0
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko objavio je na Telegramu da se većinski deo Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji, te da tvrdnje ambasadora SAD Kristofera Hila imaju za cilj da se Beograd zastraši.
„Da krenemo od izjave ambasadora SAD u Srbiji Hila, u kojoj on – a zar je moguće drugačije? – poziva Beograd da se pridruži nelegitimnim jednostranim sankcijama EU prema Rusiji. Znajući da se tome protivi ogromna većina Srba, pokušava da ih „prevaspita“ neosnovanim tvrdnjama. Srbija je, kako navodi, „već počela da plaća visoku cenu“ neuvođenja antiruskih mera. Postavlja se pitanje: koja je to cena?“, napisao je Bocan-Harčenko.
On je dodao da stvarno postoji odluka Evropske unije o ograničenjima na isporuke ruske nafte, a koja ne predviđa izuzetke za Beograd, iako Srbija ima status kandidata za članstvo u EU, piše Danas.
„Cilj je da se Beograd uplaši i kazni za odbijanje da postane deo „čopora“. Dakle, da primetimo, „osvetnička politika“ nije ruska metoda, kako izopačuje jedan od samoproglašenih stručnjaka u listu „Danas“, nego isključivo zapadna. Da podsetim: „visoku cenu“ za odsustvo želje – da kažem bez uvijanja – da se zajedno sa EU stupi u „rat protiv Rusije“ (prema rečima ministra spoljnih poslova Nemačke) nameću Beogradu sami Zapadnjaci. Umesto ravnopravne saradnje, daju prednost ucenama, pretnjama i izvrtanju ruku, nastoje da ograniče suverenitet zemlje“, tvrdi Bocan-Harčenko.
Kako dodaje, u Beogradu to dobro razumeju, a ovih dana je o tome govorio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i drugi državni zvaničnici, uključujući i prvog potpredsednika Vlade, šefa Ministarstva spoljnih poslova Ivicu Dačića koji je nedavno posetio Brisel.
„O očiglednim prednostima, koje Beogradu donosi očuvanje saradnje sa Rusijom u punom formatu, više puta smo govorili u detaljima. Posredi su i razumne cene na energente, koji se besprekidno isporučuju iz Rusije, i prihodi od njihovog tranzita u Mađarsku, i velike investicije u našu zajedničku kompaniju „NIS“, i modernizacija hidroenergetike od strane „Silovih mašina“, i rekonstrukcija železničke infrastrukture od strane „Ruskih železnica“, i novi projekti u sferi visokih tehnologija i inovacija. Računamo da će se ubuduće, zahvaljujući obostranoj dobroj volji, taj spisak biti proširen“, zaključio je Bocan-Harčenko.
***
BONUS VIDEO – Koliko smo blizu izbora – evropski ili ruski put?
