Biber: Bez vidljivog napretka u evrointegracijama Zapadnog Balkana

Otvarajući panel „EU – malo morgen“ Biber, profesor Univerziteta u Gracu, ukazao je na opadanje demokratije na Zapadnom Balkanu i geopolitičku konkurenciju EU i drugih aktera u regionu u proteklih deset godina.

Rekao je da su 2014, kada je u Sarajevu pokrenut BiEPAG, u toj inicijativi videli četiri moguća scenarija za region na planu evrointegracija, od toga da sve ostane kao što jeste, dakle bez ulaska u EU, do „novog velikog praska“, odnosno mogućnosti da sve zemlje uđu zajedno.

Prema Biberovim rečima, deset godina kasnije Zapadni Balkan je blizu tome da sledi primer Turske gde se, kako je rekao, obe strane „prave da rade“ na procesu evrointegracije.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) Aleksandra Tomanić rekla je da BiEPAG obeležava a ne slavi desetogodišnjicu rada jer nema mnogo razloga za slavlje, gledano na stanje procesa proširenja i stanje u regionu Zapadnog Balkana.

Više učesnika skupa „Neuspeh politike – neuspeh procesa – šta dalje“ ukazalo je na propuštene prilike u evrointegracijama Zapadnog Balkana.

Predsednik Izvršnog odbora beogradskog Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da je EU u proteklih deset godina izgubila interesovanje, dok u regionu nije bilo mnogo volje da se nešto menja.

„Nije bilo sinhronizacije EU i Zapadnog Balkana u prethodnih deset godina“, rekao je Majstorović.

I istraživač sa italijanskog Instituta za međunarodne studije (IAI) Mateo Bonomi je ukazao na nedostatak sinhrononizacije EU i Zapadnog Balkana. Dodao je da su krize koje su potresale EU poslednjih godina (finansijska, Bregzit…) odlučujuće uticale na proširenje.

Istraživač Centra za studije Jugoistočne Evrope pri Univerzitetu u Grazu (CSEES) Marko Kmezić je ukazao na nesposobnost obe strane – EU i Zapadnog Balkana, da rade drugačije, pri čemu je posebno istakao nesposobnost lokalnih aktera u regionu da rade drugačije i više.

Bivša potpredsednica vlade Crne Gore i ministarka evropskih poslova Jovana Marović rekla je u diskusiji da „nije sigurna da su prilike za region bile stvarne“.

Takođe je rekla da Berlinski proces nije bio prava reakcija na izjavu nekadašenjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera iz 2014, kada je taj proces pokrenut, da proširenja EU neće biti pre 2020.

Članovi BiEPAG ukazali su i na nazadovanje demokratizacije regiona u poslednjih deset godina, na pad na svim indeksima demokratije, ljudskih prava, slobode medija.

Kmezić je rekao da su fundamenti i vladavina prava i dalje sporno pitanje u regionu, „da EU ne pomera crvene linije ali da o njima i ne vodi mnogo računa“. Ocenio je da su za to što se crvene linije ne poštuju krive obe strane.

Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazao je na malu podršku evrointegracijama u Srbiji dodajući da to može da se reši ili „pi-arom“ ili suštinski, odnosno da se promeni transakcioni pristup.

BiEPAG je zajednička inicijativa EFB i CSEES koja okuplja istraživače i analitičare sa Zapadnog Balkana i iz Evrope posvećene evropskim integracijama regiona i konsolidaciji demokratskih i otvorenih društva u regionu.

Članovi te inicijative bili u uključeni i doprinosili svojim predlozima u okviru Berlinskog procesa i Foruma civilnog društva. Takođe su pripremili više od 50 predloga praktičnih politika i aktivno se zalagali za preporuke iz tih analiza, od kojih su neke, poput uključivanja Zapadnog Balkana u instrument za vladavinu prava, i prihvaćene.

BiEPAG je aktivan u regionalnom i u nacionalnim kontekstima i, kako ističu u toj inicijativi, reaguju na kršenja prava i nedemokratske prakse u regionu.

***

BONUS VIDEO - "Pred Srbijom ima jako puno posla": Izvestilac Picula za N1 o evrointegracijama, litijumu...