Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "nije naročito zainteresovan" za preporuke Evropskog parlamenta po pitanju izbora održanih 17. decembra. U svom maniru, rekao je da se “baš nasikirao” oko toga šta će reći i tako još jednom gurnuo prst u oko Zapadu i nastavio sa politikom izolacije Srbije. Prema mišljenju sagovornika novina “Nova”, posledice ovakve politike mogu vrlo brzo i vrlo efikasno doći do svakog građanina Srbije.
Na nedavnoj sednici Evropskog parlamenta razgovaralo se o izborima u Srbiji. Tom prilikom evroparlamentarci su govorili o kupovini glasova, doseljavanju birača iz Republike Srpske i drugih država regiona i svemu onome što je obeležilo poslednji izborni dan u našoj državi. Tražena je i međunarodna komisija koja bi sve istražila. Sredinom februara, prema najavama iz EP, očekuje se donošenje Rezolucije o izborima u Srbiji, međutim, to predsednika Srbije po svemu sudeći ni najmanje ne zanima.
„Kada bih vam pošteno rekao, nisam naročito zainteresovan šta će biti ili koja će biti preporuka Evropskog parlamenta. Znate li šta je bila prošla preporuka? Pa bila je preporuka zemljama koje nisu priznale Kosovo da ga priznaju. Zamislite da su ih Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka ili Kipar poslušali. Srećom niko ih nije slušao“, rekao je Aleksandar Vučić nakon Svetosavske akademije u Skoplju i dodao da je jasno u kom pravcu to ide.
“Većinu tamo danas drže zeleni i crveni, zeleni i žuti, kako god hoćete. Uvek će donositi neke preporuke protiv interesa Srbije“.
Vučić je naveo i kako će se tada „zahvaliti Evropskom parlamentu na preporukama i da će reći da smo razumeli šta hoće da kažu“.
„Ne mogu da vam objasnim koliko sam se nasekirao i koliko neću da spavam do 8. ili 9. ili bilo kog drugog datuma“, zaključio je on.
Istim povodom i u sličnom tonu oglasila se juče i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Ona je ocenila je da u raspravama u Evropskom parlamentu i Savetu Evrope nije tražena međunarodna istraga o izborima u Srbiji.
„Niko u raspravama ni u Evropskom parlamentu, ni u Savetu Evrope nije tražio međunarodnu istragu. Možda je bilo jedan ili dvoje, ali to nije bio preovlađujući stav. Oni su rekli da, ako su postojale nepravilnosti, neka ih ispitaju institucije u Srbiji“, istakla je Brnabić i dodala da se u rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji „neće pročitati ništa novo“.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da se na ovakav način ugrožava svaki građanin Srbije i da se naša država dalje vodi u izolaciju.
“Čini mi se vrlo jednostavno. Vučić sad ima samo dve opcije, jedna je da sve zamerke u vezi izbornog procesa prihvati kao deo dobronamerne kritike iz Evrope ili da ih potpuno ignoriše. On je odabrao ovaj drugi put, zauzeo je borbeni gard. Jasno je da on neće prihvatiti nikakve primedbe, niti će bilo šta menjati u vezi izbornih uslova. Međutim, ukoliko se nastavi ta konfrontacija, svi ćemo plaćati cenu Vučićevog guranja prsta i oko Zapadu”, kaže Jakšić za novine “Nova”.
Pogotovu ako se ima u vidu da može doći do ograničenja pristupa Srbije fondovima EU.
“To će uticati na ekonomsku situaciju i standard u Srbiji. Vrlo brzo i vrlo efikasno će doći do svakog građanina Srbije. To je veoma riskantna igra, a ulog te igre su svi građani Srbije. Evropljani samo knjiže i štikliraju, sačekaće neku dobru priliku kada će sve doći na naplatu. A Vučić će to opet domaćoj javnosti predstaviti kao njihovu mržnju prema Srbiji, udar na njegovu vlast i porodicu”, navodi Jakšić.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je to Vučićev način predstavljanja stvari.
“Onaj ko kaže da su izbori u Srbiji pokradeni, taj je protiv Srbije. A zapravo to je kritika režima, ne Srbije. Vučić zaboravlja jednu stvar, da je strane posmatrače pozvala Vlada Srbije. Nisu se pozvali sami, niti su pali s Marsa. Činjenica da se sada izgovaraju ovakve rečenice govori samo da ta Rezolucija neće biti povoljna po režim. Ne po Srbiju, već po režim. Jednom kad se u izveštaju navede da izbori u Srbiji nisu slobodni i fer, to se teško briše”, navodi Međak za Novu.
Predsednik Srbije zaboravlja i da Sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji treba da ratifikuje upravo Evropski parlament.
“Ulazak u sukob sa EP, koji je pored toga i najveći pobornik proširenja Evropske unije nije baš pametan potez”, zaključuje Međak.
Uprkos svemu navedenom, ne treba smetnuti s uma da su ovakve stvari Vučićevom režimu do sad “prolazile”. Upravo je o tome juče pisao Zidojče cajtung.
Kako se navodi u njihovom tekstu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je moćnik koji treba da spreči geopolitički haos na Balkanu i obezbedi ugodnu investicionu klimu. Zauzvrat dobija dozvolu da “oglođe demokratiju”.
“Posebno je bivša kancelarka Angela Merkel cenila njegovu ulogu ‘stabilokrate’, kako to posprdno zovu kritičari. On je moćnik koji treba da spreči veći geopolitički haos na Balkanu, da obezbedi stranim partnerima ugodnu investicionu klimu, a za uzvrat mu se toleriše stvaranje jednog tek ‘delimično slobodnog’ političkog sistema“, navodi list.
U tekstu se ocenjuje i da se Evropska komisija i američka Vlada i dalje „uzdržano“ odnose prema „dokumentovanim izbornim manipulacijama“ kao i da su sredstva pritiska ograničena.
„Vučićeva vladajuća SNS danas ubraja više od svakog desetog građanina zemlje u članstvo. Tokom godina je narasla u moćni klijentelistički aparat koji deli radna mesta u javnom sektoru i državni budžet usmerava u žrvanj kampanje i propagande. Takav sistem se ne može promeniti preko noći. Mnogo toga ukazuje da će njegova (Vučićeva) stabilokratija još dugo opstajati. Cenu plaćaju one Srpkinje i Srbi koji neumorno, u hiljadama, izlaze na ulice tražeći pravu demokratiju – iako je tokom godina žestoko izbledela njihova nada u podršku EU“, zaključuje Zidojče cajtung.
Upravo je na to “zatvaranje očiju” pred onim što se dešava u Srbiji, na pomenutoj sednici EP o izborima u našoj zemlji, upozorio i šef posmatračke misije EU Klemen Grošelj. On je istakao da zabeležene nepravilnosti pokazuju da Srbija ima ozbiljne probleme sa demokratskim standardima i poštenim i slobodnim izborima.
“Svesni smo toga već duži niz godina. Međutim, novost je brutalna otvorenost tih nepravilnosti. Čini se da srpskim vlasitma nije stalo da ih kriju jer su sigurne da se ništa neće desiti. Nažalost, u pravu su. Reakcija veća i komisije je, najblaže rečeno, umerena. To je problem naših politika proširenja”, zaključio je Grošelj.
BONUS VIDEO: Grošelj odgovara Vučiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare