Bivša ministarka: Gujon neće prijati većini u dijaspori

Gujon je imao sastanak sa ministrom inostranih poslova Nikolom Selakovićem, koji je izrazio očekivanje da će taj državni organ "nastaviti da dosledno i prioritetno radi na zaštiti prava i interesa i očuvanju kulturnog i jezičkog identiteta dijaspore i Srba u regionu".Kako se navodi u saopštenju ministarstva, Selaković je Gujonu poželeo mnogo sreće i uspeha u radu, istakavši da je uveren da će on, "kao osvedočeni borac za bolji položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i borac za istinu o istorijskim događajima u regionu u protekle tri decenije, u tesnoj saradnji sa ministrom spoljnih poslova, Vladom Srbije i predsednikom Republike učiniti značajne pomake u poslovima iz svoje nadležnosti".Gujon je zahvalio na podršci, istakavši da je "zahvalan na prilici da kroz institucije Republike Srbije nastavi da radi za srpski narod i da će se boriti svim snagama za očuvanje i razvoj duhovnog, nacionalnog i kulturnog položaja srpskog naroda izvan matice, njegovo ekonomsko i kulturno umrežavanje sa Srbijom i očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma".Kako piše "Danas", uverenje ministra Selakovića ne dele svi. Milica Čubrilo, bivša ministarka za dijasporu u drugoj vladi Vojislava Koštunice ističe da je Gujon osoba bez ikakvog prethodnog iskustva u državnoj upravi i čovek sa vrlo jasnim političkim profilom koji se nalazi na samoj ivici ekstremne desnice.

"Kao takav on će sasvim sigurno prijati jednom delu naše dijaspore, ali većini svakako da neće. Mnogi naši građani su zemlju napustili zbog loše ekonomske situacije, ali značajan deo njih je pobegao zbog upravo one politike kakvu zastupa Gujon", ističe Čubrilo.Ona objašnjava da posao direktora Uprave za saradnju s dijasporom podrazumeva održavanje i osnaživanje administrativnih veza između matice i ljudi koji žive u inostranstvu, kao i blisku saradnju sa kulturnim i obrazovnim sistemima u zemljama u kojima žive državljani Srbije.Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu sa liste "Aleksandar Vučić – Za našu decu" očekuje da će Gujon biti uspešan na novoj poziciji."Povodom izbora Arno Gujona kontaktirao sam sa predsednicima najznačajnijih organizacija naše dijaspore i Srba u regionu i svi oni su pozdravili ovo imenovanje i nadaju se dobroj saradnji sa francuskim Srbinom ili srpskim Francuzom. Očekujem i konkretne poteze u smislu liberalizacije dobijanja srpskog državljanstva, širenje mreže srpskih škola i pojednostavljenom glasanju za naše državljane u inostranstvu", navodi Čotrić.Arno Gujon je osnivač nevladinih organizacija "Solidarnost za Kosovo" i "Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji". Preko svoje humanitarne organizacije prikupio je više miliona evra koji su iskorišćeni za pomoć Srbima sa Kosova, podseća "Danas". Autor je četiri knjige o Srbiji i Kosovu, a zbog svojih aktivnosti je dobio brojna priznanja, između ostalog Orden Svetog Save prvog reda, Orden Njegoša prvog reda i Zlatnu medalju predsednika Srbije za zasluge.Nasuprot njegovom humanitarnom radu stoji njegov politički aktivizam. Prema pisanju portala Vice iz decembra 2017. godine, Gujon je u mladosti bio član Bloka identitaraca, ekstremno desne frakcije u Francuskoj koja je nastala 2003. godine nakon zabranjivanja grupe "Unité Radicale" pošto je jedan njen član pokušao atentat na bivšeg predsednika ove zemlje Žaka Širaka. On je, prema navodima Vice-a, ispred ovog pokreta u novembru 2010. godine objavio predsedničku kandidaturu, rekavši na konferenciji da je deo pokreta od njenog osnivanja."Ja pripadam evropskoj kulturi, evropskoj naciji, evropskoj krvi. Ja sam autohtonog soja", rekao je Gujon na konferenciji. On je isticao da je "islam nepomirljiv sa Republikom i sa vrednostima naše evropske civilizacije".On ipak nije uspeo u nameri da se kandiduje za predsednika pošto nije sakupio dovoljan broj potpisa. Vice je naveo i jedan od njegovih citata iz tog perioda koji opisuje njegove stavove o građanima islamske veroispovesti: "Ako započne izgradnja džamije u vašoj blizini, na Francuzima je da uzmu stvar u svoje ruke, zajedno sa stanovnicima četvrti, da se ta izgradnja zabrani".U intervju za N1 Gujon je nastojao da se distancira od tog dela svog života ističući da Blok identitaraca više ne postoji, kao i da je svega šest meseci bio član."Imam pravo da se razvijam i menjam", rekao je tada, precizirajući da se "ne protivi islamu u celini, već fundamentanom islamizmu koji podržava terorizam".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram