U seriji crnih najava i prognoza kojima predsednik Srbije Aleksandar Vučić obasipa građane prethodnih dana došli smo i do reprize 1944. godine. To bi značilo da nam najavljuje atmosferu sličnu onoj s kraja Drugog svetskog rata, dakle, ograničenje u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, nestašice, inflaciju, državno preuzimanje kontrole nad potrošnjom, samim tim i pojavu šverca i redove ispred prodavnica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je u sredu patrijarha srpskog Porfirija i episkope Srpske pravoslavne crkve, koji su se okupili na redovnom ovogodišnjem Arhijerejskom saboru SPC. Ručak u zgradi Predsedništva, a zatim i sastanak Vučića sa patrijarhom i episkopima trajali su više od dva i po sata.
Razgovaralo se o Kosovu i Metohiji, situaciji u svetu, pre svega o ratu Ukrajine i Rusije, kao i činjenici da je naša država jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi.
Nakon razgovora sa predstavnicima SPC predsednik je rekao da je Srbija u mnogo težoj situaciji nego što to izgleda, da se nad našom zemljom „nadvijaju ogromni i gradonosni oblaci“, a da posle leta dolazi period možda najteži od 1944. godine do danas.
Od patrijarha je zatražio pomoć da građani razumeju poziciju u kojoj se zemlja nalazi.
Patrijarh je obećao molitve.
Sudeći prema situaciji u svetovnoj vlasti, izgleda da nam je to jedino preostalo.
Ostaje, međutim, pitanje šta je predsednik hteo da nam poruči pominjući baš 1944. godinu.
Istoričar Milivoj Bešlin u razgovoru za list Nova kaže da mu nije do kraja jasno zašto baš 1944, a ne 1941. Ili 1942. godina.
“Prve dve godine rata bile su svakako mnogo teže i opasnije, a istina je i da 1944. za nas, istorijski gledano, nije loša godina. Te 1944. se Srbija oslobodila fašizma i tada su se stvorili uslovi za bolji život. Ona je bila loša za fašiste i njihove kolaboracioniste. Za građane Srbije jeste značila glad i nestašicu, ali i novi početak”, kaže Bešlin.
Vučić i Putin, kao Tito i Staljin
“S obzirom na to da je trenutno Rusija u epicentru dešavanja, možda je predsednik mislio na činjenicu da su tokom borbi za oslobađanja Srbije od fašizma učestvovale trupe Crvene armije. Pre toga Tito je potpisao sa Staljinom sporazum kojim su određeni usovi pod kojim će nam Crvena armija pomoći. Dogovoreno je i da po završetku tih operacija jedinice Crvene armije napuste Srbiju, nisu se zadržale to. Domišljam da bi i to, taj politički momenat, mogao biti kontekst Vučićevog poređenja sa 1944. godinom”, navodi Bešlin.
Nestašica je po svemu sudeći ključna reč, koju je imao u vidu Aleksandar Vučić, a ovo svakako nije prvi put da najavljuje gladne godine.
“Trebalo bi razmišljati hoćemo li imati dovoljno benzina, uglja, gasa… Hoćemo li moći da preživimo. Zima koja dolazi biće najteža na planeti zemlji u poslednjih 70 godina. Problem je što niko ne želi nikog da čuje, osim svog navijačkog stava. Ono što je sigurno to je da će nedostajati mnogo hrane. Energenata ima dovoljno, ali zbog sumanute politike sa svih strana će biti oni neće biti dostupni. Ne zato što nema dovoljno. Međutim, hrane neće biti dovoljno i to vam sad saopštavam sa sigurnošću“, rekao je nedavno Vučić gostujući na televiziji Prva i to nakon što je gotovo dva meseca ubeđivao građane da je sposobna i odgovorna vlast na sve mislila na vreme, te da je obezbedila zalihe brašna, pirinča, sardine, mleka u prahu…
Zalihe… Ukoliko se u ceo kontekst uvede i 1944. godina koju Vučić priziva u svojim prognozama, onda ne čudi zašto je ovo u poslednje vreme vrlo često korišćena reč.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da je ta 1944. bila kao i svaka posleratna godina, dakle vrlo teška.
“Poznata je i po masovnim streljanjima i likvidacijama, ali nadam se da predsednik države nije na to mislio kad ju je spomenuo. Ako je govorio o ekonomskoj situaciji države i građana, onda bi to bila klasična posleratna ekonomija. A to znači ograničenje robe, ograničenje prodaje osnovnih životnih namirnica, državno preuzimanje kontrole nad potrošnjom. Kad država preuzme sve poluge u svoje ruke, to onda znači da se javlja šverc, preprodaja robe na ulicama, obično po znatno većim cenama. Imali bismo ponovo i uličnu prodaju namirnica u deficitu, a to bi značilo i povratak onog što nam je jako dobro poznato iz devedesetih godina – praznih rafova i dugačkih redova ispred prodavnica”, navodi Cvetković i dodaje da su ovakve prognoze, ipak, preterane i neosnovane.
BONUS VIDEO: Od gladi do nuklearnog rata: Čime nas Vučić plaši?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare