0
Uz ocenu da je ovogodišnji izborni proces bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je Posmatračka misije Crte do sada posmatrala, Crta pored novog seta izbornih preporuka, predlaže raspravu i hitnu izradu i usvajanje Jedinstvenog izbornog zakona, koji bi bio korak ka kvalitetnijem izbornom procesu, piše portal N1.
U svom završnom izveštaju o parlamentarnim izborima 2020. godine, Crta ocenjuje da će i pored toga što su izbori u celini ispunili minimalne demokratske standarde, oni ostaviti negativne posledice po kvalitet demokratije u Srbiji.
Iako su izbori sprovedeni u skladu sa zakonom, i nije bilo zakonskih ograničenja za političke aktere da se predstave i komuniciraju sa javnošću, predstavnici listi koje su u prethodnom periodu bili na vlasti imali su nepoštenu prednost i zloupotrebljavali su javne resurse, a birači su ostali uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi, navodi Crta.
Umesto obezbeđivanja široke participacije dijalogom, pribeglo se, dodaju, stvaranju prividnog pluralizma, a klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, koji su se javljali i u prethodnim izbornim ciklusima, dodatno su umanjili slobodu izbora.
„Ukoliko se pod hitno nešto suštinski ne izmeni u izbornim pravilima, naredni izborni procesi biće sve lošiji. Neophodno je, kao početni korak, usaglasiti svu izbornu materiju u okviru jedinstvenog izbornog zakona kako se ne bi ostavljao prostor da izborne nepravilnosti ostaju nesankcionisane, kao što je sada moguće usled neusaglašenosti različitih zakonskih rešenja“, naglasio je Raša Nedeljkov, šef Posmatračke misije Crte.
Da bi naredni izborni procesi bili održani u boljim uslovima, neće biti dovoljno ispuniti samo neke od preporuka, već dovoljno preporuka iz svake oblasti, kojima bi se u praksi sprečila zloupotreba javnih resursa, obezbedila ravnomerna medijska zastupljenost i zaštitila prava birača, kažu iz ove posmatraške misije.
Od 62 preporuke za unapređenje izbornih uslova, koje je Crta predlagala u prethodnom periodu, po oceni Crte ispunjeno je potpuno ili delimično 27 preporuka, dok preostalih 35 nije ispunjeno.
Analiza ispunjenosti preporuka pokazuje da je fokus nadležnih institucija bio na ispunjavanju suženog seta od 32 preporuke koje je Crta zagovarala pred izbore 2020. godine, ali i da su pretežno ispunjavane lakše preporuke, koje nisu zadirale u sistemske promene.
Gotovo polovina svih ispunjenih preporuka ticala se biračkog spiska, transparentnosti procesa i dostupnosti podataka, što ukazuje da je fokus nadležnih institucija bio na podsticanju poverenja birača u izborni proces, dok je izostalo bavljenje suštinskom neravnopravnošću učesnika izborne utakmice.
Ispunjene preporuke nisu zahtevale značajne zakonske izmene, osim u oblasti sprečavanja zloupotrebe javnih resursa, ocenjuju iz Crte.
I pored toga što je ovim zakonskim izmenama preciznije definisana zloupotreba javne funkcije, propuštena je šansa, kažu iz Crte, da se toj pojavi zaista stane na put, jer nije prihvaćen njihov predlog da se javnim funkcionerima zabrani da tokom predizborne kampanje učestvuju na događajima koji se finansiraju javnim sredstvima i na taj način promovišu sebe, kao i političke opcije kojima pripadaju.
