0
Vučić se tokom ove krize transformisao od autokrate do poglavice, a zemlju uveo u političku regresiju svodeći je na nivo plemena. Svim liderima tokom ovakvih kriza u kojima su svi građani ugroženi od istog neprijatelja raste rejting, ali to je veštački rast, koji jednako brzo pada nakon završetka krize, rekao je u intervjuu za Nova.rs lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić i bivši predsednik Srbije.
Tadić navodi i da je Slobodanu Miloševiću porastao rejting tokom bombardovanja, da bi nakon toga za nešto više od godinu pao s vlasti. Za opoziciju kaže da je u defanzivi jer ne želi da politizuje inače tešku trenutnu situaciju tvrdeći da ne postoji opozicioni lider i da je to problem. A o delu opozicije koja je donela odluku da izađe na izbore, ne misli ništa dobro.
Srbija je već mesec dana u vanrednom stanju, vidite li kršenje Zakona i Ustava?
Pored neustavnog načina na koji je uvedeno vanredno stanje, Vučić svojim izjavama gotovo na dnevnom nivou krši ustavne nadležnosti predsednika i pravni sistem države. Sada smo došli konačno do ogoljene istine na koju opozicija sve vreme upozorava i zbog koje smo i bojkotovali parlament, ne želeći da učestvujemo u prividu njegovog funkcionisanja. Vučić je prvo iz parlamenta proterao demokratiju, a onda ga je i suspendovao i činom proglašenja i tokom vanrednog stanja. Time je ogolio da je u Srbiji više ne postoji podela vlasti i da je Vučić istovremeno i predsednik i parlament i vlada.
Tokom ovog vanrednog stanja do kraja se pokazalo sve ono zbog čega smo protestovali tokom prethodne godine – od kršenja Ustava do potpunog urušavanja demokratije. Vučić je optuživao opoziciju za bojkot parlamenta, a na kraju ga je upravo on najviše ne samo bojkotovao, nego i potpuno ukinuo.
Šta su posledice uvođenja vanrednog stanja?
Posledice su pre svega potpuno urušavanje demokratije u Srbiji, ali i ugleda Srbije u svetu, budući da svetski mediji pišu o jačanju autokratije u našoj zemlji i urušavanju ljudskih prava. Međutim, baš zbog svega toga, posledica može biti i brza promena vlasti, koja je tokom ove krize u potpunosti ogolila svoj karakter.
Kako bi ocenili aktivnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, postoje mišljenja da je u kampanji jer je lično delio respiratore i medicinska sredstva?
Vučić je apsolutno sve vreme u kampanji i svi potezi vlasti od početka ove krize su usmereni pre svega na ciljeve predizborne kampanje, a svedoci smo svih prethodnih nedelja da su tim ciljevima neretko bili podređeni i ciljevi borbe protiv pandemije. Tako je u vreme kada je trebalo da država preduzima hitne preventivne mere, građanima poručivano da je korona najsmešniji virus u istoriji čovečanstva i celokupna nacija je obmanjivana u lagodnosti, sve dok nije završeno skupljanje potpisa i pripremne predizborne radnje. Potom je uvedeno vanredno stanje, koje je isto tako upotrebljeno za predizbornu pozornicu da bi na njoj nesmetano stajao samo jedan čovek. Dok je kriza bila razlog za obustavu predizbornih aktivnosti svim drugim političkim akterima u Srbiji, za Vučića je ona bila povod za najveću moguću funkcionersku kampanju, koja nema premca u našoj istoriji.
Da li se Srbija tokom ove krize okrenula Kini i Rusiji ili ide i dalje putem EU?
Vučić je krizu instrumentalizovao u svakom smislu, pa i u sferi međunarodne politike. Predstavljajući svaku pomoć kao njegovu ličnu zaslugu i dobročinstvo, ponašao se kao da je država njegovo vlasništvo i kao da je on iznad čak i svih strateških orijentacija države. Ne samo da je personalizovao međunarodne odnose, već je i primitivizovao našu spoljnu politiku. Izjave koje je dao na račun EU će svakako ostati zabeležene u onome što je Andrić nazvao tihim knjigovodstvom diplomatije i to će proizvesti kad tad negativne posledice po interese Srbije.
Njemu je jedan dan „brat Si“, drugi dan Merkel zvezda vodilja, treći dan mu je očigledni uzor Tramp, a četvrti dan dovodi narod na poklonjenje Putinu. Takva politika je u krajnjem ishodu štetna za Srbiju, jer će te svetske sile pre ili kasnije shvatiti da ih Vučić upotrebljava kao četiri kegle za žongliranje u svrhu vlastite promocije, ali samo na unutrašnjem planu.
Stigla je pomoć i iz SAD
Vučićeve izjave u kojima upoređuje Srbiju i Ameriku tokom krize su takve da bi se pre očekivalo da Amerika očajnički traži pomoć Srbije, a ne obrnuto, budući da vlast tragikomično sve vreme ubeđuje građane da su SAD daleko iza Srbije i u broju testova i po ekonomskim posledicama krize. Taj propagandni cirkus je dostigao takve razmere da je u jednom trenutku Vučić tvrdio čak da su naše bolnice spejs šatlovi za njihove. I nije nemoguće da mu dobar deo njegovih birača sve to veruje. Iz svega što je Vučić govorio pomoć Srbiji od SAD je ili nepotrebna ili je on iznosio brutalne laži, jer ako je istina da Srbija ima više testova od Amerike, zašto onda prima njihovu pomoć u testovima?
Ima li pogrešnog partijskog kadriranja u zdravstvu?
Ako su stručna lica zadužena da gotovo svakodnevno javno upućuju pohvale predsedniku i vlasti i da se slažu sa njim jednako i dok govori da je od korone opasniji obični grip, kao i dok uvodi najrigoroznije mere i govori da će nam groblja biti tesna, jasno je da mi danas nemamo nezavisne članove kriznog štaba. Stručnost lekara iz kriznog štaba je očigledno stavljena u funkciju političke promocije. Korak po korak svi su oni dali nedvosmislenu podršku Vučiću kao neprikosnovenom vladaru i time dezavuisali svoj profesionalni integritet i postali deo političke borbe. Svesno ili nesvesno, videćemo tek u krajnjem ishodu odnosa sa vladajućom partijom.
U svakom slučaju, ne postoji zemlja u svetu u kojoj lekari iz kriznog štaba gostuju po režimskim televizijama i u režimskim emisijama koje su ispod svakog kulturološkog nivoa. To je skandalozno. Tako nešto se ne dešava čak ni u jednoj zemlji na Balkanu. Srbija je danas, nažalost, predmet podsmeha u regionu.
Sve se više spekuliše o tome da će izbori biti 28. juna ili 5. jula, kakvu kampanju očekujete?
Očekujem da ukidanje vanrednog stanja bude u skladu sa Vučićevom procenom u odnosu na datum održavanja izbora, kao što je i uvođenje vanrednog stanja bilo usklađeno sa završetkom pripremnih predizbornih radnji, a ne sa opasnostima od pandemije. Međutim, ako odloženi izbori budu zakazani u tim terminima o kojima se spekuliše, onda Srbija ulazi u izbore u daleko gorim izbornim uslovima od onih koje smo imali pred izbore zakazane za 26. april. To bi bili izbori u uslovima potpuno ogoljene autokratije, jer bi to bila kampanja u koju bi Vučić ušao direktno iz dvomesečne funkcionerske kampanje najvišeg intenziteta. To bi značilo zloupotrebu funkcije u svrhu neuporedive prednosti u odnosu na sve druge, počevši od toga da bi samo vreme za kampanju SNS-a bilo nekoliko puta duže nego svih ostalih.
Da li je moguće izbeći takav scenario?
Kada sam predložio da izbori budu odloženi lex specialisom, kako bismo imali vremena za minimum 9 meseci od uspostavljanja uslova za fer i poštene izbore, Vučić je govorio da je to nemoguće i da mu „ne pada na pamet“ da tako krši Ustav. Sada kada se ispostavilo da je lagao i da je to ipak moguće i kada su izbori već odloženi, on nema nijedan izgovor da ne odloži izbore i do uspostavljanja minimuma demokratskih uslova. A ti uslovi su tokom vanrednog stanja dodatno urušeni. Predložiću opoziciji da u novim okolnostima zajedno izađemo sa novim zahtevom za odlaganje izbora za devet meseci, a svakako ću se obratiti tim povodom i evropskim parlamentarcima, koji su bili posrednici u pregovorima u vezi sa uspostavljanjem demokratskih izbornih uslova. Organizovanje izbora bez ispunjenja ovog zahteva bi sada bio vrhunski politički skandal i direktni napad na demokratiju od strane Vučića, ali i svih koji bi ga u tome podržali.
Raste li Vučiću rejting u vanrednom stanju?
Svim liderima tokom ovakvih kriza u kojima su svi građani ugroženi od istog neprijatelja raste rejting. Ali to je veštački rast, koji jednako brzo pada nakon završetka krize. Podsećam vas da je i Miloševiću porastao rejting tokom bombardovanja, da bi nakon toga za nešto više od godinu pao s vlasti. Vučić se tokom ove krize transformisao od autokrate do poglavice, a zemlju uveo u političku regresiju svodeći je na nivo plemena. On se ponaša poput poglavice, od ritualnih obraćanja preko privatizovanja svih funkcija države do prikazivanja sebe kao nadčoveka. Manipuliše strahom ljudi, predstavljajući im se kao spasilac iz Feketića. Samo je ovaj put sve građane stavio u poziciju tog deteta koje je teatralno prenosio kroz mećavu, iako to nije njegov posao, niti je bilo potrebe da on to radi.
Kako je moguće da afere ne utiču na Vučićev rejting?
Zbog toga što SNS vlada strahom i ucenom, a ne na osnovu stvarnog poverenja građana. Vučić je generisao jednu specifičnu masovnu psihozu u kojoj su birači SNS-a dovedeni u takvo mentalno stanje da oni glasajući za SNS veruju da glasaju za sopstveni opstanak, a ne za stranku u koju stvarno imaju poverenje. Opozicija bi trebalo da razume i pridobije i SNS birače, a ne da ih ismeva i tretira kao manje vredne protivnike, jer samo na taj način se u demokratskoj proceduri može stvoriti stabilna većina na mestu pogubnih podela. Nažalost, to mnogi opozicionari i tzv. javni intelektualci još uvek nisu shvatili.
Predstavlja kako pomoć Srbiji stiže zbog njegovih ličnih odnosa, on je ujedno i lekar i raznosilac medicinske opreme i sve što može da se uklopi u medijski kadar u kom je on predstavljen kao heroj. Svejedno da li kao trgovački putnik diže cerade sa kamiona i pokazuje respiratore zadivljenom skupu ili najavljuje da će sam avionom da donosi pomoć. Nakon teatralne uloge spasioca očekuje da mu se kao svim primitivnim vođama plemena plati zahvalnošću i odanošću. Čitava zemlja je uvedena u stanje nenormalnosti u kom sve ima upotrebnu vrednost za režim i ako ovo bude za Srbiju prihvatljivo, preći ćemo najopasniju granicu posle koje više neće biti neprihvatljivo.
Foto: Vesna Lalić
A gde je srpska opozicija čiji ste i vi deo, šta je sa „Ujedinjenom DS“?
Opozicija je u defanzivi, jer ne želi da politizuje ovu tešku situaciju. Pored toga opozicija ne želi da doprinosi nagomilavanju strahova građana i mentalnoj tenziji kojoj ih vlast svakodneno izlaže. Za podvlačenje crte i adekvatnu reakciju na sve ovo što vlast čini, sačekaćemo kraj krize. Ujedinjenje u veliku DS je, nažalost, zaustavljeno voljom lidera DS i ZZS, koji su dali prioritet svom članstvu u SZS u odnosu na profilisanje organizacije srodnih političkih stranaka nastalih iz nekadašnje DS. Moje mišljenje je da je to ipak najvažniji zadatak koji bi trebalo dovršiti, jer nema smene ove vlasti bez infrastrukturno moćne DS, koja to može postati samo činom ujedinjenja, a nikako u ovom formatu u kom je danas. Taj zadatak je nakon ove krize postao još važniji i hitniji.
Kako vi vidite sve češća „iskakanja“ Boška Obradovića u odnosu na SzS?
Ne vidim da Obradović previše iskače u odnosu na SZS, što potvrđuje i neshvatljiva podrška rukovodstva DS-a njegovom zahtevu za obavljanjem crkvene službe u opasnostima pandemije i uprkos stručnoj proceni da bi to predstavljalo veliku opasnost po javno zdravlje.
Da li je moguće ponovo pokrenuti proteste nezadovoljnih građana i ima li opozicija potencijal za to?
Ova kriza će ili još više podići energiju protesta nezadovoljnih građana ili ih potpuno anestezirati. Nije lako donositi takve procene u ovom trenutku pre završetka vanrednog stanja i podvlačenja crte o ulozi i delima svih i suočavanja sa svim posledicama krize, od zdravstvenih, ekonomskih do psiholoških.
Bojkot izbora ili moguća promena odluke?
Ova kriza je donela dve nove okolnosti u kontekstu bojkota izbora. Prvo, drastično pogoršano stanje demokratije u odnosu na loše stanje koje smo imali pre krize i zbog kog smo i doneli odluku o bojkotu. I drugo, okolnost odloženih izbora. Već sam rekao da smatram da bi opozicija u tom smislu trebalo da jedinstveno nastupi u obnavljanju borbe za raspisivanje novog datuma izbora minimum devet meseci od uspostavljanja uslova za fer i slobodne izbore. To je borba za koju nam je potrebno i jedinstvo i podrška građana.
U kojoj meri ste danas razočarani u svoje bivše saradnike, nedavno su neki od njih prešli i u organizaciju Srbija 21?
Dovoljno dobro poznajem ljudsku prirodu da bih bio razočaran i dovoljno dugo sam u politici da bi me iznenadila činjenica da su u politici prisutni ne samo uverenja, već i interesi. Nakon višedecenijskog iskustva mogu dobro da procenim ko je skloniji čemu i od koga mogu šta da očekujem, tako da nisam bio iznenađen odlukama svojih bivših saradnika. Nažalost, kada biste u politici sarađivali samo sa onima za koje procenjujete da nikada ne bi tako nešto uradili, ne biste okupili dovoljan broj saradnika ni za sastanak najužeg stranačkog organa. To je prosto politička realnost sa kojom svi koji su u politici moraju da računaju.
Šta inače mislite o delu opozicije koji je doneo odluku da izađe na izbore?
Ne mislim ništa dobro. Jasno je da, svesno ili nesvesno, idu na ruku Vučiću.
Ko je lider opozicije u Srbiji 2020 godine, ima li ga?
Nema ga i to je problem. Lider se ne pojavljuje tek tako odjednom u nekoj godini, niti se postavlja na tron nekom odlukom. Lider se gradi godinama, a postaje pobedama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
