Četiri razloga zbog kojih je evropski put Srbije četiri godine u blokadi

Da je otvaranje klastera tri u “tišini odloženo na neodređeno vreme”, govori u svojem X nizu novinar iz Brisela Dušan Gajić. On se poziva na izjavu Marte Kos koja je rekla da bi Srbija tokom jeseni mogla da otvori Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, ako do tada ispuni potrebne uslove, ali je ukazala da sporo napreduje u važnoj oblasti vladavine prava.

"Tri medijska zakona su usvojena pre nekoliko nedelja, i u toku je rad na izbornom zakonu i formiranju Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Ako Srbija ispuni te i druge uslove, mogli bismo da idemo u pravcu otvaranja Klastera 3 na jesen", rekla je Kos novinarima u Briselu 17. jula.

Gajić u svom X nizu navodi da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, umesto da procentualno postepeno raste, sada još manja nego prošle godine. Pored toga, on navodi da su dodatni uticaj imala dva nepovoljna izveštaja Evropske komisije o vladavini prava u poslednjih mesec i po dana, koji daju dodatne argumente zemljama skeptičnim prema otvaranju.

“Izveštaj iz jula navodi ozbiljne nedostatke u sve četiri praćene oblasti: politički pritisak na sudove i tužilaštvo; rašireno zaobilaženje zakona o javnim nabavkama; ozbiljnu zabrinutost za nezavisnost REM-a; rastući pritisak i napade na novinare i civilno društvo”, kaže Gajić u svojoj objavi.

Dobar deo ovih zahteva se slaže sa onima koji imaju studenti. Upravo je adekvatan rad pravosuđa, kao i korupcija, koja bi se delimično suzbila izmenom Zakona o javniim nabavkama sama srž studentskog protesta, koji je počeo padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Takođe, pokretanje postupka za smenu članova REM-a je bio razlog dvonedeljne blokade Radio televizije Srbije. Ipak, pošto su studenti uvereni da ova vlast neće ispuniti njihove zahteve, najnoviji zahtev je za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.

Simulacija delovanja

Sofija Popović iz European Western Balkans navodi da reči Marte Kos ne shvata “definitivno”, već više kao neki pokušaj da se Srbiji i dalje da prilika na evropskom putu. Ona podseća da su srpske vlasti u decembru non pejperom obećali niz reformi, kako bi se taj Klaster otvorio, ali da se praktično ništa nije uradilo po tom pitanju. Među koracima koji su najavljeni za početak decembra su pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, kao i plan Srbije da se potpuno uskladi sa zakondavstvom EU do kraja 2026.

“Mi vidimo da sva ta pitanja stoje i danas. Sve i da se tokom leta nešto formalno promeni, u smislu ako bude usvojen zakon, prosto Srbiji se ne može verovati i države članice će čekati implementaciju tih zakona. Tu izjavu Kos ne tumačim kao da će biti definitivno na jesen, već više kao da se vlasti ponovo pozovu da ispune obećano”, objašnjava Popović.

Neki koraci su se videli donošenjem izmena i dopuna tri medijska zakona, koji prema vlastima predstavlja korak napred po pitanju evrointegracija, ali novinarske organizacije su osudile netransparentnost procesa.

Koordinatorka koalicije prEUgovor, Jelena Pejić Nikić za Novu kaže da Srpska napredna stranka namerno odlaže ili simulira delovanje po pitanju evrointegracija, jer ne želi da “ima funkcionalan REM i da se odrekne političke kontrole nad institucijama”

“Pogledajte i njihov odnos prema pravosuđu, postupanje policije, rasprave o izbornim uslovima, zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama itd. Ta predstava je provaljena. Zahtevi EU su već dugo sasvim jasni i na mestu, a ova vlada gomilanjem pisama, obećanja i papira samo slika paralelnu realnost i kupuje vreme. Svakim danom vlada obesmišljava reformska obećanja data građanima i Evropskoj uniji i unazađuje i ono što je do sada urađeno”, kaže Pejić Nikić za Novu.

Beloruski scenario?

Umesto napretka po ovom pitanju, svedoci smo sve češćih opaski, izjava, ali i konkretnih dela institucija EU prema Srbiji, naročito tokom prethodnih 8 meseci, koliko studentski protesti traju. Naime, za septembar je planirana sednica Evropskog parlamenta koja će održati debatu na temu “talasa nasilja i kontinuirane upotrebe sile nad demonstrantima u Srbiji”. Samim time, Popović za Novu ocenjuje, da će ta sednica biti prilika da se stvori nekakva ocena “da li vlasti rade na razrešavanju političke krize ili je samo produbljuju”.

“Sve ove akcije nisu nešto čime se može pohvaliti država koja pregovara o članstvu već više od 11 godina. To nije prihvatljivo ponašanje za državu kandidata govori i činjenica da već četiri godine nema nikakvog napretka Srbije na putu ka EU. Čini mi se da će ta situacija još potrajati”, objašnjava Popović.

Ipak, bez obzira na trenutnu situaciju, Pejić Nikić za Novu kaže da je pitanje evrointegracija i dalje na barem formalnoj listi ciljeva ove vlasti. Ona za Novu objašnjava da su evrointegracije neophodne iz ekonomskih, finansijskih i političkih razloga, ali i zašto je to nama, kao građanima, od značaja.

“To nam je kao građanima važno, jer EU i dalje ima značajan uticaj u Srbiji, i važan nam je saveznik jer insistira na standardima, na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava (čak i kad nismo zadovoljni oštrinom njihovih reakcija na aktuelno stanje u zemlji). Bez tog uporišta u procesu pristupanja, nama bi sledio gruzijski, pa i beloruski scenario. S druge strane, koliko god joj je važno da ostanemo u procesu, ova vlast je pokazala i nastavlja da pokazuje da nema nameru da zaista ispuni sve uslove da Srbija postane ravnopravna članica”, zaključuje Pejić Nikić.