Zoran Lutovac: Srbija neće postati članica EU dok god se režim Aleksandra Vučića bude pitao

Lutovac je u intervjuu agenciji Beta kazao da bi evropski zvaničnici u slučaju Srbije trebalo da razmisle o ubrzanom prijemu koji bi podrazumevao da se ispunjavanje kriterijuma "ostavi za vreme posle ulaska u EU".

Na pitanje da li je i za kada realno očekivati da će Srbija postati član EU, uz opasku da je predsednik Vučić je 2014. godine obećao da će Srbija postati član EU već 2020. godine, Lutovac je rekao da Vučiću ne odgovara da Srbija postane uređena demokratska država.

"Srbija neće postati članica EU dok god se režim Aleksandra Vučića bude pitao, jer mu nije u interesu da u Srbiji postoji vladavina prava, slobodni i pošteni izbori i slobodni mediji. Drugim rečima, ne odgovara mu da Srbija postane uređena demokratska država, jer on u takvoj Srbiji ne može da dobije dovoljnu podršku građana za nastavak vladavine", ocenio je.

Komentarišući to što Srbija još nije ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, Lutovac je rekao da Srbija da bi otvorila Klaster 3 "Konkurentnost i inkluzivni rast" u pregovaračkom procesu za članstvo u EU, mora da ispuni niz uslova koji se tiču ne samo tehničkih stvari iz poglavlja koja se neposredno odnose na ovaj klaster, nego i suštinskog napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom, kao i usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Svedoci smo da od vladavine prava nema ništa, da nema napretka u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i da Ohridski sporazum ovaj režim ne sme da sprovede zbog straha od potpunog gubitka podrške koja je u slobodnom padu. Osim toga, primetna je agresivna antizapadna politika koja se utišava jedino u vreme poseta Beogradu zvaničnika iz EU, a od konkretnih očekivanja nije usvojen zakon o biračkom spisku, niti je izabran Savet REM-a", objasnio je politikolog.

Podsetio je i na dva nepovoljna izveštaja Evropske komisije o vladavini prava u poslednjih mesec i po dana, "što sve utiče na negativan stav pojedinih država članica o evropskom putu Srbije".

"Izveštaj iz jula navodi ozbiljne nedostatke u sve četri praćene oblasti: politički pritisak na sudove i tužilaštvo, veoma rašireno zaobilaženje zakona o javnim nabavkama, izostanak napretka u izgradnji nezavisnog REM-a i rastući pritisak i napade na novinare i civilno društvo", podvukao je Lutovac.

Komentarišući izjavu evropske komesarke za proširenje EU Marte Kos da će Klaster 3 možda biti otvoren tek na jesen, Lutovac je kazao da je ključna reč u toj izjavi - možda.

"Kako sada stoje stvari verovatno će to biti ključna reč i na jesen za sledeću godinu. Ako ne dođe do brzih suštinskih političkih promena zaostajaćemo još više u procesu evropskih integracija", naglasio je politikolog.

Na pitanje koje uslove bi Srbija morala da ispuni da bi u pregovaračkom procesu za članstvo u Evropskoj uniji bio otvoren Klaster 3, Lutovac je rekao da se Klaster tri tehnički odnosi na poglavlja 10 – Informaciono društvo i mediji, 16 – Oporezivanje, 17 – Ekonomska i monetarna politika, 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, 25 – Nauka i istraživanje, 26 – Obrazovanje i kultura i 29 – Carinska unija.

"Ipak, otvaranje ovog klastera, kao i celokupni tempo pregovora, zavisi od napretka u ključnim poglavljima iz Klastera 1 "Osnove": Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Ključni uslovi za otvaranje Klastera tri, koje sam već pomenuo, uključuju vladavinu prava, što direktno podrazumeva reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, i poštovanju ljudskih prava. Pored toga, normalizacija odnosa s Prištinom, u okviru Poglavlja 35, je uslov koji utiče na celokupan napredak u pregovorima", naveo je.

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih političkih uslova je povećanje nivoa usklađenosti, a u poslednje vreme se govori o potpunoj usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

"To se posebno odnosi na usklađivanje s politikom EU prema Rusiji", rekao je.

Na pitanje, iako postoji veliki zastoj u pregovaračkom procesu, zašto vlast u Srbiji ima podršku vodećih evropskih zemalja poput Francuske i Nemačke, kao i predsednice Evropske komisije, Lutovac je kazao da su oni svesni da tom podrškom ne doprinose izgradnji Srbije kao uređene demokratske države, ali na taj način idu linijom manjeg otpora: olakšavaju upravljanje sopstvenim interesima.

"Podržavajući autokratiju Vučića oni, u stvari, podržavaju stabilokratiju - vladavinu u kojoj je stabilnost i predvidljivost važnija od demokratije i evropskih vrednosti. Mnogo je lakše dogovarati se sa autokratom o pitanjima za koja je potrebna saglasnost parlamenta ili građana. Demokratija podrazumeva procedure i to je nešto što se podrazumeva u njihovim zemljama, ali Srbiju tretiraju kao zemlju pariju koju je potrebno držati pod kontrolom i to je mnogo lakše preko poslušnog autokrate, nego preko komplikovanih demokratskih procedura", naglasio je.

Upitan da li je jedno od rešenja da Srbija postane član EU bez ispunjavanja uslova iz klastera, kao što je to bio slučaj s Bugarskom i Rumunijom, Lutovac je rekao da bi to značajno približilo Srbiju Evropskoj uniji u bezbednosnom i političkom smislu i ojačalo već posustalu podršku građana Srbije integracijama.

"Više puta sam predlagao u razgovorima s evropskim zvaničnicima, ambasadorkom i kolegama iz nemačkog SPD-a da bi u slučaju Srbije trebalo razmisliti o ubrzanom prijemu u EU koji bi podrazumevao da se ispunjavanje kriterijuma ostavi za vreme posle ulaska u EU. To bi podrazumevalo napuštanje dosadašnje politike podrške stabilokratiji i stvarnu podršku demokratskim procesima u Srbiji, podršku njenim građanima da izgradi institucije, oslobodi medije i organizuje slobodne i poštene izbore. To bi ujedno značajno približilo Srbiju Evropskoj uniji u bezbednosnom i političkom smislu i ojačalo već posustalu podršku građana Srbije integracijama", ocenio je.

Dodao je, da to ne bi bio presedan, jer je to već učinjeno u slučaju Rumunije i Bugarske.

"Posebno slučaj Rumunije pokazuje da je takav pristup bio opravdan, jer je ubrzano došlo do napretka u reformama, a Rumunija je postala i najbrže rastuća ekonomija u EU. Osim toga, one su se politički potpuno odvojile od Moskve i priklonile Evropskoj uniji", rekao je Zoran Lutovac.