56
Da bi Komisija koja će se baviti biračkim spiskom, a koju treba da čine predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, uopšte imala smisla, neophodno je da se prethodno ispuni nekoliko ključnih zahteva. Pre svega da ova komisija ne radi po sistemu preglasavanja vlasti i opozicije, jer smo dosad imali više puta prilike da vidimo da taj princip nigde ne vodi, odnosno ide samo u prilog vlasti. Zatim i da se toj komisiji daju neka izvršna ovlašćenja. Ne samo da daje mišljenje i preporuke, već da ima mogućnost da briše iz biračkog spiska one za koje se utvrdi da su fantomski birači.
Opozicija još nije donela konačnu odluku o tome da li će izaći na beogradske izbore i u toku su pregori s vlašću, a jedan od ključnih zahteva jeste formiranje komisije koja će obaviti uvid, reviziju i kontrolu biračkog spiska. Iako je u načelu predsednica parlamenta Ana Brnabić prihvatila ovaj zahtev, vlast i opozicija imaju drugačije viđenje toga kako ova komisija treba da izgleda.
Pravnica i članica proširenog sastava GIK na decembarskim izborima Sofija Mandić kaže da su preporuke ODIHR jasne.
“Ta komisija treba da se sastoji od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora. Odlučivanje ne bi trebalo da se svede na preglasavanje, već da se oko spornog pitanja postigne konsenzus sve tri strane. Ključna stvar je izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kojom bi se utvrdile tačne nadležnosti i ovlašćenja ove komisije. Dakle, da ona ne funkcioniše onako kako je vlast zamislila, da se na sastancima rešavaju određeni problemi, već da se zakonom utvrde njene tačne nadležnosti. Najbolje na način da ta komisjia ima izvršna ovlašćenja, a ne samo da daje preporuke”, kaže Mandić za Nova.rs.
Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević smatra da da bi predmet rada i ovlašćenja takve komisije, morao da prođe različite nivoe provera i usaglašavanja sa zakonodavstvom.
“Ono što mislim da je u radu komisije ključno, jeste pod broj jedan – način donošenja odluka. Da nema bilo kakvog političkog preglasavanja prilikom donošenja odluka i da rad same komisije, uključujući i nadležnosti, bude apsolutno transparentan i javan. I da se naravno obezbedi učešće svih nadležnih državnih organa, koji uopšte imaju veze sa biračkim spiskom”, kaže Dimitrijević i dodaje:
“Što se tiče samih posledica rada i nalaza komisije, o tome treba razgovarati sa svim institucijama, kako bi se našao pravi pravni model kako da se ti efekti pretoče u neki pravni akt. Da li će to biti brisanje iz biračkog spiska, da li će to biti preduzimanje nekih drugih radnji, ne bih išao tako daleko zato što je sve to hipotetički”, zaključuje Dimitrijević u razgovoru za Novu.
PROČITAJTE JOŠ:
56
4
23
Što se vlasti tiče, ona u načelu prihvata formiranje ovakve komisije, ali bez ikakvih izmena zakona.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić ovim povodom je predložila da nadležna služba Skupštine Srbije pripremi konkretan predlog za formiranje komisije i predstavi ga na sledećem sastanku u sredu.
„Skupština Srbije svakako može da obrazuje ovakvu komisiju sa jasnim nadležnostima i metodologijom rada bez donošenja posebnog zakona ili izmena i dopuna postojećih zakona“, rekla je ona i dodala da su do sada predloge članova ove komisije dostavile poslaničke grupe Aleksandar Vučić — Srbija ne sme da stane (Nikola Banjac i Vesna Mizdrak), Ivica Dačić Socijalistička partija Srbije (Marjan Jovanović i Aleksandra Mlađan), Mi glas iz naroda (Marko Dejanović), SDA i PDD (Ahmedin Škrijelj i Rahim Salihi).
„Ostale poslaničke grupe ili nisu dostavile imena ili su, kao i određene organizacije civilnog društva (CRTA), dale predlog da posebnim zakonom moraju da se definišu ciljevi, načela, nadležnosti, sastav i način rada Komisije“, rekla je Brnabić.
BStav opozicije je da bez izmena zakona i tačnog definisanja nadležnosti komisije, kao i izbegavanja da se njeno delovanje svede samo na preglasavanje vlasti i opozicije, neće biti nikakvog pomaka.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare