAD izuzetno ponosne što Srbija nastavlja evropski put i da će u tome uvek imati podršku njene zemlje.
„Rastu američke investicije u Srbiji, stalno rastu, ali želimo još više i bolje. Veoma cenimo ulogu Srbije u regionu, ali smo i veliki zagovornici dijaloga Beograda i Prištine“, rekla je tada Nuland.
Tokom susreta Nuland i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na marginama zasedanja Generalne skupštine UN ona je ponovila da će Srbija imati sve više američkih investitora zainteresovanih za ulaganje ukoliko nastavi uspešne reforme.
Predsednik Vučić tada je upoznao Nuland sa željom Srbije da ubuduće unapređuje svoje odnose sa Hrvatskom i zahvalio joj se na ozbiljnom i odgovornom angažmanu na Balkanu.
Nuland se 2014. godine našla u centru skandala, kada je obelodanjen njen telefonski razgovor sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džefri Pjetom, sa kojim je razgovarala o nemirima i potencijalnim rešenjima za tamošnju krizu.
Nuland je tada, navodno, izjavila kako bi bilo bolje da UN preuzme ulogu posrednika umesto Evropske unije i tom prilikom opsovala Uniju.
U tom razgovoru Nuland je, navodno, rekla da malo očekuje od razgovora koje je sa vladom u Kijevu o rešenju krize u Ukrajini vodila tadašnja evropska šefica diplomatije Ketrin Ešton. Dodatnu težinu svemu dalo je i to što je Nuland bila zadužena za odnose i sa EU.
Usledila su izvinjenja, a tadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je kako ne želi dalje da komentariše ovu izjavu.
Nuland je, inače, bila i vrlo zabrinuta za demonstrante okupljene na kijevskom trgu Majdan, pa im je donela veliku plastičnu kesu punu sendviča i slatkiša, zbog čega su je američki novinari nazvali „dama medenjak“.
Nuland je nakon izlaska iz Obamine administracije 2016. godine, ušla u akademsku zajednicu i bila je član nekoliko tink tenk organizacija, gde se nije uzdžavala od ocena Trampovih poteza, bila je otvoreni kritičar njegove spoljne politike, a posebno njegovog odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Zbog svega toga i ne čudi da bi upravo ona mogla da bude Bajdenov izbor.
Sada bi u Vašington mogla da se vrati kao podsekretar za politička pitanja, a kako je spoljna politika i ranije bila njen domen, pretpostavlja se da će nastaviti svoje angažovanje u Beloj kući u tom pravcu, zbog čega ne bi bilo iznenađenje i da deo njenih zaduženja uključuje i Balkan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
